Promene načina rada prilagođene su potrebama dece – mališani se igraju, a priprema za školu je u drugom planu
Vaspitač prati mališane i na osnovu njihovih pitanja razvija temu koju obrađuju
Novi program rada u vrtićima, koji će od naredne godine početi da se uvodi u obdaništa, kako nezvanično saznajemo u Ministarstvu prosvete, pokušaće da ublaži notu ozbiljnosti uz koju je, prema postojećem dokumentu iz 2006, predškolsko „malo prejako” shvaćeno isključivo kao priprema za školu. Osnove novog programa ovih dana su predstavljene javnosti i ističu poentu da je detinjstvo vrednost samo po sebi i u vrtićima više podstiču dečju igru, kroz koju se uči. Ovakav stav trebalo bi da se proširi i na programe rada u nižim razredima osnovnih škola kako bi deca na zanimljiviji način upijala znanja, saznaje „Politika” u Ministarstvu prosvete.
Ljiljana Marolt, rukovodilac Grupe za poslove predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Ministarstvu prosvete, naglašava da će novim programom u vrtiće uvoditi jedinstven princip rada za sve uzraste, malo više zasnovan na dečjim interesovanjima, uz osluškivanje potreba roditelja i mališana.
– Ni dosadašnji program nije pravljen mimo savremenih pedagoških teorija. Poenta novog je na većem učešću dece u igri, jer ne želimo da se nastavi trend da predškolsko bude isključivo priprema za školu, već da se od nje razlikuje – objašnjava Ljiljana Marolt i naglašava da je, uprkos poređenjima sa programima po kojima deca pohađaju vrtiće na Novom Zelandu, u Italiji i Skandinaviji, novi koncept rada u srpskim vrtićima specijalno prilagođen potrebama ovdašnjih mališana.
Novac za uvođenje ovih novina obezbeđen je iz zajma Međunarodne banke za obnovu i razvoj, kako je ranije za naš list objasnila Vesna Nedeljković, pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje.
– Postojeći program je iz 2006. godine i stručna analiza je pokazala da ne daje dovoljno jasne smernice za praktično delovanje, pa su se predstavnici našeg ministarstva, fakulteta, Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i stručnih udruženja praktičara usaglasili da je neophodna njegova izmena. Novi program u vrtićima prvi put će objediniti način rada sa svim uzrastima mališana od šest meseci do polaska u školu, dok su postojeće osnove podeljene u tri celine, za različite uzraste dece, koje nisu bile usaglašene – pojasnila je Nedeljkovićeva.
Novi program se kroz pilot-projekat godinu i po sprovodi u predškolskim ustanovama „Radosno detinjstvo” iz Novog Sada, „Moje detinjstvo” iz Čačka i „Dr Sima Milošević” iz Zemuna. Suzana Simeunović, direktorka čačanske PU „Moje detinjstvo” objašnjava da se dečja igra vremenom izgubila i otišla na drugi nivo u vrtićima i da je kroz pilot-projekat vraćaju na pijedestal obdaništa.
– Projekat sprovodimo u vrtiću „Mladost”, gde je promenjen pristup u radu sa decom. Vaspitač ima ključnu ulogu, prati mališane i na osnovu njihovih pitanja razvija temu koju obrađuju. Menja mesto gde uče, deca izlaze iz sobe i stiču saznanja u svakoj od prostorija obdaništa, u dvorištu, lokalnoj zajednici. Zato je uređenje prostora u vrtiću veoma važno. Napravili smo takozvanu istražionicu, prostor koji decu poziva na igru, u kojem mogu više da eksperimentišu nego u sobama u kojima borave. Na podu je linoleum, sve se lako čisti. Oni tu imaju mnoštvo posuda u koje presipaju pesak, kamenje, piljevinu, karton, papir, grančice, lišće, kestenje, žir, palentu, brašno, kukuruz, pšenicu i prave voziće i razne druge igračke. Sve je kontrolisano, pod nadzorom vaspitača – kaže Simeunovićeva i dodaje da je vaspitačima ostavljen prostor da svake godine sami kreiraju tempo rada, skladu sa strukturom dece u grupi.
Dosadašnji rezultat projekta oličen je u česmi koju su, na predlog dece, uz pomoć vrtićkog vodoinstalatera roditelji napravili u dvorištu.
– Sve je počelo od podizanja ograde oko vrtića. Deca su poželela da se igraju sa kamenom, vodili smo ih kod kamenoresca da nešto nauče, a onda su mi napisala pismo da žele kamenu česmu u dvorištu, gde im treba voda za igru. Uključili smo roditelje i dobili česmu. Drugi projekat je počeo kada je dvoje mališana došlo u vrtić i pohvalilo se da su naučili da voze bicikl. Ostali su poželeli isto, odveli smo ih u prodavnicu bicikala i u biciklistički klub, gde su saznali sve o ovom prevoznom sredstvu, a onda smo doveli roditelje koji su doneli bicikle i zajedno gotovo celu grupu petogodišnjaka i šestogodišnjaka naučili da voze te dvotočkaše – objašnjava Simeunovićeva i dodaje da je projekat okončan zajedničkom vožnjom, isto kao što je gradnja česme završena žurkom pored nje.
Podatak s početka ove godine govori da u Srbiji trenutno rade 162 predškolske ustanove čiji je osnivač lokalna samouprava, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2016/2017. godini u njima su boravila 200.632 deteta, odnosno 52,3 odsto od ukupnog broja mališana uzrasta od šest meseci do polaska u školu. U Ministarstvu prosvete ne kriju da je stopa upisa u vrtiće kod nas prilično niska u poređenju sa ciljevima Evrope za 2020. godinu, koji predviđaju da 95 odsto dece bude upisano u obdaništa. Nadaju se da će se, zahvaljujući zajmu Međunarodne banke za obnovu i razvoj i projektu koji sprovode, do 2022. približiti tom standardu.
Mesta za još 17.000 dece
Do 2022. godine, uz uvođenje novog programa u predškolske ustanove, Ministarstvo prosvete planira da uloži 32 miliona evra u izgradnju i adaptaciju vrtića u Srbiji. Predviđeno je da se preuređenjem obdaništa, ali i prenamenom delova osnovnih škola, domova kulture i mesnih zajednica u predškolske ustanove, otvori 17.000 novih vrtićkih mesta, koja će biti namenjena uglavnom deci uzrasta od tri do pet i po godina. Ovaj projekat, nazvan „Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje”, staje oko 47 miliona evra. Rekonstrukcija postojećih objekata i izgradnja novih obdaništa planirana je, kaže Vesna Nedeljković, u barem 30 opština, a ukoliko cena radova bude povoljna, moguće je da će obuhvatiti i više gradskih i seoskih sredina.
Autor: Dragana Jokić-Stamenković
Izvor: Politika