Otvoreno pismo mame iz Beograda – šta je to onlajn čas?

9 decembra, 2020

Na našu adresu stiglo je otvoreno pismo mame iz Beograda, čije dete pohađa prvi razred gimnazije. Zamolila nas je da objavimo, a kako smo do sad uvek smatrali da je važno da se čuju iskustva svih učesnika u obrazovnom procesu, odlučili smo da objavimo i ovaj tekst. Poštovali smo njenu želju da ostane anonimna, a pismo prenosimo u celosti, nakon minimalne uredničke intervencije.

Priča se mnogo ovih dana o učenicima koji, otkako je počela onlajn nastava zapitkuju onda kad nije radno vreme nastavnika. O nama, roditeljima, koji očekujemo previše. Nama koji smo svoju decu razmazili i naučili da sve umesto njih radimo pa oni sad, eto, ne znaju da uče sami i misle da se svet vrti oko njih. Da se razumemo, nije to potpuno bez osnova. Radno vreme koje ponekad bude i po 10 sati, smene zbog kojih mnogi roditelji decu ne vide i po nekoliko dana, uzimaju danak. Danak u disciplini i radnim navikama. Ne kažem da nema i roditelja koji imaju vremena, ali ne žele da se bave svojom decom, prebacujući lopticu na školu i društvo.

Moje dete rođeno je sa unutrašnjom motivacijom. Voli da uči. Radoznala je i nije joj ništa teško. Od prvog dana škole nijedan domaći s njom nisam uradila. Možda me je, svega nekoliko puta, pitala da joj pojasnim nešto što ne razume. Do ove onlajn nastave.

Ovde želim da iznesem svoje iskustvo, kao roditelja, sa onlajn nastave u jednoj od tri najbolje gimnazije u Beogradu.

Moja ćerka ide u prvi razred gimnazije i prošlog ponedeljka je, kao i svi srednjoškolci, prešla na onlajn nastavu. Ali, to ne znači ono što mnogi možda misle. Onlajn nastava ne znači da će se nastavnik uključiti i održati onlajn lekciju. Ne znači čak ni da će snimiti sebe kako predaje lekciju i taj snimak poslati đacima.

Evo kako je to izgledalo u našem slučaju, a napominjem da je reč o jednoj od NAJBOLJIH škola u Beogradu.

Posle sedam dana onlajn nastave u kojoj nam je poneki nastavnik sporadično slao lekcije, neko samo zadatke, javila se razredna, u subotu, da kaže da onlajn nastava počinje u ponedeljak (juče) u 7i30. Deca su se “nacrtala” ispred ekrana i čekala. Od sedam časova koje je tog dana trebalo da imaju, javio se jedan nastavnik. Niko drugi nije poslao link za predavanje. Niko nije poslao čak ni mejl ili poruku da će u narednih 45 minuta svog časa bar biti na raspolaganju za pitanja.

Jedan od nastavnika rekao je još pre toga da neće imati onlajn časove, da se deca samo dvaput nedeljno snimaju i šalju mu to što su radili. Za ovu nedelju je pravi onlajn čas zakazalo 5 profesora, od 17 koliko ih ima. Kao roditelj, zahvalna sam im na trudu. Znam da nije lako stati pred kameru, da to nije isto što i živ čas. Da je i priprema drugačija i napor veći.

Iz većine predmeta, ipak, deca su dobila samo zadatke, bez lekcija ili zadatke uz linkove ka lekcijama ili fotografije stranica iz knjige.

S druge strane, u osnovnoj školi koju pohađaju moji rođaci, situacija je potpuno drugačija. Časovi se održavaju onlajn ili su učitelji i nastavnici na raspolaganju u vreme kada je njihov čas i zaista odgovaraju na pitanja đaka.

Želim da kažem da ne stavljam sve nastavnike u isti koš i da mi je potpuno jasno da vrednih, kreativnih, predanih ljudi u prosveti i te kako ima. Zato me i ljuti kad vidim da se njihov rad tretira isto kao rad onih koji su onlajn nastavu prihvatili kao raspust.

Primera radi, u prvom razredu gimnazije društvenog smera koji pohađa moje dete, jedan od zadataka koji su deca dobila iz biologije je sledeći:

Modifikacije histona obezbeđuju: a) viši stepen povezivanja sa DNK; b)lakši pristup genu; v) kontrolišu ekspresiju gena u ćeliji; g) sve tvrdnje su tačne.

Pre ovog pitanja nije stigla nikakva onlajn lekcija, nikakvo predavanje niti objašnjenje nastavne jedinice. Stigla je fotografija stranice iz knjige.

Naravno da je moja ćerka od nastavnice tražila da joj pojasni jer se nikad nije srela sa ovim pojmovima. Odgovor? Potraži u knjizi.

Moje dete ima 15 godina i nikad u životu nisam gledala njene domaće zadatke. Bila je Vukovac u osnovnoj školi, a da se ja nisam uključivala uopšte.

U prvom razredu gimnazije ona ima 17 predmeta i 17 profesora. Osim onih pet koji su zaista primer svojoj profesiji, za mene, kao roditelja, veliko je razočaranje što se niko nije javio čak ni da kaže da će u terminu svog časa biti dostupan za eventualna pitanja o lekciji. Ne bismo mi nikom slali poruke u 9 uveče, nikako, ali bi za đake bilo korisno da bar znaju kada to mogu i kada će im nastavnik zaista biti na raspolaganju za pitanja.

Kao roditelj i bivši prosvetni radnik, ja neću držati lekcije ovim nastavnicima. Neću ih vaspitavati. Neću čak ni da poverujem da u celom obrazovnom sistemu čine većinu, verovaću da je naša gimnazija na glasu zbog stare slave.

Ali ne mogu da se ne zapitam – kako se onlajn nastava u kojoj se samo šalju slike lekcija ili video-snimci sa Jutjuba i zadaci razlikuje od nemanja bilo kakve nastave? Kako je moguće da istu platu primi nastavnik koji samo pošalje zadatke i onaj koji sate svakog dana provodi ispred ekrana, praveći lekcije i odgovarajući na pitanja svojih đaka?

Kako može bilo ko meni, koja se do sad nisam uključivala u rad mog deteta, da kaže da sam ja odgovorna što sada moram da učim s njom, kad se nije potrudio da joj sam objasni ono što je njegov posao? Kako može neko da kaže da sam nevaspitana a moje dete razmaženo što traži odgovore na pitanja i pokušava da se u ovom ludilu zvanom “nastava” bar nekako snađe? Kako možemo da osuđujemo decu kojoj najavimo onlajn nastavu, a onda se uopšte ne pojavimo?

I, na kraju, kako očekujemo da učenik zna odgovor na pitanje šta obezbeđuje modifikacija histona, ako mu to nismo nacrtali i objasnili? I ako, posle svega toga, ne želimo ni da odgovaramo na postavljena pitanja?

Razumem da nastavnici imaju svoj privatni život i svoje vreme. Ali u svakom drugom poslu, taj život i to vreme počinju kada obavite svoj posao. A, u ovom slučaju, to bi barem moglo da bude 45 minuta dnevno kada je nastavnik onlajn za odgovaranje na pitanja. Od mnogih nastavnika, mi ni to nismo dobili.

Naučiće ona tu modifikaciju histona, ne brinem za svoje dete. Brinem za ovo društvo i ovaj obrazovni sistem gde u jednoj od najboljih škola u gradu ima nastavnika koji veruju da je poslata fotografija lekcije iz knjige – održan onlajn čas.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


11 komentara na "Otvoreno pismo mame iz Beograda – šta je to onlajn čas?

  1. Svetlana kaže:

    Potpuno se slažem da ima ovakvih i onakvih nastavnika, ali takođe mislim da roditelji ne mogu da očekuju da će se nastavnici snimati, jer to podrazumeva dodatno angažovanje još jedne osobe, ili dodatnu opremu. Ne mogu da očekuju da će se nastavnici uključivati uživo preko zuma ili neke druge aplikacije, jer priznaćete da je to zadiranje u privatnost njihovog doma. Po mom mišljenju korišćenje vibera, u svrhu nastave, takođe je nepristojno, a takvih ”predavanja” je bilo najviše u prošlom PIK-u. Nastavnik treba da pripremi svoja predavanja, jer ima mogućnosti za to. Treba da pripreme predavanje i treba da budu dostupni za učenike u vreme kada je njihov čas. E, sad, druga stvar je što im za takvu vrstu predavanja treba više vremena i što im se to neće platiti.
    Što se tiče upoređivanje osnovnih škola sa srednjim, nema sumnje da nastavnici u osnovnim školama ozbiljnije shvataju svoj posao. Naravno, i tu ima onih koji ne rade ništa. Ima onih koji samo preko odeljenjskih starešina pošalju poruku učenicima, to jest, pošalju link ka zajedničkom sajtu i tu su završili svoj posao. A ima i onih koji ne znaju da koriste gugl-učionice.
    Niko nije primetio rad i zalaganje nastavnika koji su ozbiljno shvatili nastavu na daljinu, od marta do juna, i subotom i nedeljom, 24 časa dnevno. Apsolutno niko to nije primetio. Niko nije primetio ni one koji nisu radili. Svi su bili apsolutno jednaki i svi su dobili iste plate. Mnogi će reći da direktori moraju da reaguju. I to je tačno, ali sistem u prosveti nije predvideo nagrađivanje nastavnika. Predvideo je kažnjavanje ali posle disciplinskog postupka koji traje i traje i traje. Pretpostavljam da je i to jedna važna činjenica koja se mora znati.
    Treba biti čovek bez obraza i bez problema i razmišljanja uzeti lični dohodak, koji nije zaslužen, ili ako pripadate grupi radoholika uzeti bedni lični dohodak i pomiriti se sa tim da ste isto vrednovani kao i oni koji ne rade.

    1. Jasna Ristić kaže:

      Potpisujem!

  2. Nastavnica kaže:

    Ja se kao neko ko radi u prosveti (radim u osnovnoj skoli) u potpunosti slažem sa Vama. I sve dok je tako da “radio, ne radio- svira ti radio” i dok 6. I 21. u mesecu svima uplaćuju istu platu, biće ovako. I pri tom ne mislim samo na online nastavu, ovako je i u skoli. Dok neko ulaže trud, vreme i entuzijazam drugi ovaj posao vide kao izvor zarade bez truda i angažovanja. Zbog takvih ćemo svi uvek biti na lošem glasu, jer su ovi drugi ako ne brojniji onda bar “upadljiviji” .

  3. Slobodanka kaže:

    Ukoliko se odgovor na postavljeno pitanje iz biologije nalazi baš u tekstu na koji je nastavnica uputila učenicu, odličan đak i te kako treba da ume da samostalno pronađe specifičnu informaciju u tekstu.

    Za sve ostalo ova majka je u pravu.

  4. Mina kaže:

    Majka je apsolutno u pravu, slažem se sa njom i kao nastavnik (osnovna I srednja škola) i kao roditelj. Čas mora biti pripremljen, osmišljen, nastavnik dostupan. Komentar Slobodanke “da piše u knjizi i može da se snadje” ne podržavam. Sa takvim stavom, piše u knjizi i može da se nadje, škole slobodno mogu da se zatvore.

  5. Nada kaže:

    Isto iskustvo je sa mojim detetom, gimnazijalac, 1.razred, opšti smer. Od 7 časova dnevno, 1 čas bude onlajn ili da je profesor dostupan za vreme trajanja časa za pitanja učenika.
    Da li neko razmišlja o tome da su deca i njihovo obrazovanje temelj društva?
    Tužno je stanje u obrazovanju, a posebno sa onlajn nastavom i trajanjem časa od 30 min. Nastavni materijal ne može da se izloži za 30 min. a još vaspitno delovanje nastavnika, administrativni deo ( upisivanje časa, prisutnost).

  6. Nastavnica kaže:

    Nastavnicima nedostaju oprema i obuke da bi sprovodili onlajn nastavu. Ja lično sam za računarom od jutra do mraka (
    Zvuči neodgovorno da se skrivamo iza resornog Ministarstva, jer kreativan nastavnik bi kao trebalo da se snađe, ali šta nam preostaje? Dok je Ministarstvo između dva naleta korone govorilo da “je sve spremno” za onlajn nastavu – ne znam na šta su mislili. Nisu spremili i obučili nas da držimo časove uživo. Nisu nam obezbedili opremu, niti prostorije u kojima da izvodimo tu nastavu. Ja u svom domu nemam uslova za to, a i zašto bi se očekivalo to od mene? U ovo ludo vreme ne stignem ni kuhinju da pospremim, a kamoli još da doterujem kutak za snimanje nastave. I znate šta još Ministarstvo nije rešilo? Da mi, koji imamo malu decu, možemo da ih pošaljemo u vrtić kako bismo mogli nesmetano da radimo. Ovako, ja sam kod kuće sa dva veoma maštovita i razigrana šestogodišnjaka, koji niti mogu da budu u vrtiću sa svojim vaspitačicama i drugarima, niti se mama bavi njima. Oni su zapušteni i prepušteni sebi.
    E sad mi Vi, autorko teksta, recite, kako biste Vi držali nastavu uživo u pomenutim okolnostima.

    1. (pro)SVETA kaže:

      Slažem se sa Vama (NASTAVNICA). I ja radim u prosveti, obuke su polovične, kada pokušam sama da napravim upitnik, uvek negde pogrešim, moljakam kolege preko viber grupe da me posavetuju, ma, mučenje…Takođe, tokom onlajn nastave ceo dan provodim za kompjuterom :časovi, pregledanje domaćih zadataka, pisanje materijala…Vrši se veliki pritisak na nas. U javnosti se plasira priča da mi stalno štrajkujemo , a nas niko i ne pita ništa. Sindikati kao produžena ruka države organizuju te štrajkove.O pravima dece, ali ne i o obavezama, da i ne pričam. Pa tu su još i roditelji, direktor….Eksterna ne ocenjuje znanje, već komunikaciju (čitaj, zabavljanje dece). Kolega, čiji je učenik osvojio prvo mesto na republičkom takmičenju iz fizike je dobio lošu ocenu, a osoba koja je davno došla iz Ukrajine kao “igračica”, a sada radi u srpskoj prosveti ( a svi znamo kako je došla do diplome), najvišom ocenom!

  7. baka Štrumpf kaže:

    Volela bih da stupim u kontakt s ovom majkom.

  8. Nataša kaže:

    Isto ovako izgleda nastava mog sina koji pohadja osnovnu školu.

  9. Ana kaže:

    Gotovo svaka porodica koja ima decu skolskog uzrasta moze da se pronadje u ovom tekstu. Iz svega se moze zakljuciti:

    -Plan i program po kom se nasa deca obrazuju je preobiman i besmislen.
    To se ne moze objasniti deci.

    -Cast izuzecima,ali ima mnogo ljudi koji uopste ne bi trebalo da se bave edukacijom. Los je odabir nastavnika. Zaposljavaju se po sistemu “znam direktora”.

    -Pristojnije plate,sa kojima se ne bi na kraju meseca osecali kao socijalni slucajevi,bi privukle mozda darovitije mlade ljude da se bave pedagogijom,konkurencija donosi bolji kvalitet.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama