Pedagog Snežana Golić: Ne tražite od kolektiva da razvija specifičnosti, to je roditeljski zadatak

april 4, 2019

„On(a) je tako specifična/an”, opis deteta od strane roditelja, najčešće majke, koji čujem gotovo svakodnevno.

To je istina. Ali važno je znati da su i ostala deca specifična.

Problem nastaje u momentu kada roditelji „pobrkaju lončiće” pogrešnim uverenjem da je cilj programa u kolektivu – razvoj specifičnosti svakog deteta.

Neophodno je i poželjno rad sa decom individualizovati i u kolektivu, ali ne puno. Zašto? Zbog osnovnog cilja kolektiva, a to je razvoj kolektivne svesti.

Boravak u vrtiću, školi, na sportiću… ne bi smeo da liči na odnose u porodici. Porodični ciljevi su drugačiji, pa je kombinacija porodica plus kolektiv – dobitna.

Pojasniću.

Šta je osnovna ideja vaspitanja? Priprema za samostalni život.

Deca će odabrati partnera i stvoriti svoju novu porodicu kada odrastu. U okvirima svoje porodice značajno će uticati na pravila, atmosferu, odgovornosti i sve ostalo. Tu će do izražaja doći njihove specifičnosti i iskustvo.

S druge strane, deo dana provodiće na poslu. U poslovnom okruženju većina neće birati nadređene, pravila, kolege, opis posla. Dakle poslovno okruženje je puno „moranja” i nepromenljivog ritma.

Partnera biraš i značajno utičeš na svoju poziciju u tom odnosu, a poslovno okruženje je najčešće pod palicom osobe koja nije po tvom izboru, a ni pravila i obaveze ne određuje svaki zaposleni, već su nametnuta i to grubo, uglavnom.

Povezujete verovatno. Grubo gledano, život sa vama je priprema za porodicu, a kolektivne aktivnosti za poslovno okruženje. Između ova dva sistema je drugarstvo, kao treća kategorija, koja se gradi kroz SLOBODNU igru.

Ono što hraniš, to i raste – pročitaćete često u knjigama o roditeljstvu. Kolektiv dece „ukida hranu” socijalno nepoželjnom ponašanju. Recimo, iako roditelji smatraju da je njihovo dete specifično i ambiciozno, pa zbog toga želi da podredi okolinu sebi , a pri tom roditeljska ljubav blokira centar za razum pa to i dozvole u okviru svoje male porodice, kolektiv ima zadatak da traži argumente i pred samozvane vođe stavlja teške testove, ako neko hoće da bude „glavni”. Dete koje uspe da se nametne, jeste vođa u toj fazi razvoja, jer testovi kolektiva su neuporedivo teži od porodičnih.

Zar to ne liči na poslovni kolektiv? Identično.

Foto: Cel Lisboa, Unsplash

Kolektiv, pre svega, ima zadatak da ograniči mogućnosti ugađanja sebi, odmah i sada. Ali kolektiv daje puno za uzvrat, pre svega osećaj pripadnosti, koji je jako značajan za zdrav razvoj, lako se stiče u dečjim kolektivima. Primetićete ponos sa kojim deca izgovaraju ime svog vrtića ili grupice.

Primeri zahteva roditelja koji ne shvataju kolektiv, da lakše razumemo i zapamtimo:

  • Tata donosi doručak u vrtić, za ćerku, ako ne bude htela da doručkuje isto što i drugari.
  • Dete je malo, pa ako može da sedi pored vaspitačice (u grupi od 20 vršnjaka).
  • Dete jako voli neku igračku i nosi je u vrtić, iako nije dozvoljeno.

Osnova ideja vrtića – sve je zajedničko i svi smo u jednakoj poziciji. Cilj – postići zadovoljstvo među jednakima. Dan za igračke postoji u većini vrtića, ostalim danima donošenje ličnih stvari ugrožava osnovni cilj kolektiva. Jedeš i kada nisi gladan, spavaš ili ćutiš kada ti se ne spava, lako možemo prevesti na jezik odraslih – razvoj tolerancije na „moranje”. Odrasli koji ne trpe moranje su u problemu kad god stanu u neki red, voze auto, konkurišu za posao, čiste kuću, idu u nabavku, čuvaju decu, ne spavaju noću zbog dece, neguju stare roditelje, čekaju decu sa treninga… spisak je beskrajan.

Da li bi svi trebalo da budemo isti?

Ne!!! I zbog toga nijedno dete, a ni odrasli, ne bi trebalo da bude u kolektivu od jutra do sutra. Specifičnosti se najbolje razvijaju u porodici i u slobodno vreme, a kolektiv ima zadatak da specifičnostima da formu koja je podnošljiva okolini.

Krajnje okrutne rečenice u porodici:

„Sačekaj na čašu vode malo.”
„Sada nema hrane.”
„Stani tu i čekaj mirno 10 minuta.”
„Ne možeš sada da spavaš.”
„Za sve postoji satnica!!!”

Svakodnevica u kolektivu, koja deci pomaže da razviju toleranciju:

„Sačekaj na čašu vode malo.”
„Sada nema hrane.”
„Stani tu i čekaj mirno 10 minuta.”
„Ne možeš sada da spavaš.”
„Za sve postoji satnica!!!”

Da zaključimo: ne tražite od kolektiva da razvija specifičnosti, to je, prvenstveno, roditeljski zadatak.

Napomena: Uočavanje i razvoj darovite dece nije tema ovog teksta, jer je samo par procenata dece u toj kategoriji, iako roditelji misle drugačije.

Autor: Snežana Golić, pedagog razvojnog centra Faktor

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama