Нова година је дан као и сваки други. То је једна обична ноћ алкохолом раздвојена од свитања. Једна бизарна ноћ збуњена нашим одбројавањем. Једна ноћ уплашена петардама, која се промрзла тресе као псић иза WC шоље. То је само још једна изнова репризирана ноћ, иста као своја јучерашња претходница, а још сличнија својој сутрашњој следбеници.
И она сама, зачуђена нама, несвесна своје посебности, трпи до сванућа. Гледа нас овако сиромашне а еуфоричне, празних глава а пуних трпеза. И нисмо јој јасни. Досадни смо јој са стално истим напамет наученим честиткама. Заслепљујемо је онако тамно обучену, на дамској дистанци, нашим неукусно бљештавим балконима. Вређамо је насилно почупаним боровима. Гадимо јој се јер смо за њу насилници који кастрирају њену другарицу Природу.
Ми одбројавамо до поноћи, а она до сванућа. Гледа сав неред који оставимо за собом. И то не овај нашем оку видљив неред, већ онај у нашим срцима. Згражава се над чињеницом колико лицемерно желимо лепе ствари небитним људима, а у стању смо да урадимо оне најгоре блискима. Она нас не воли. Једва чека да нам побегне. Да се од нас одмори.
Зато употребимо ту ноћ за неке искрене ствари. Боље заћутите, него да пожелите некоме нешто што заиста не мислите. Боље се угризите за језик, него што сити поједете још један сувишни тањир руске салате. Сетите се ове фотографије пре него што се ухватите за новчаник да купите још један непотребан поклон на снижењу које није снижење. Боље тој особи поклоните искрен загрљај. То се данас најређе поклања. Нек нас новогодишња ноћ инспирише на опраштање. Зарад тако узвишене ствари као што је опрост, она – ноћ – даће вам се као заљубљена девојка и још ће вам на ухо неваљало шапнути „искористи ме“.
Опростите туђим лошим поступцима. Опростите “извини-нисам-намерно” људима. Па чак и онима који су “намерно”. Опростите празним новчаницима, још испразнијим причама, својим грешкама и туђим очекивањима. Опростите грешнима свесни да сте и ви грешили.
Свима нама желим једно лепше свитање у бољој сутрашњици. Да нам се свима раздани у глави и срцу. Желим вам књиге које уместо што успављују кад легнете, неће дати да лако заспите. Осмехе незнанаца који ће вас натерати да им приђете и да их упознате. Желим нам нове прилике уз које ћемо лакше пребродити предстојеће неприлике. Чувајте се стаклених звона, шарених лажа, душевних зеленаша и туђих добрих намера. Верујте увек у срећу. Нећу вам је пожелети, јер ако у њу не верујете ви сами, нећете је ни имати колико год снажно вам је ја желео.
И, напослетку, желим – колико вама толико и себи – неке очи. Очи које ће вас гледати, надгледати, заводити, губити се у вама, плакати са вама, које ћете чекати, које ћете желети, које ће вам вратити што сте изгубили и научити вас где да пронађете оно за чим трагате.
Аутор Blogdan