У Словенији деца полазе у први разред са 6. година. У већим селима (2.000-3.000 становника) скоро сваке године у први разред буде уписано око 60 првака. Напоменућу да свако мало веће село има своју основну школу иако је често удаљеност између суседних школа само 1-2 км.
Без сувишних коментара, закључака и поређења са основним школама у Србији, ево за пример како изгледа и функционише једна државна основна школа у Словенији у селу које броји око 2.800 становника.
– У школу се иде само преподне. Настава почиње у 08:20х.
– Испред школе је велики обележен паркинг (за родитеље), са знаком “Задржавање до 10 минута” који се поштује. За особље школе предвиђен је паркинг иза школе.
– Стајалиште за аутобус је такође испред главног улаза у школу.
– Из свих праваца одакле деца долазе у школу је проходан тротоар и обележена бициклистичка стаза.
Испред школе је и велики ограђен простор за остављање бицикла, ролера, тротинета.
– Учионице за прваке су у приземљу, а виши разреди су на спрату.
-Школа има два спрата и савремен лифт.
– Ученици свих разреда се по доласку у школу преобувају у балетанке или папуче. Патике нису дозвољене.
– Ђаци не морају да носе књиге. Уџбенике могу оставити у школи као и опрему за физичко, прибор за ликовно…
– Издавачи уџбеника и осталог наставног материјала су у обавези да имају исте у електронском издању. Наставници преко компјутера повезаног са интерактивном таблом као монитором приступају путем интернета е-уџбеницима тако да сви ђаци прате садржај из књиге на табли.
– Петком се ученицима ретко дају домаћи задаци.
– У школи, и околини школе, нема никаквих маркета, аутомата са соковима и грицкалицама нити киоска са брзом храном.
– Сви оброци и ужине се спремају у школи, служе се у школској кантини или у учионици и припремају се од високо квалитетне и проверене хране локалних (домаћих) произвођача.
– Школа има свој мед. У кругу школе је школски пчелињак.
– Цена ручка је 2,15 еур, а ужине 0,8 еур. На крају месеца родитељ добија рачун – уплатницу за трошкове прехране детета. Наплаћују се само они оброци које је дете користило.
– Ученици имају обавезан периодичан преглед зуба код школског зубара и превентивно им се заливају фисуре као додатна заштита од каријеса. Ординација се налази у школи и одласци код зубара су у време наставе.
– Школа у свом програму кроз часове физичког, дане спорта или сличне активности подстиче ђаке да науче или усаврше пливање, скијање, клизање, бициклизам, планинарење.
– Велике фискултурне сале су потпуно опремљене. Послеподне, током продуженог боравка деце, у фискултурној сали се одржавају тренинзи кошарке, плеса, каратеа, хип-хопа…
– Тоалети за дечаке, девојчице и децу са инвалидитетом, су изузетно уредни.
– Корпе за смеће унутар школе и на дворишту су предвиђене и обележене за одређен отпад: папир, амбалажу, стакло…Стара обућа и одећа се одлаже у веће посебне контејнере на којима пише “Текстилко”.
– Сва обавештења о раду школе, од значаја за ученике и родитеље, се налазе на интернет страници школе која се беспрекорно ажурира.
– Сваки родитељ, мајка и отац појединачно, по упису детета у школу добијају своје корисничко име и шифру којом се на интернет страници школе (е-асистент) улогују како би видели све о свом детету: оцене, изостанке, примедбе, похвале, распоред часова, измене у настави, обавештења о такмичењима, излетима…
– О свакој оцени и изостанку детета се додатно оба родитеља обавештавају путем смс-а.
– Преко интернет странице школе (е-асистента) родитељ може комуницирати са било којим од наставника, учитељицом, директором и поставити им питање, оправдати дететов изостанак и слично.
– За изостанак детета из школе до 5 радних дана довољно је оправдање које напише родитељ.
– Школско двориште има травнату површину, трим стазу, терен за баскет и мали фудбал, игралиште за најмлађе, клупе, чесму…
Када сам најавила да ћу написати кратак текст о школи особље је било затечено и одреаговало је са ставом: “ Али ми смо обична школа, нисмо ни по чему интересантни за новине.” Нисам се упустила у објашњавање по чему је оваква школа посебна, али сам пожелела да у школу попут ове једног дана иду и наша деца из села попут овог, деца у Житишту, Гајдобри, Нересници, Вранову, Љигу, Прилужју, Новим Карловцима…И да то не буде никаква сензација већ сасвим нормална и обична ствар.
Тамара Бижић Милановић
Извор: Блиц