Од гласова до речи: Када је време за који глас?

мај 1, 2015

Проговарању претходи један развојни пут који можемо означити именом “прејезичко изражавање”. Шта све треба прећи на том путу?
Проговарање није једноставно, “нешто што се деси”. Постоји много степеника које дете треба да пређе на путу ка развоју говора.
Период откривања какве звукове говорни органи производе онда када се на неки начин помичу, важан је да би се касније иста та “машина” употребила за продуковање речи које ће моћи да упуте смислену поруку. Дете игром гласовним органима стиче, на неком нивоу, свест о уснама, језику, гласницама као његовим оруђима,Важно је знати како стимулисати дете. Уколико примећујете да се дете недовољно оглашава, обавезно се консултујте са логопедом. и свест о томе како се она могу користити за привлачење пажње одраслих и изражавање неке потребе или жеље. Кроз игру својим новооткривеним говорним органима и својим гласом, дете полако усваја карактеристике свог матерњег језика (немојте мислити само на речи када говоримо о језику), а то су тон, ритам, темпо говора који је карактеристичан за средину у којој дете живи.
dete stidljivo
Које гласове деца прво изговарају?
Хајде да поставимо миљоказе на тај прејезични развој. Деца најпре изговарању вокале (самогласнике). Ти гласови не наилазе на препреку, па су зато, између осталог и основа за развој говора. Најпре се најчешће изговара а, а потом иду о, е, у и и.
Уколико са око две године нема назнака речи, обавезно се јавите логопеду!Оно што називамо првим речима најчешће је производ комбинације гласова б, п, д, т, г, к и самогласника, или пак (назала) м, н, њ. С обзиром да дете најчешће има усвојене ове гласове око 18. месеца, односно око годину и по дана, дете тада има све већу продукцију тих првих “речи”.
Гласови међутим, нису завршили свој развој онда када се јаве прве речи. Око 20. месеца почињу да се јављају и гласови л, в, ј, с стабилизују се (утврђују) гласови м и н, као и б, п, д, т, г, к.
Када је време за остале гласове?
Постоји одређени “распоред” у томе када шта треба да буде усвојено. Важно је да као родитељи, будете савесни да то испратите.
Треба се обратити логопеду ако:
• Између 3 до 3 и по године дете није усвојило следеће гласове: ј, в, п, б, т, д, т, к, г, ф, х, л, м, н.
• Између 3,5 до 4 године, све претходно поменуте гласове, уз глас њ.
• Између 4 и 4,5 године, уз претходно поменуте и гласове љ и р.
• Између 4 и по и 5 и по година, уз све претходно поменуте и с, з и ц.
• До 5 и по година, дете треба да је усвојило све гласове.Запамтите: Неправилан изговор гласова је попут ружне навике. Што је дуже ту, теже се искорењује.
Обратите пажњу: то што дете може да на налог изговори одређени глас, не значи да га је усвојило. Усвојити глас значи да дете може да тај глас користи на правилан начин у конверзацији, у спонтаном говору, тако да се идентично (правилно) изговара и када је на почетку, када је на средини и када је на крају речи.
Шта када гласови изостану?
Уколико дете није правилно усвојило гласове, касније може имати проблеме у савлађивању писања и читања. Јако је важно очувати стабилност гласовне структуре (говорне речи нема без гласова, а ни писане речи без слова) јер представља темеље развоја језика.
Одлазак код логопеда је нешто што родитељи одлажу, често не схватајући од колике је важности доћи на време. Проблеми са кашњењем говора могу прогредирати у много веће проблеме
Када је говорно-језички развој у питању, свако чекање је потенцијално губљење времена које се неће вратити и које је тешко надокнадиво(замислите да сте свесни онога што вам други говоре, а да немате никакву моћ да изразите то што желите), повлачење, проблеме у понашању, кашњење у интелектуалном, емоционалном развоју и много тога још.
Проблем са изговором гласова може да утиче на разумљивост говора детета у очима других. Тешко је бити у позицији да неправилно говорите и да сте тога свесни. Да не помињемо ругање вршњака! Проблем са заменом гласова касније неретко производи и проблеме у писању и читању. Џаба учитељица изговори лала, ако то дете чује као јаја. Није симпатично називати “говорном маном” нешто што логопеди суштински називају говорним поремећајем. Није дететова одговорност да оде код логопеда, већ је то обавеза родитеља. Удруженим снагама са стручњаком, можете да пронађете начин да помогнете свом детету да исправи оно што му недостаје.
Др Наташа Д. Чабаркапа, логопед
Извор: yumama.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама