„Миланееее, Миланееее…!!! Брзо на ручак! Хајде унутра!“
Кад сте последњи пут чули овакво дозивање? Ја, све ређе, иако су раније била толико уобичајена да су се чула на све стране. А кад их чујем данас, силно им се обрадујем, јер ме врате у доба када се сваки додатни секунд игре напољу ценио као злато, а оних „још 15 минута“ што успемо да искамчимо некако прође као да су два.
Прво сам мислила да само у градским срединама деца више не иду напоље да се играју. Јер се тамо породична динамика мењала под утицајем различитих фактора, попут смањене безбедности, продуженог радног времена родитеља, урбанизације средине. Али, тако је нажалост и на селу, где реално, још увек постоје услови да деца несметано проводе по читаве дане напољу. Ипак, сеоске улице, чак и оне у којима деце има, празне су.
Сведоци смо тога да су дечја игралишта, школска дворишта са спортским теренима, аветињски празни током лета, иако је пре мало више од деценије све врвело од дечје граје и игре.
Када се уђе у домове породица са децом све чешћи је призор деце приковане за паметни телефон, таблет или рачунар. Они вас, када уђете, нехајно поздраве (најчешће на инсистирање родитеља) и наставе са тим што су претходно радили.
Сваки тренутак који дете проведе гледајући у екран, уместо у слободној игри са вршњацима, трчању, такмичењу, кретању, усавршавању социјалних и физичких вештина, неповратно одлази и тешко га можемо надоместити касније у животу.
Креативност при смишљању нових игара, замишљању нових светова, не могу заменити они креирани од стране компанија које израђују видео игре, или још горе деформисана слика светова које представљају разни јутјубери, инфлуенсери, тиктокери.
То су слике и представе живота, који те мале главе, отворене за утицаје, примају и усвајају као потпуно истините и тачне, као императив живота, потпуно лишене контекста реалности у којој заиста живе.
Отежавајућа околност јесте и њихово непосредно окружење, јер врло често родитељи, па и баке и деке, људи на улици и у кафићима, превише свог слободног, будног времена проводе уз паметне телефоне, у покушају да отупе тежину свакодневнице, живећи живот који није реалност која их окружује.
Самим тим главни узори за њихово понашање показују својим личним примером да је у реду проводити време на тај начин. Чак и када одрасле особе из њиховог окружења имају развијену свест о томе да време које деца проводе пред екраном представља проблем и покушају да то забране или ограниче време употребе, немају велики кредибилитет, јер се и сами понашају на исти начин.
Поставља се питање, шта можемо да урадимо да се та слика промени?
Освестите своје понашање
Као полазна тачка, битно је да ми као одрасле особе, освестимо своје понашање, почнемо да пратимо на дневном нивоу колико времена проведемо са телефоном у руци.
Постоји неколико добрих апликација које нам могу помоћи да дођемо до тачних информација о томе. Оне нам могу рећи пуно, од тога колико пута смо телефон узели у руке током 24 сата, до тога колико минута, сати смо сваку појединачну апликацију користили. За почетак је довољно да је само инсталирате на ваш телефон и понашате се на уобичајен начин. Оно што је сигурно, јесте да ћете већ након неколико дана, када погледате статистику бити у најмању руку шокирани. На темељима таквих сазнања лакше ћете донети конкретне одлуке и усмеравати своје понашање ка оном које желите да и ваша деца следе.
Пратите понашање детета
Други значајан корак је да праћење када и како наше дете користи телефон и који су то његови обрасци понашања у коришћењу телефона. Ту такође има неколико сјајних апликација које као родитељи можете инсталирати на дететов и свој телефон и на тај начин стећи увид у то како ваше дете користи време проведено уз екран телефона.
Тако ћете добити добру полазну тачку за даљи рад, односно за започињање разговора са дететом на ту тему. Оваквим приступом ћете себи омогућити да у решавање проблема не улазите као потпуни почетник, као што ћете и вашем детету ставити до знања да је ваш приступ озбиљан, као и да вам је заиста стало до тога на који начин проводе своје време.
Породична правила када се телефони не користе
Свакако је важно увести периоде у дану када ни једном члану породице, без изузетка, није дозвољено да користи телефон. Предлог је да на првом месту то буду заједнички оброци, а и оброци уопште, како би се, уместо погледа усмерених ка телефону, за столом размењивале породичне актуелности, збијале шале, решавали проблеми.
Поред тога значајно је да се телефони не користе и непосредно пре спавања, па тако је корисно увести и правило без телефона у спаваћој соби. Тако да је предлог да се на кућном савету договори место где ће сви одложити своје телефоне пре одласка на спавање.
Поред ова два правила, можете и започети неке нове породичне традиције, као што је организовање редовних активности у које су укључени сви укућани, као што је вече друштвених игара, припрема заједничких оброка, породичне активности у природи, спортске активности.
Суштина је да им понудите алтернативе у којима ћете сви заједно квалитетно провести време, као и да и за те активности важи правило без телефона, кога се сви придржавају.
С почетка, док правила не заживе, можете направити распоред, којим ће се задужити један члан породице који ће током наредне недеље контролисати придржавање усвојених правила, као и за спровођење пригодних санкција уколико се она крше.
Бенефити које сви чланови породице могу добити усвајањем нових навика у вашу породичну свакодневицу су немерљиви и осетиће их сви чланови породице. Добра породична атмосфера, лепи заједнички доживљаји, више физичких активности за све, само су део онога што можете постићи. Да би се до тога дошло потребни су време, упорност и креативност, а с обзиром на циљ који сте себи поставили, да своје дете одвојите од прекомерне изложености нежељеним утицајима, свакако је вредно труда.
Аутор: Александра Крстић-Јовић, мастер педагог