„Не знам зашто родитељи мисле да је за децу боље да буду изложена хемикалијама него да једу земљу. Шта је природније?”

јануар 24, 2019

Научник Мел Гривс после 30 година рада мисли да има одговор како да спречи леукемију код деце као и како она настаје. И то је добра вест. Али је лоша вест да део одговора лежи у нечему за шта већ знамо да је лоше – чувати децу “под стакленим звоном”. Овај научник зато покушава да направи напитак сличан јогурту који би спречио развој болести код деце тако што би подизао њихов имунитет уношењем микроорганизама који недостају организму, пренели су светски медији.

Његов циљ је да пронађе начин да се код деце реконструише микробиом који је нарушен јер мала деца више нису изложена разним клицама и инфекцијама као некад, што њихов имунолошки систем оставља неразвијеним.

Др Мирјана Рајилић Стојановић, са катедре за биохемијско инжењерство и биотехнологију Технолошко-металуршког факултета, бави се проучавањем микробиоте. Она објашњава за Недељник да деца Запада имају у организму драстично мањи број микроорганизама а због њиховог недостатка наш организам почиње да “брљави” и има неадекватне реакције јер нема развијен имуносистем. Због тога се налази у стању хроничне инфламације, о којем говори и др Гривс.

“Много микроорганизама из микробиоте (микробиома) ми смо изгубили. Губимо природни диверзитет микроорганизама. Не знам зашто родитељи мисле да је за децу боље да буду изложена разним хемикалијама (нпр. средства за одржавање хигијене или додаци храни, удисање вештачких арома…) него да једу земљу. Шта је природније?”, наводи пример др Мирјана Рајилић Стојановић.

“Строго се пази да се дете не разболи и јесте непријатно, али онда нема нормалне реакције организма на нешто што је уобичајено”, каже она и додаје да је више истраживања потврдило да су заједнице које живе у “прљавијим” срединама отпорније.

“Индијци и Пакистанци који мигрирају у Британију након годину дана од рођења су у драстично мањем ризику од аутоимуних болести него они који су рођени тамо, показала је једна од студија. У једној другој студији диверзитета микробиоте откривено је да урбани Американац има само једну трећину укупног броја бактерија у микробиому од Амазонца или руралног Африканца”, наводи наша саговорница.

Педесетих година прошлог века акутна лимфобластична леукемија, од које у Великој Британији оболи једно од 2.000 деце, била је смртоносна. Данас се може излечити у 90 одсто случајева, иако је лечење токсично и оставља дуготрајне нуспојаве. Последњих деценија научници су приметили да се број оболелих у УК и Европи повећава по стопи од један одсто годишње.

“Овај тренд догађа се само у развијеним земљама, не и у земљама у развоју. Чини се да се болест може везати с благостањем”, каже Гривс који проучава дечју леукемију на Институту за истраживање рака у Лондону.

Иницијални окидач је генетска мутација која се догађа код једног од 20 деце. Да би се леукемија сасвим развила, потребан је још један биолошки догађај, који укључује имунолошки систем.

Родитељи током одрастања деце користе антисептичне марамице, антибактеријске сапуне и разна средства за дезинфекцију. Прљавштина је искорењена из наших домаћинстава, све је мање деце која се доје, а у опадању су и контакти с другом децом. Због тога се смањује контакт деце с микробима, пренео је Гардијан. “Кад такво дете буде изложено обичним инфекцијама, његов имуносистем реагује ненормално и претерано, па се развија хронична упала”, наглашава Гривс.

Гривс сада експериментише с мишевима а за две или три године могли би да уследе тестови на људима.

“Циљ је пронаћи шест или можда десет врста микроба који ће дечји микробиом најбоље вратити на здрав ниво. Тај коктел микроба могао би да се узима као напитак сличан јогурту, прилагођен малој деци.”

Аутор: Ана Митић

Извор: Недељник

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама