Otkad je to papir postao važniji od deteta?!

januar 21, 2015

OTVORENO PISMO UČITELJICE U HRVATSKOJ – s pravom ogorčeni

 
Ja sam praktičar, ja NISAM teoretičar!!! Ja znam zasukati rukave, čučnuti, sagnuti se, sesti na pod (kako bih bila bliže detetu) i RADITI s detetom. Ja NE ZNAM PISATI kako ću raditi ili bih radila s decom. Da to znam, bila bih pisac, a ne učiteljica. Tek sam na pola svog radnog veka, a UMORNA SAM od pisanja, ne od rada s decom. Toga sam željna, a ovako zatrpana papirima, sve manje imam volje, vremena i snage za to. Otkad je to papir postao važniji od deteta?! Ne znam! Znam samo da dokle god je tako, ovo će školstvo i budućnost ove države ići u vražju mater.
UCITELJ
Od uvođenja onog nesretnog, propalog HNOS-a (od kojeg je isto ostao samo papir!), sve ide nizbrdo. Svake godine nova gomila papira pridružuje se već postojećima. Odavno već pričam istu priču: Ja mogu pokrenuti svet u svom razredu (a da to napravim, potrebno mi je puuuuno vremena za materijalnu pripremu i puuuno kreativnosti), ali ako to nisam nigde zapisala – to se nije desilo. Isto tako mogu pustiti decu da sama nešto piskaraju, rešavaju, crtkaju, a ja pisati kako sam pokrenula svet u svom razredu, objaviti to – i bit ću hvaljena učiteljica od strane struke. Sramota!
Davno sam, na fakultetu učila kako se priprema za čas sastoji od psihološke, materijalne i pisane pripreme. Danas imam 20 minuta za sve to. K tome još moram pisati po dve pripreme, ako imam međupredmetnu povezanost sa GOO. Nekadašnja pisana priprema davala je prednost toku časa (gde dolazi do izražaja kreativnost učitelja), a današnja daje zadacima, ciljevima, ishodima, kompetencijama, vrednostima, postignućima, ključnim pojmovima, načinima učenja, mogućim teškoćama, načinima praćenja i provere ishoda….(znači, traži se od mene da budem vidoviti Milan). Ne mogu a da se ne zapitam kakve koristi ima dete od tih silnih termina, kakve koristi ono ima što ja gubim vreme i živce (jer ne vidim svrhu toga) na izmišljanje fraza kako bih ispunila zadanu mi formu. Svoju kreativnost potrošim na smišljanje i izmišljanje ishoda, kompetencija… Zar će dete bolje naučiti tablicu množenja ako ja budem napisala kako će ono na kraju čas znati tablicu?! Moš mislit! Znat će je, ako mu je budem dobro i razumljivo prenela! Da bih to mogla treba mi MATERIJALNA priprema, a za nju ja nemam vremena!
Vreme za psihološku pripremu da i ne spominjem…treba mi 2-3 meseca u onoj posebnoj klinici za “istrošene” učitelje u Njemačkoj (čini mi se). Samo problem mi ostaje isti, jer nakon ta 2-3 meseca se opet vraćam u isto sranje (ups, pardon, stanje).
Planova – više nego ikad, godišnji, izvedbeni, pa se pojavi niotkuda još i kurikulum! (Kakva li je razlika?!) Kurikulum i godišnji tokom godine uopšte ne pogledam, znači posao koji mi u poslu uopšte ne treba. Treba mi i njime se koristim izvedbeni i nedeljni plan.
Na ovo pisanje (kojem nisam vična) potstaklo me pisanje godišnjeg,tj. kurikuluma za GOO. Prošle godine najvažniji je bio ZO, ove je to GOO. Još je žalosnije što ja i za tu “toplu vodu” moram gubiti vreme piskarajući. Već 4. put pokušavam zadovoljiti formu kurikuluma za GOO. Koliko imam informacija o GOO, dobro da sam išta i napravila. Na kraju godine od silnih mapa, planova, priprema za GOO neću se ni videti. Škola će uskoro morati unajmljivati prostor kao arhivu kako bi sačuvala sve potrebne papire, jer ne daj Bože inspekcije, nadzora! Oni će najmanje boraviti i posmatrati moj neposredan rad s decom, ali će se zdušno baciti na moje papire i tražiti negde preskočeni ishod (ili što sl.), kako bi u izvještaju mogli navesti neku kritiku. Nema veze što je čas bio izvrstan, kad ja ne pišem ishode!. Ne daj Bože da nemam nekog papira, pa ako je to još papir iz trenutno popularnog GOO – opomena! Nema veze što ja to radim, ali nemam papirnatog traga…
Bože moj, kud ovo vodi? Što li ću nagodinu novoga morati piskarati?
Ne vidim ni tračak svetlosti na kraju ovog tunela. Ima li on, uopštee, svoj kraj? Ubiše me u pojam!!!
ŽELIM SE BAVITI DECOM, A NE PAPIRIMA!!! JA NISAM BIROKRAT…
(Napisala: J.I.)
 
Izvor: objektivno.hr

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


2 komentara na "Otkad je to papir postao važniji od deteta?!

  1. odd.nastavnik kaže:

    Vo celost se soglasuvam koleske….mi nedostiga rabotata so ucenicite,me zamara ona pisuvanje ili prepisuvanje,kopiranje od edna so druga koleska ili od sama sebe…bez razlika dali go pisuvame doma ili na uciliste…po seto toa ostanuvame samo izmoreni i psihicki optovareni.i ne korisni ni za sebe a kade se tuka i nasite dragi ucenici na koi im nedostasuva da im receme BRAVO ili ova ne e taka zatoa sto…..a ne samo da im gi vratime listovite tocno ili netocno ili samo brojot na bodovi…

    1. Ruzica Kljajevic kaže:

      Ovom misljenju nista ne bih oduzela, vec dodajem i prenaglasenu famu oko upotrebe elektronskih medija u izvodjenju nastave. Da li je to uvek u cilju poboljsanja nastavnog procesa , ucenja i efikasnijeg sticanja i primene znanja ??? Od MATEMATIKE ja neću da pravim bioskop !!! Moze ponekad i retko, radi ilustracije… Takozvane “prezentacije” treba nastavniku samo da budu moguca sugestija, a ne i zabava za ucenike !!!
      ŽIVA REC I

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama