Među nastavnicima u našim školama mnogo je onih sa širokim znanjem i impresivnim biografijama koje biste očekivali da vidite u nekim naučnim institutima ili na univerzitetu. Oni, ipak, biraju da ostanu u školi i svoj entuzijazam i znanje prenesu budućim generacijama. Da im usade ljubav prema svom predmetu. Oni su, često, pored nastavničkog odabrali i druge pozive, kako bi mladima pokazali da je sve moguće, ako imaš motiv koji te vodi.
Jedan od takvih je i Boris Marković. On je nastavnik muzičke kulture i muzički kritičar sa više od 500 muzičkih kritika. Boris je i izveštač za Drugi program Radio Beograda i autor udžbenika za muzičku kulturu za sedmi i osmi razred – Iz muzičke kutije, kao i udžbenika za treći i četvrti razred – Muzička otkrivalica, za Izdavačku kuću Eduka.
U Muzičkoj školi Josif Marinković u Zrenjaninu predaje stručno-teorijske predmete u osnovnoj i srednjoj školi: solfeđo, teorija muzika, harmonija i istorija muzike.
Sa Borisom smo razgovarali o novom udžbeniku za četvrti razred osnovne škole, ali i o uticaju muzike na naše živote, na razvoj dece, o ulozi muzike u društvenim dešavanjima.
Iskustvo koje imate kombinuje pedagogiju i muziku na više različitih nivoa. Može se reći da imate bogato iskustvo koje možete preneti deci. Je li to dovoljno da ih zainteresujete za muziku u društvu u kom ona nema mesto koje joj pripada?
Veoma je važno da svaki nastavnik zadrži radoznalost i kritički pristup. Uvek tražim bolje metode, kako na času tako i u udžbeniku. Kroz slušanje muzike, na primer, učenici razvijaju kritičko mišljenje i emocionalno se obogaćuju, dok kroz pevanje i sviranje posebno odabranih pesama formiraju osećaj za izražavanje muzikom i međusobno uvažavanje.
U današnjem svetu, u kojem deca do muzike dolaze preko društvenih mreža, nastavnik treba da preuzme ulogu jednog od vodiča i da pokaže da muzika ima više dimenzija – emotivnu, estetsku, kulturnu, edukativnu… Iako se kritički stav – ne samo prema muzici, već i prema svetu uopšte – ne razvija lako, on je presudan, rekao bih čak i za opstanak planete nastanjene mislećim bićima. Nadu svakako vidim.
Kao razredni starešina, ove godine sam dobio novu generaciju u srednjoj školi i uveren sam da će ti mladi ljudi u budućnosti biti u stanju da svet menjaju – na bolje.
U jednom od prethodnih intervjua baš smo govorili na ovu temu. Prošlo je od tad dosta vremena, pa da li se muzički ukus mladih promenio na bolje, na gore ili je isti? Ko tu igra najvažniju ulogu?
Muzički ukus mladih se značajno menja – društvo širom sveta preplavljeno je novim pesmama i kompozicijama. Učenici muziku više ne konzumiraju preko radija ili televizije, nego preko društvenih mreža i muzičkih platformi. To utiče na kraću pažnju, pa nastava mora biti interaktivna i fragmentovana. Međutim, cilj nastave predmeta Muzička kultura nije da svi učenici postanu ljubitelji umetničke muzike, već da učenik upozna različite žanrove, formira estetski sud i obogati svoje muzičke doživljaje kvalitetnim sadržajima.
Važno je istaći da je učitelj/nastavnik s učenikom na času Muzičke kulture samo jednom nedeljno, a svi ostali časovi su prostor u kojem je učenik izložen najrazličitijim uticajima – porodice, vršnjaka, medija, društvenih mreža.
Iako nije jedina u formiranju muzičkog ukusa, uloga učitelja/nastavnika jeste važna, jer i taj jedan čas nedeljno predstavlja zvučnu oazu u kojoj se ostvaruje dugoročni uticaj na kreiranje muzičkog ukusa.
Novi udžbenik za četvrti razred je tu i deluje da ste pokušali da se približite deci kroz formu koja će im biti primamljiva. Šta izdvaja ovaj udžbenik od ostalih?
Dominirajuća asistencija učitelja, koja je bila neophodna u dosadašnjim udžbenicima, u ovom najnovijem udžbeniku za Muzičku kulturu za četvrti razred prevaziđena je raznovrsnim inovativnim metodskim postupcima i primerima dobre prakse iz muzičke pedagogije u svetu. „Muzička otkrivalica“ kreira muzički prostor u kome dete gotovo samostalno uči da svira na metalofonu i uvežbava narodne plesove. Pesme u udžbeniku nisu samo za učenje, već su pogodne i za javna izvođenja, što može dodatno da motiviše učenike. Poglavlje posvećeno muzičkom opismenjavanju povezano je s Muzičkom vežbaonicom na kraju udžbenika, u kojoj se ne nalazi samo dodatni korpus dečijih pesama, već i nekoliko jedinstvenih društvenih igara – muzičke domine i note, ne ljutite se – kroz koje učenik utvrđuje gradivo, a učitelj proverava usvojenost ishoda. Ovaj udžbenik, kao i prethodni za treći razred, sadrži i jedinstvene motivacione delove u formi stripa. Kroz razgovore likova primerene uzrastu učenici se uvode u temu lekcije, a prostor za zapitanost dodatno podstiče njihovu radoznalost.
Prisutna je dosta i korelacija s drugim predmetima. Zbog čega je to bitno?
Korelacija s drugim predmetima nije ostvarena na opštem nivou kao u većini dosadašnjih udžbenika, već direktnom vezom sa sadržajima drugih predmeta. U poglavlju Kroz domovinu uspostavlja se korelacija sa sadržajima predmeta Priroda i društvo, a kroz pesme posebno komponovane za ovaj udžbenik s tekstovima pesnika iz gradiva Srpskog jezika. Kad god je to moguće, muzički fenomeni su predstavljani kontekstualno, pa se uz muziku uči o prirodi, životinjama, rekama, kao i kulturama u svetu.
Za kraj, skloni smo da ne pridajemo mnogo značaja tome kakav odnos naša deca imaju prema muzici i kakvu muziku slušaju. Odmahnemo rukom uz komentar da smo i mi sami svašta slušali. Je li to, ipak, pomalo površno gledanje na stvari? Koja je uloga muzike u jednom društvu?
Muzika je deo kolektivnog znanja i kulturnog identiteta. Kao nastavnici, svesni smo da je kič dopadljiv, na čudan i ne uvek objašnjiv način, i od njega dete nije moguće uvek ili u potpunosti sačuvati. To je kao kada dete čuvate od veštačkih šećera, pa proba čokoladu i zavoli je – tada vam ne preostaje ništa drugo nego da mu pomognete da osvesti uticaj njenih sastojaka na zdravlje. Zato je nastavnik tu da pokaže „sastojke“ jednog muzičkog dela, objasni kontekst nastanka kompozicije i njenu percepciju u društvu.