Преклињем вас, немојте живети за децу!

12 маја, 2015

„Преклињем вас, немојте живети за децу! Не само да њима то није потребно него им је и штетно… Колико промашених судбина, сломљених срца, увреда и неразумевања! Гледам жене које се свега у животу одричу ради деце. А потом гледам ту децу ради које су се њихове мајке свега одрекле. Тужан је то призор…
majkaisin
Мајка је сама одгајила Вању. Никад се није удала, све је давала сину, купила му стан, платила факултет. Постао је диван мушкарац, успешан. Сада има педесет година. Никад се није женио, нема деце. Цео живот се труди да врати мами дуг који јој није тражио. Не успева.

Ксјушин отац је радио дан и ноћ због деце. Имао је велике планове – посебно за ћерку. Она је била паметница. Па је он маштао да она постане лекар. Уписао ју је на факултет. Али она се исписала. Желела је да живи свој живот. На свој начин. Хтела је да постане уметница. Тата је покушао да је уразуми и – испоставио јој рачун. Све је израчунао: колико је коштала школа, секције, приватни часови, одећа, храна… И затражио да му врати дуг. Сувишно је говорити да Ксјуша више никад није видела оца. Прошло је од тада преко тридесет година…

Мама се због Ире одрекла личног живота. После развода није се ни са ким виђала, плашила се да не истраумира ћерку. Ћерка је порасла и не може да остави маму. Не може ни са ким да се виђа. Не може чак ни да помисли да остави маму и да се позабави личним животом. Ира има четрдесет година. Није се удавала. Нема деце.

Игорови и Жењини родитељи су били најдивнији родитељи. Све су чинили за децу, све могуће и немогуће. Породица је увек била сложна, породични празници, одмори… Само што су у том родитељству њих двоје изгубили однос муж–жена. Више их ништа није везивало. Проживели су заједно тридесет година, као тата и мама. А потом, када су деца отишла својим путем, они су се напросто развели. Жења дан-данас не може да се дозове од те тако големе обмане. Има тридесет седам година и још не планира да се удаје. Плаши се да се и њој не понови тужна прича. После развода мама је брзо увенула…

Гоша – дуго чекано дете. Сви су над њим одувек треперили, бринули се, чували га, чак и превише. Истину говорећи, његова мајка је престала да чека принца и одлучила да роди себи дете. А потом је одлучила да се посредством Георгија остваре сви њени снови. Трудила се на сваки начин да од њега направи вундеркинда. Учио је неколико језика, ишао на неколико секција, свирао харфу… Мајка се дичила сином и стално га молила да одсвира нешто гостима. Харфа је тако егзотична! Гоша је у петој деценији живота. Разводи се. Његову децу васпитава други мушкарац. Гоша нема ништа против. До дан-данас није начисто шта жели од живота. Вундеркинд није постао. Није издржао и сломио се. Сада пије. Пре посла, уместо посла и после посла. Мама то не види.

Мало ли је таквих прича и много ли је радости и весеља у њима? Када дете постане смисао живота, то је за њега претешко бреме. То је као да је закључано у соби у којој ће пре или касније нестати ваздуха. У почетку је могуће тако живети, али постепено почињеш да отежано дишеш. Дишеш отежано од љубави и бриге.

И није довољно што двадесет, или колико већ, година живиш у загушљивој животној пустињи, него остајеш и дужан. Подноси ти се рачун, мада ти се чинило да си само дошао у госте. И радо би помогао домаћинима – сам и на сопствену иницијативу. Али сада ти се на тацни сервира рачун за целих двадесет година, за које време је твој сваки удах пржио твоју утробу…

Надаље има више варијанти. Дете тај рачун може плаћати вечно. Попут Ире и Вање с почетка приче. Или протестовати – почети да пије, покидати све везе – као Гоша и Ксјуша… Ретко ко је кадар да разуме и прихвати такав однос родитеља. Да разуме и прихвати, а да притом не жртвује свој живот, своја интересовања.

Зато вас преклињем, не живите за децу! Нађите други смисао свог живота, нађите други смисао материнства и очинства. Да мале девојчице и дечаци, долазећи на овај свет, не постају таоци и жртве вашег „доброчинства“ и бриге.

Волите свог мужа. Деца ће порасти и отићи, а он остаје с вама. Ви можете дати пример деци и ваш однос може бити разлог да пожеле и сами породицу, децу. А можете и убити сваку жељу, ако будете опседнути детињим проблемима и игнорисали однос супружника.

Волите себе. Не заборављајте себе јурећи за дететовом срећом. Немојте се одрицати нове хаљине због новог робота. Не мењајте козметичара за приватног учитеља. Ако сами о себи не водите рачуна, шта можете дати другоме? Какав пример? Какву љубав? Одакле?

Смисао живота потражите ван аспекта материјалног. Овај живот једном ће се завршити, чак и ако сада одбијате да помислите на то. Духовна пракса, религија, молитве… Можете одатле црпсти животну снагу уместо да је исисавате из деце.

На живите за децу, преклињем вас. Када сретнем људе којима су родитељи пружили све па и више од тога, веома ми је тешко да их гледам у очи. У великој мери препознајем себе и свој бол. Видим исте муке, сломљена срца, празне душе. У њиховим очима – крици за помоћ. Бол, очај, кривица… Они – као и свако дете – силно желе да воле своје родитеље. Но у том случају, напросто неће преживети…

Дајте својој деци могућност да живе и дишу. Онда ће моћи да расту и развијају се. Онако како их води сопствени пут. Улога нас као родитеља је једноставна: заливати на време, не заклањати сунце, чувати од штеточина. А даље ће се дете, као цвет, снаћи и само, и испољити све најбоље у себи што му је одозго дато.

Превела: Весна Смиљанић Рангелов

Извор: detinjarije.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


12 коментара на "Преклињем вас, немојте живети за децу!

  1. elena каже:

    MENI SU MOJI RODITELJI PRUZILI SVE I TO IM NIJE UNISTILO ZIVOTE,CAK NAPROTIV JA SAM POSTALA OBRAZOVANA OSOBA I ISPUNJENA A NJIHOV ZIVOT IMA SMISAO

  2. Билјана МК каже:

    Nema veze
    Nadam se da cete me razumeti
    Ovo nema veze, ako se roditelj odrekne sebe za dete ne znaci to da ce on/a nauditi detetu
    Steta je ako roditelj misli da je dete negovo (ono je negovo ali zivot tog deteta ne pripada roditelju)
    I sad ja se odricem svog zivota za svoje dece, ali ja ne ocekujem da oni postanu nesto sto bi ja htela ili da se vezu za mene
    Ja se ustvari ne odricem svog zivota zbog njih, ja sam kao i navedene roditelje izgubila svoj zivot, izgubila sve, i kad sam dobila decu oni su postali jedino sto imam, jedina zadaca koju treba da resim u zivotu. Ja ne smatram da su njihovi zivoti moji i njihova idnina moja, ja samo im dajem sve sto imam i vreme i matrijalni stvari i iskustva im pricam, jer meni nista od tog ne treba vise.
    Ja cu biti ponosna na njih bilo da bi bile frizerke ili profesorice, cak i nedaj Boze kad bi poput mene izgubili sve u zivotu i kad bi preostalo samo da budu majke ja bi bila ponosna na nima
    Ja ne trazim da mi posvete zivot kao ja nima, ako budu mogli da mi donesu unucad i da me pokane na diplomske ako bude, ako mogu da me otprate do lekara kad budem stara neko od njihovih familija (i ja sam to radila za stare), Ako su daleko da mi se jave
    Puno sam napisala. Ali uglavno nije greska u ono sto su roditelji dali decu, vec u ono sto su ocekivali od njih ili im nisu rekli da to ne rade da bi dobili nesto. To rade iz ljubavi.

  3. dragana каже:

    Upravu ste kad roditelj daje i ocekuje od dece,to je veliki teret za dete .Ja sam osetila to na sebi jer ceo zivot sam se trudila da mojima bude sve ok ,da ih neobrukas da budes dobro i posteno dete .Nehvali tome nista ali ali ima kad bi nesto odradio onako kako tvoje srce hoce a ti osecas taj teret da ti roditelji nebi zamerili.Ja imam dva sina i moju decu nevezujem za sebe ucim ih da moraju sami da se bore u zivotu to su slatke muke i obaveze,sami da idu u skolu sami na trenig sami da rade domaci ja sam tu i sve to posmatram ,ali sam tu za njih da poguram tamo de oni zastanu de se njima ucini da je tesko.Neucenjujem decu radi ucenja,ali nagradim ih pruzam im ljubav a pre svega PODRSKU koja je ja mislim naj bitnija.

  4. m каже:

    Onaj ko nema dete o ovome ne moze da pise, a ko ga ima zna da bi i svoj zivot dao za njega, da je to dete blagoslov od boga dat i naravno da se zivi za njega.

  5. jasna каже:

    Treba imati mjeru u svemu. Pomoći, usmjeriti, voljeti svoju djecu. Ali ne pretjerivati i stvarati kult ličnosti od svoga roditeljstva.Roditelji , vratite se u period kada ste bili djeca, i odrasla djeca. Sve što vam je smetalo kod roditelja, ne radite svojoj djeci.

  6. Liliana Grbic каже:

    Imam jednog sina,nema nista lepse od uloge ajcinstva,roditeljstva,i suprug i ja posveceni smo mu dovoljno.Ima ljubavi u izobilju.Medjutim,ucim ga da je u zivotu potrebno da se snalazi,da sam donosi vazne odluke,da se druzi po licnom izboru i da shvati da cemo mi jednom morati umreti i da kao jedinac ne sme da dozvoli da zivot stane,da padne u ocaj.Svestan je i teske situacije u kojoj smo se svi danas zatekli i to je kod njega razvilo potrebu da sam sebi povremeno zaradi neki dinar,da nauci postovati mukom stecen novac.Vedar je,veseo,iskren i pravdoljubiv.Nisam za sa treba biti suvise strog,nepristupacan ili opet suvise popustljiv.Sa decom treba razgovarati,objasniti im da ne moz vecno neko da ih stiti,da je potrebno da se bore sami da ostvare svoje ciljeve,a mi roditelji smo tu da ih bodrimo i podrzavamo.Nemam nameru da se uplicem u njegovu privatnost,njegov zivot je samo njegov,a mi smo tu samo da ga posavetujemo i brinemo naravno nolio koliko je to priroda vec uredila.Mnogo ce im lepse biti kada osete da imaju slobodu misljenja i odluka.

  7. Boki каже:

    ova gospidja icigledno nema dece, to je ceo moj komentar

  8. Sonja каже:

    A za čega onda vredi živeti. Ovaj tekst je skroz bez veze.
    Znam dosta muškaraca i žena koji su ostali sami i danas se pitaju zbog čega žive i rade. U početku su gradili karijere. Jedna moja koleginica od 57 godina, koja je sama, redovno ide kod psihijatra i pije lekove da može da radi. Jedan moj kolega koji je takođe bio sam, davno se propio i umro od alkohola sa nepunih 50 godina.A gde su ona silna deca koju su roditelji ostavili još u kolevci. Mora da su jako srećna što nemaju okove koji su im namakli roditelji. Ne, verovatno pate što nisu voljena i postju nesigurna za celi život.

    1. Lola каже:

      Dete oplemenjuje zivot, ali ne treba da bude JEDINI smisao tog istog zivota, jer u tom slucaju pricamo o osobama koje su neostvarene na svim drugim poljima sem na bioloskom. Biti majka i nije nesto….i krava je majka, i ovca je majka… Biti DOBRA majka i imati DOBRU i uspesnu decu- e to je vec nesto! A da biste i vi i deca bili srecni i uspesni, morate biti ostvareni i na drugim poljima. Vi pominjete koleginicu, evo ja imam rodjaku koja mi kaze “jedini smisao su mi moja deca…nemam posao, nemam srecan brak, nemam prijatelje, nisam postigla nista”. Je l to, po Vama, srecan zivot? Sta cemo sa roditeljima koji imaju decu ali su ta deca u inostranstvu i ne javljaju se? Je li to, onda, bolje od Vase koleginice? Umiru od alkohola i ljudi sa porodicama. Donekle ste u pravu, ali ljudi koji traze opravdanje svog zivota jedino u potomstvu su ljudi koji su obicno malo toga drugog postigli. Valjda smo ljudi pa cenimo jedni druge i van reproduktivnih sposobnosti.

  9. Dragana каже:

    Kako da nadjem lektiru…Pravu?

  10. Ana каже:

    Kakav idiotski i sebican tekst!!!

    1. Alma каже:

      Tekst uopste niste razumeli, Ali niste jedini…roditelji se toliko posvete detetu da resavaju sve njegove problem I obaveze, I kada ne ispadne onako kako su oni zamisljsli prave od sebe zrtve, po principu “I to mi je hvala” da ne pominjem koliko su u stanju kandzama da se drze za decu I ponasaju se neracionalno. Godinama Sam molila majku da suprugu I meni ne upada u kucu pa potom I u spavacu sobu bez ikakve najave I kucanja, jer sta god da zatekne u stanju je da najnormalnije ponudi rucak I pita jesmo li gladni. Je l to vama normalno? Kad pokusam da pricam s njom odmah krene naricanje “ja Sam sve za tebe ucinila a ti me izbacujes is sobe”- idi zeno setaj, nadji hobi, ne upadaj mi u kucu kao lopov! A koliko takvih svekrva ima, ihihii! A takve odmah prepoznate- nemaju prijatelje, ne vode racuna o sebi I zdravlju, jer je ceo njihov zivot samo dete, da bi posle Tom istom detetu podnosili Racune koliko su se zrtvovali za njega.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама