„Milaneeee, Milaneeee…!!! Brzo na ručak! Hajde unutra!“
Kad ste poslednji put čuli ovakvo dozivanje? Ja, sve ređe, iako su ranije bila toliko uobičajena da su se čula na sve strane. A kad ih čujem danas, silno im se obradujem, jer me vrate u doba kada se svaki dodatni sekund igre napolju cenio kao zlato, a onih „još 15 minuta“ što uspemo da iskamčimo nekako prođe kao da su dva.
Prvo sam mislila da samo u gradskim sredinama deca više ne idu napolje da se igraju. Jer se tamo porodična dinamika menjala pod uticajem različitih faktora, poput smanjene bezbednosti, produženog radnog vremena roditelja, urbanizacije sredine. Ali, tako je nažalost i na selu, gde realno, još uvek postoje uslovi da deca nesmetano provode po čitave dane napolju. Ipak, seoske ulice, čak i one u kojima dece ima, prazne su.
Svedoci smo toga da su dečja igrališta, školska dvorišta sa sportskim terenima, avetinjski prazni tokom leta, iako je pre malo više od decenije sve vrvelo od dečje graje i igre.
Kada se uđe u domove porodica sa decom sve češći je prizor dece prikovane za pametni telefon, tablet ili računar. Oni vas, kada uđete, nehajno pozdrave (najčešće na insistiranje roditelja) i nastave sa tim što su prethodno radili.
Svaki trenutak koji dete provede gledajući u ekran, umesto u slobodnoj igri sa vršnjacima, trčanju, takmičenju, kretanju, usavršavanju socijalnih i fizičkih veština, nepovratno odlazi i teško ga možemo nadomestiti kasnije u životu.
Kreativnost pri smišljanju novih igara, zamišljanju novih svetova, ne mogu zameniti oni kreirani od strane kompanija koje izrađuju video igre, ili još gore deformisana slika svetova koje predstavljaju razni jutjuberi, influenseri, tiktokeri.
To su slike i predstave života, koji te male glave, otvorene za uticaje, primaju i usvajaju kao potpuno istinite i tačne, kao imperativ života, potpuno lišene konteksta realnosti u kojoj zaista žive.
Otežavajuća okolnost jeste i njihovo neposredno okruženje, jer vrlo često roditelji, pa i bake i deke, ljudi na ulici i u kafićima, previše svog slobodnog, budnog vremena provode uz pametne telefone, u pokušaju da otupe težinu svakodnevnice, živeći život koji nije realnost koja ih okružuje.
Samim tim glavni uzori za njihovo ponašanje pokazuju svojim ličnim primerom da je u redu provoditi vreme na taj način. Čak i kada odrasle osobe iz njihovog okruženja imaju razvijenu svest o tome da vreme koje deca provode pred ekranom predstavlja problem i pokušaju da to zabrane ili ograniče vreme upotrebe, nemaju veliki kredibilitet, jer se i sami ponašaju na isti način.
Postavlja se pitanje, šta možemo da uradimo da se ta slika promeni?
Osvestite svoje ponašanje
Kao polazna tačka, bitno je da mi kao odrasle osobe, osvestimo svoje ponašanje, počnemo da pratimo na dnevnom nivou koliko vremena provedemo sa telefonom u ruci.
Postoji nekoliko dobrih aplikacija koje nam mogu pomoći da dođemo do tačnih informacija o tome. One nam mogu reći puno, od toga koliko puta smo telefon uzeli u ruke tokom 24 sata, do toga koliko minuta, sati smo svaku pojedinačnu aplikaciju koristili. Za početak je dovoljno da je samo instalirate na vaš telefon i ponašate se na uobičajen način. Ono što je sigurno, jeste da ćete već nakon nekoliko dana, kada pogledate statistiku biti u najmanju ruku šokirani. Na temeljima takvih saznanja lakše ćete doneti konkretne odluke i usmeravati svoje ponašanje ka onom koje želite da i vaša deca slede.
Pratite ponašanje deteta
Drugi značajan korak je da praćenje kada i kako naše dete koristi telefon i koji su to njegovi obrasci ponašanja u korišćenju telefona. Tu takođe ima nekoliko sjajnih aplikacija koje kao roditelji možete instalirati na detetov i svoj telefon i na taj način steći uvid u to kako vaše dete koristi vreme provedeno uz ekran telefona.
Tako ćete dobiti dobru polaznu tačku za dalji rad, odnosno za započinjanje razgovora sa detetom na tu temu. Ovakvim pristupom ćete sebi omogućiti da u rešavanje problema ne ulazite kao potpuni početnik, kao što ćete i vašem detetu staviti do znanja da je vaš pristup ozbiljan, kao i da vam je zaista stalo do toga na koji način provode svoje vreme.
Porodična pravila kada se telefoni ne koriste
Svakako je važno uvesti periode u danu kada ni jednom članu porodice, bez izuzetka, nije dozvoljeno da koristi telefon. Predlog je da na prvom mestu to budu zajednički obroci, a i obroci uopšte, kako bi se, umesto pogleda usmerenih ka telefonu, za stolom razmenjivale porodične aktuelnosti, zbijale šale, rešavali problemi.
Pored toga značajno je da se telefoni ne koriste i neposredno pre spavanja, pa tako je korisno uvesti i pravilo bez telefona u spavaćoj sobi. Tako da je predlog da se na kućnom savetu dogovori mesto gde će svi odložiti svoje telefone pre odlaska na spavanje.
Pored ova dva pravila, možete i započeti neke nove porodične tradicije, kao što je organizovanje redovnih aktivnosti u koje su uključeni svi ukućani, kao što je veče društvenih igara, priprema zajedničkih obroka, porodične aktivnosti u prirodi, sportske aktivnosti.
Suština je da im ponudite alternative u kojima ćete svi zajedno kvalitetno provesti vreme, kao i da i za te aktivnosti važi pravilo bez telefona, koga se svi pridržavaju.
S početka, dok pravila ne zažive, možete napraviti raspored, kojim će se zadužiti jedan član porodice koji će tokom naredne nedelje kontrolisati pridržavanje usvojenih pravila, kao i za sprovođenje prigodnih sankcija ukoliko se ona krše.
Benefiti koje svi članovi porodice mogu dobiti usvajanjem novih navika u vašu porodičnu svakodnevicu su nemerljivi i osetiće ih svi članovi porodice. Dobra porodična atmosfera, lepi zajednički doživljaji, više fizičkih aktivnosti za sve, samo su deo onoga što možete postići. Da bi se do toga došlo potrebni su vreme, upornost i kreativnost, a s obzirom na cilj koji ste sebi postavili, da svoje dete odvojite od prekomerne izloženosti neželjenim uticajima, svakako je vredno truda.
Autor: Aleksandra Krstić-Jović, master pedagog