Učiteljica iz Zrenjanina i autorka bloga Dnevnik jedne učiteljice, Ivana Bošnjak Bošnjak, uputila je kritiku roditeljima koji se oštro protive onlajn nastavi. Njen tekst naišao je na odobravanje ogromnog dela prosvetne zajednice, a mi ga prenosimo u celosti:
„Roditelji neće onlajn nastavu“, bruji po svim medijima!
Čuj, roditelji neće!
Šta će roditeljima nastava?
Za njih nije ni organizovana, ni osmišljena, nego za decu.
Predlozi tih istih roditelja su da deca „u manjim grupama“ budu u učionici.
U kojim manjim grupama? Kao, danas idu Pera, Mika i Žika, a sutra Mara, Sara i Lena?
Danas učim Peru, Miku i Žiku, dok ostali rade kod kuće, a sutra Maru, Saru i Lenu, u sredu Đoku, Zokija i Uglješu? Šta rade ostali đaci kod kuće, dok su „manje grupe“ u školi?
Peticiju potpisalo 1200 roditelja! Eheej, 1200?! Duplo više ih je samo u mojoj školi, a mediji bruje o „roditeljima koji neće…“
Kad 100 000 prosvetnih radnika nešto hoće ili neće, tih istih medija nema kao turista na moru tokom pandemije!
Neki od tih roditelja drže malim Kinezima engleski onlajn. To je u redu. Mali Kinezi mogu da uče onlajn. Mali Srbi ne mogu.
Mali Kinezi moraju da imaju kompjutere ili net, da bi veliki Srbi mogli da zarade.
Roditelji plaćaju deci časove baleta, tenisa, fudbala, stranog jezika… ali ne žele da im obezbede kvalitetan kompjuter i internet. To čekaju od države.
Pandemija je izmišljena u Srbiji, i to samo da prosvetni radnici ne bi išli na posao!
Da bi namerno ostavili decu roditeljima!
O čemu se radi? Iskreno, ne razumem, ni roditelje, ni medije.
Zamislite 1200 turista koji pišu peticiju da žele letovanje u Grčkoj i da zahtevaju da im država obezbedi to, jer su navikli da letuju!
Zamislite 1200 ljubitelja bioskopa koji traže da bioskopi rade!
1200 mladenaca koji ne mogu da naprave svadbu sa po 300 gostiju.
Da li bi mediji objavili takve peticije?!
