Ово је казна која делује и на најнемирнију децу

фебруар 23, 2015

Многи родитељи реагују на лоше понашање своје деце тако што им одузимају играчке, ускраћују им дружења и шаљу у ћошак. Али, за децу јаке воље, каква сам била ја, ниједна од ових метода није деловала.
Скорашања студија о телесном кажњавању показала је да родитељи много чешће бију децу него што се мисило. Што је најважније, ова студија је показала да је физичко кажњавање неделотворна метода васпитавања. Будући да је 73% деце, након што су добила по дупету, чекало мање од 10 минута да би поновило безобразлук, ова студија је повтрдила да батине нису баш најефикаснији начин за дисциплиновање.
Али, шта јесте?
“Многи родитељи реагују на лоше понашање своје деце тако што им одузимају играчке, ускраћују им дружења и шаљу у ћошак. Али, за децу јаке воље, каква сам била ја, ниједна од ових метода није деловала.” прича Рини Вилијемс у ауторском тексту објављеном у Вашингтон Посту.
Као и многа деца са синдромом недостатка пажње, Вилијемсова је била дете које је несташлуке правило из досаде и било јој је потребно да нечим буде заокупљена. “Срећом, мој отац је то рано схватио и развио је свој дисциплински систем који је одмах дао резутате и дугорочно ми донео добробит” пише она.
Пошто јој је отац био високо стручни војни ветеран и хируг, његово искуство из Специјалних јединица помогло му је да употреби неке неуобичајене тактике у васпитању.
“Нисам баш била срећан што сам једина петогодишњакиња у крају која је имала инспекције собе и која је морала да све своје играчке сложи под конац пре него што може напоље на играње” прича Вилијемс. “Међутим, то што ме је терао да читам енциклопедију сваки пут кад бих почела да лудујем по кући – било је нешто најбоље што је могао да учини.”
„Пошто јој је отац био високо стручни војни ветеран и хирург, његово искуство из Специјалних јединица помогло му је да употреби неке неуобичајене тактике у васпитању.“
Стоги отац би изабрао појам из енциклопедије и рекао “Научи све о томе па ћу те касније пропитати”. Ово је била казна у смислу да је морала одмах да прекине шта год је радила, али је њен циљ био да је заокупи и да му пружи ментални изазов.
И деловало је. Осим што јој је помогао да промени понашање, татин метод научио ју је да, кад год јој је досадно, узме књигу у руке. То је, наравно, бивало често и метод је деловао. Постала је адвокат и писац широке културе, са много „енциклопедијског“ знања.
Још једна добра страна овакве казне, примћује Вилијемсова, јесте што дете има контролу над својом ситуацијом, јер је на њему да одреди колико ће трајати извршење задатка.
Вилијемсова данашњим родитељима даје неколико идеја како да ову методу примене на модерну децу:
1. Осмислите игру тражења и исправљања правописних и граматичких грешака.
2. Доделите задатак попут: “Прочитај нешто о псима и научи да набројиш и опишеш пет различитих раса.”
3. Дајте им изазов у виду питања: “Ко од вас може мами да каже највише ствари о лавовима?”
Ако од казне направите врсту игре, одвратићете децу од лошег понашања али им пружити и ментални подстицај који ће их ослободити досаде, која је узрок несташлука, закључује Рини Вилијемс.
 
Извор: http://www.detinjarije.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


10 коментара на "Ово је казна која делује и на најнемирнију децу

  1. petra каже:

    Nešto slično je i moj otac primenjivao i kod mene.Jednostavno mi je davao da rešavam zadatke iz matematike.Ispočetka mi je bilo teško da toliko zadržim pažnju na matematici,samo sam osluškivala decu kako se igraju napolju.Ali…tata je bio strog i nije bilo vrdanja.Vremenom sam uvidela da je matematika jako interesantna,a zadatke sam i sama počela da rešavam poput ukrštenih reči.U gimnaziji mi je tako matematika bila jača strana i žao mi je što nisam otišla na matatiku,kao moj brat,već na ekonomiju.Ali i tu tata ima udela .:)

    1. Jovana каже:

      Kako naterate dete da uzme enciklopediju u ruke i nauci nesto, sta bi bilo da je na to reklo neću?
      Poenta je kako dete naterati da uradi to sto zelite u ovom slucaju da sedi pred enciklopedijom i uci nakon sto ste mu nesto zabranili

  2. Radoje каже:

    Ma ja ovog mog oderem od batina

  3. Igniss каже:

    A šta ako dete odbije da, recimo, čita enciklopediju?

    1. Jeck@ каже:

      Sve dok ne prihvati isto,slusace deciju graju koja dolazi spolja..

    2. Jole каже:

      Ili šta ako dete krene da povezuje kažnjavanje sa učenjem? Nije baš pozitivna asocijacija.

  4. Jadranka каже:

    Ja sam odusevljena!
    Vec imam planove koji ce mi (nadam se) ulepsati dane 🙂

  5. dr каже:

    Ma to nije recept za svako dete,na neko deluje,na neko ne. Svako dete je individua za sebe,tako da je tesko na svakom primenjivati isto. A vi gospodine sto svoje dete “oderete od batina”, malo se preispitajte sta sa vama nije uredu ako dete non stop bijete, ne znate da mu pridjete na drugi, normaliniji nacin pa mislite da su batine resenje… tako deca postaju gruba i nasilna.

  6. JASMINA каже:

    Veoma dobro razmisljanje,Iz preostalih komentara se moze izvuci pouka-Deca su ogledalo svojih roditelja.To je temelj licnosti.Zato su individua za sebe ,pa svakom roditelju ostaje da odabere najbolje sto ume,zna i moze da pruzi svom detetu.Uslov je zdrava ljubav,jer roditelje jedino u zivotu ne moze da bira.Ostali izbori ga cine onim sto jeste.

    1. Marija каже:

      Da uslov je zdrava ljubav, jer roditelje jedino u zivotu ne moze da bira.Svaki roditelj koji uspe da zadovolji kantar, koliko dajes, toliko i trazi je dobar put. Jer ljubav i disciplina idu ruka pod ruku.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама