Несташна деца расту у интелигентне људе

октобар 12, 2016

 
Последњих година у Србији је све више деце с поремећајима у учењу. Председник Комитета светске Менсе за даровиту децу др Ранко Рајовић саветује родитељима да својим малишанима не забрањују да скачу по креветима, барама, да се преврћу, јер је доказано да управо те инстинкивне игре утичу на развој мозга детета и интелигенције.
197232_181761251870151_8085130_n
Најновији подаци из светске Менсе говоре да дете са мало физичке активности има смањене дубоке структуре мозга које учествују у когнитивним (сазнајним) процесима, рекао је Рајовић и саветовао да деца, посебно у предшколском узрасту до пете године, што више скачу, трче, бораве у парку, природи.
У Србији је све више малишана са поремећајима у учењу (дислексија, дисграфија) поремећајима говора, 90 одсто деце неправилно држи тело и нико не схвата да ће све то касније да утиче на њихове когнитивне способности, упозорио је Рајовић у изјави Тањугу.
Доказано да се 50 одсто синапси (функционална веза између нервних ћелија) развија до пете године, управо кроз активности и игру, која често смета родитељима, упозорио је он.
На пример, дете од две године често скаче по креветима, а то родитељи не дозвољавају, да не упропасти мадрац од 300, 400 евра. Или рецимо деца ходају по ниским оградама, банкинама, скачу по блату, врте се око себе, пењу се где год стигну, навео је он.
“Пошто им не дамо то да раде, правимо нову грешку, јер деци дозвољавамо да неколико сати проведу уз компјутер”, упозорава Рајовић, један од аутора Менсиног “НТЦ система учења”, који је у употреби у неким нашим, али и страним школама и вртићима.
У Србији, 70 до 90 одсто деце у својој соби има ТВ, компјутер, видео игрице, а зна се да претерано гледање телевизије, играње видео игрица, може да оштети развој укупних способности детета, рекао је он.
Ако погледамо само видео игрице или седење поред рачунара, то може да буде веома штетно, јер, према најновијим подацима, деца у Србији дневно играју по три, четири сата видео игрице или су за компјутером, што аутоматски значи да се смањују поједине структре мозга и то не само синапсе у кори великог мозга, већ и дубоке структуре мозга, истакао је он.
Уколико дете које дневно проведе неколико сати гледајући ТВ, уз компјутер и видео игрице нема друге компензаторне активности (трчање, скакање, провлачење, боравак у природи…), онда готово сигурно улази у ризик за појаву неког од развојних поремећаја.
“У суштини, све више је очигледан утицај спољашње средине и погрешне стимулације, па је обавеза свих нас који се бавимо овим проблемима – да едукујемо, пре свега, родитеље, а онда и васпитаче и учитеље”, сматра Рајовић.
У оквиру “НТЦ система учења” постоје семинари за васпитаче, учитеље, а укључени су и родитељи. Програм се примењује три године у Србији, а пре месец дана започета је и сарадња са УНИЦЕФ-ом.
У Европи, у 14 држава примењују НТЦ програм учења, који је у Србији акредитован у Заводу за унапређивање васпитања и образовања, а ради уз помоћ Савеза учитеља Србије и Друштва васпитача Војводине.
(Танјуг)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

7 коментара на "Несташна деца расту у интелигентне људе

  1. Paraskeva каже:

    Slušala sam njegova predavanja i slažem se da deca ne treba da provode puno vremena pred kompjuterom ali iz prakse znamo da sve ovo nije tačno.
    Rene Dekart je bio bolešljiv dečak koji je detinjstvo provodio u 4 zida. Znamo i da je većina dece pre 30-40 godina sve slobodno vreme provodilo napolje, igrajući se i skačući bez nadzora roditelja pa nisu svi izrasli u inteligentne ljude. Ne znam kakve su to studije mogle da dokažu da je fizička aktivnost u detinjstvu sve što ti treba za visoku funkcionalnu inteligenciju?
    Problem i jeste u tome što su deca prepuštena sama sebi. Roditelji ih ne vaspitavaju pod izgovorom da vaspitavanje sputava. Sve je prepušteno dečjoj dobroj volji i uticaju medija koji je nakaradan i štetan. I tako, razvijaju se u ljude bez radnih navika i ambicija jer su navikli da sve dobiju na tacni, da nemaju nikakve obaveze a bezobrazluk se ne kažnjava. Šta ste očekivali?
    Takvo su vaspitanje predlagali pedagozi a kad su se pojavile loše posledice, “studije” su pokazale da je problem samo u tome što ih roditelji nisu puštali da skaču po baricama kad su bili mali.

    1. Анонимни каже:

      potrazite ma internetu montesori sistem, i bice vam jasnije o comu ovaj covek govori. malo ste otisli u krajnost.

  2. Tamara каже:

    Ovo nije jedini cinilac potreban za pravilan razvoj deteta, ali slazem se da je izuzetno vazan, narocito u dobu u kojem trenutno zivimo i koje nam namece, bukvalno utrpava, koriscenje tehnoloskih medija tokom najranijeg i citavog detinjstva. A posto se tako tesko tome odupreti i skoro svaka porodica je zrtva tog uticaja, bilo zbog nerazmisljanja bilo zbog nemoci, ovakva vrsta edukacije i podrske je svakako dobrodosla!

  3. Nina каже:

    Da edukujete vaspitače?? Pa zar nisu dovoljno o tome učili na fakultetu, visokoj školi??? Ili se gleda kroz prste pojedincima pa im se aktivnosti sastoje iz gledanja crtanih filmova?? Da li znate da postoje vaspitači koji sa decom ne rade ništa, ali baš ništa? Svi znamo da su seminari za skupljanje poena, a koliko njih primeni to u praksi? Kad bi dopustili da rade pravi vaspitači, a ne da budu u senci ovih drugih,glasnijih, i da isto tako primene neke nove načine rada koje žele, sve bi bilo drugačije. I kad bi naravno bili zapošljavani vaspitači prema kvalitetima a ne vezama. Ovako, nikada neće biti situacija bolja!

    1. Vesna каже:

      Znaci Vi smatrate da se deca vaspitavaju u vrticu? A roditelje niste ni pomenuli hm… interesantno

  4. Sandra.jovanović1979@gmaol.com каже:

    Pre godinu dana sam pronašla snimke dr.Rajovića i pažljivo ga saslušala .Pojedinci su me gledali kao da sam pala sa marsa kad sam pričala o tome i naravno i dalje nastavili sa igricama i crtanim filmovima.Teško je steći nove navike ali vredi pokušati.

  5. Aleksandar Đorđević Saša - vaspitač u vrtiću каже:

    Uz dužno poštovanje,ono što kaže dr. Rajević nije tačno. Današnja deca u Srbiji su vrlo inteligentna i radoznala a i roditelji su vrlo zainteresovani za svoju decu, i žele da ih pravilno stimulišu i usmere na pravi put,… posle dvadeset godina neposrednog rada sa decom u vrtiću kao vaspitač to odgovorno tvrdim. Zapravo vređa me kada neko omalovažava odrasle i njihovu decu u Srbiji na ovakav način. A što se tiče vaspitačica odnosno vaspitača u vrtićima u Srbiji velika većina mojih koleginica su vrlo stručne i puno ulažu u rad sa decom. S obzirom na uslove i okolnosti i više nego što mogu.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама