Др Љиљана Станковић, неонатолог и национални координатор Програма подршке дојењу, каже да је дојење наставак везе између мајке и детета, као што је била пупчана врпца у стомаку.
„Беба, иначе, пуних шест месеци не може да види себе као особу одвојену од мајке. Зато је та блискост или потреба да буде уз маму, да се храни на дојци, нешто што је исконско и право и потреба сваког детета“, истиче др Станковић.
Дојење је, напомиње, много више од хране – то је начин да се успостави блискост, да дете задовољи своје емотивне потребе.
Указује да свега три до пет одсто жена има медицински проблем због којег није у могућности да доји. Међутим, подаци Уницефа показују да је у Србији свега 19 одсто искључиво дојене деце до шестог месеца, када се препоручује увођење немлечне исхране.
„Пре четири године почели смо активно да радимо на томе и дошли смо до 19 одсто искључиво дојене деце са шест месеци“, рекла је др Станковић.
У друштву не постоји довољно велика свест, као ни знање о важности дојења и предности дојења како за бебе, тако и за маме. „Жена која се породила и доји своје дете има много мање крварење, мању анемију, има мању шансу да добије карцином дојке или јајника, касније и много мању шансу за прелом кука“, указује др Станковић.
Формула, с друге стране, не може да замени мајчино млеко, када је реч о имунолошкој заштити бебе.
„Све може фабрика да подеси, и минерале, и витамине, и протеине, али оно што не може да дâ, то је имунолошка компонента. Мамино млеко лучи антитела, лучи имуноглобулине, леукоците, бела крвна зрнца. Ми зовемо то мамино млеко колострум – бела крв“, рекла је др Станковић напомињући да је то темељ будућег здравља.
Због свега тога треба пружити подршку мамама, а не нудити инстант решења која неће бити добра за здравље.