Депресија се обично везује само за одрасле особе, али и не и за децу. Међутим, и малишани могу бити депресивни, чак и бебе, али се код њих то стање другачије манифестује, па често остаје непрепознато.
Педијатри и лекари опште праксе, који су најчешће у контакту са децом и родитељима, често не препознају депресију код деце и адолесцената.
Дечји психијатар проф. Милица Пејовић Милованчевић каже да депресија код деце има другачији појавни облик него код одраслих. То, веома тешко стање за појединца, праћено је код одраслих губитком енергије, интересовања, радног елана, нерасположењем, соматским боловима, а код деце љутњом и бесом, иритабилношћу.
„Све те симптоме има и дете, али за разлику од одраслих који се повуку, деца се против таквог стања боре нервозом, иритабилношћу и буду љутита. То се код њих препознаје као безобразлук, неваспитање, а они се у ствари боре против сопственог лошег осећања“, навела је.
Непрепозната депресија може да доведе до веома тешког стања, па чак и да се заврши суицидом. Одмах после саобраћајних несрећа водећи узрок смртности код деце и младих је самоубиство.
„Имали смо деце која су покушавала суицид са осам година. Нека деца су извршила самоубиство пре десете године живота. Они имају јасне разлоге због чега су то покушали или урадили – то је незадовољство школом, незадовољство родитељима, вршњачким односима“, навела је Пејовић Милованчевић.
Црне мисли код деце треба да упале лампице за узбуну код родитеља, да постоји проблем менталног здравља и да треба да потраже помоћ. Пејовић Милованчевић појашњава да је самоповређивање или покушај самоубиства знак озбиљне патње младог човека, која није препозната на време.
Са једне стране све је више младих којима је потребна помоћ психијатра, а са друге стране Србија има релативно мало специјалиста који се баве том проблематиком. Дечјом психијатријом у целој земљи бави се 40 до 50 лекара, а постоји потреба за дупло већим бројем.
„Министарство здравља је препознало проблем и све више се одобравају специјализације из дечје психијатрије. Тренутно је у тренингу десет до 15 лекара, али су потребе велике“, каже проф. Милица Пејовић Милованчевић.
Извор: Танјуг