U životu većine ljudi postoji niz obrazaca – rutina koji se svakodnevno ponavljaju, kao što su mesta gde pijete kafu, mesta gde kupujete namirnice. Isto je i sa bebama i malom decom. Dok učestvujemo u kreiranju rutina u životima naše dece, ne shvatamo u potpunosti ulogu koju svakodnevne rutine igraju u razvoju deteta. Rutine nam pomažu da obavimo sve obaveze sa manje stresa i manje napora.
Rutine pomažu bebama i maloj deci da se nauče samokontroli
Doslednost u rutinama – aktivnostima koje se dešavaju u isto vreme i na isti način svakoga dana, obezbeđuje udobnost i osećaj sigurnosti maloj deci. Bez obzira na to da li je vreme za igru, vreme za užinu, dnevno spavanje ili povratak roditelja sa posla, saznanje šta će sledeće da se desi daje bebama i maloj deci osećaj sigurnosti i emocionalne stabilnosti. To im pomaže da nauče da veruju da će odrasla osoba koja o njima brine, roditelj ili negovatelj, obezbediti sve što im treba. Kada deca imaju osećaj poverenja i sigurnosti, slobodno mogu da obavljaju svoje „poslove“, kao što su igra, istraživanje okoline i učenje. Do uzrasta od 6 meseci, bebe će već moći da prepoznaju neke rutine.
Da li bebe treba da uvedemo u rutine što pre?
Ne. Bebe vam uvek pokažu šta im treba. Hranite ih kada su gladne, menjate pelene kada su vlažne. Tokom vremena, nauče prvi korak u usvajanju rutina: da se noću spava. Ali, forsiranje bebe da se prilagodi rutinama roditelja nije adekvatan odgovor na bebine potrebe. Ona još uvek nije u stanju da se adaptira na rutine roditelja. Ako se njene potrebe ne zadovolje, beba će osećati da svet nije sigurno mesto gde se njene potrebe zadovoljavaju, pa će pribeći dramatičnom ponašanju da ih natera da to učine.
Kako beba raste, počeće da uspostavlja svoje rutine po nekom rasporedu. Većina beba se ponaša na ustaljen način. Roditelji mogu da joj pomognu upravljajući svoj dnevni raspored obaveza prema bebinim potrebama (npr. obezbeđivanjem uslova za dnevno spavanje u vreme kada ona obično spava). Postepeno, tokom vremena roditelji odgovaraju na bebin dnevni raspored obroka i spavanja uspostavljanjem rutina koje odgovaraju celoj porodici.
Rutine vas mogu zbližiti sa detetom i smanjiti borbu za prevlast
Stabilne rutine dozvoljavaju bebama i maloj deci da predvide šta će se sledeće desiti. To maloj deci daje samopouzdanje i osećaj kontrole, kao što se vidi u primeru: „Vreme je za spavanje. Da li hoćeš da opereš zube sada ili pošto obučeš pižamu?“. Rutine mogu i da ograniče preteranu upotrebu odgovora „ne“ i korekcije ponašanja malog deteta koje činimo tokom celog dana, s obzirom na to da dete može da predvidi šta će se desiti sledeće: „Znam da želiš keks, ali, sada je vreme za raspremanje igračaka. Zapamti, posle vremena za raspremanje, dolazi vreme za užinu.“
Rutine vode pozitivnom ponašanju i sigurnosti
Rutine su kao uputstva – vode dečje postupke ka specifičnom cilju. Rutine se mogu koristiti iz razno-raznih razloga, ali dva od najvažnijih su zdravlje i sigurnost deteta i učenje deteta pozitivnom, odgovornom ponašanju. Na primer, deca peru ruke pre jela, moraju da drže odraslu osobu za ruku prilikom prelasku ulice.
Deca, kao i odrasli, najbolje barataju promenama ako su očekivane i pojavljuju se u kontekstu porodičnih rutina. Predvidljive rutine dozvoljavaju deci da se osećaju sigurno i da razviju osećaj kontrole nad svojim životom. Kako taj osećaj kontrole jača, biće u stanju da preuzmu na sebe veće odgovornosti: da sami odlaze u školu, plate račun u prodavnici, idu na kampovanje sa drugom decom.
Deca koja se osećaju nezavisnije i sposobnije da vode brigu o sebi, imaju manje potrebe da budu buntovni i stalno se protive.
Deca uče koncept „jedva čekam“ da se dese stvari koje vole, koje su važan deo zadovoljnog prilagođavanja zahtevima koji imaju određen raspored. Dete će želeti da ide ovog trenutka da se igra na igralištu, ali će naučiti da se na igralište ide popodne i jedva će čekati da se to desi.
Rutine podržavaju socijalne veštine kod dece
Kako beba raste, dolazi u kontakt sa sve više ljudi i počinje da uči šablone i rutine socijalnih interakcija. Pozdravljanje i ćaskanje sa drugima su primeri rutinskih interakcija kojima se uče socijalne veštine. Ove interakcije su, takođe, prilike da pomognete detetu da razvija veštinu govora.
Vreme za igru i vreme obroka su dve rutine koje su podjednako važne i deci i roditeljima. Kroz razgovor, razmenu mišljenja, učenjem da sačekaju, deljenjem igračaka i pomaganjem drugima tokom tih aktivnosti, mala deca uče važne socijalne veštine koje će im biti od pomoći u daljem školovanju.
Rutine pomažu deci da se izbore sa promenama
U zavisnosti od temperamenta deteta, promene aktivnosti mogu biti lakše ili teže. Odlazak sa igre na ručak, sa ručka u prodavnicu, iz prodavnice kući… i naročito promena aktivnosti koja se dešava pred spavanje, mogu biti izazovne. Rutine (kao rutine pred spavanje) mogu olakšati promene. Neki roditelji koriste tajmer ili „5-ominutno upozorenje“ da pripreme malo dete na promenu aktivnosti koja sledi. Drugi koriste knjigu, pesmicu ili posebnu igru. Specijalni rituali takođe mogu pomoći prilikom polaska u vrtić, kao, na primer, ova rutina: Svakog dana dete i mama počinju da broje korake kako se približavaju vrtiću. Ostavlja kaput i svoj ranac u svom ormariću. Onda idu ka delu sa igračkama gde se igraju druga deca. Dete uzima igračku, pa ono i mama razmenjuju leteće poljupce, mama maše i odlazi.
Rutine zadovoljavaju i roditelje
Ne samo da rutine i rituali pomažu deci olakšavajući im prilagođavanje na promene, takođe pomažu i roditeljima u roditeljstvu. U samom početku roditeljstvo može biti preplavljujuće i nekada se čini da su odnosi u braku prenapregnuti. Održavanje rutina sa početka veze (ili braka), kao na primer izlazak uveče ili odlazak u dvoje na posebno mesto, mogu da pomognu. Takođe, preuzimanje posebnih rituala iz ranog detinjstva, kao što je čitanje knjiga koju su vama čitali ili pravljenje specijalnog doručka nedeljom ujutru, mogu da pomognu u tranziciji od para ka porodici.
Rutine su važna mogućnost za učenje
Dnevne rutine se obično smatraju kao „aktivnosti održavanja“: vreme obroka, obavljanje raznih poslova, spremanje za spavanje, kupanje. Ove svakodnevne aktivnosti su pune mogućnosti koje podržavaju učenje i razvoj deteta, a mogu biti i zabavne. Rutine pružaju deci šansu da izgrade samopouzdanje, radoznalost, socijalne veštine, samokontrolu, veštine u komunikaciji i još mnogo toga.
Evo primera iz kupovine: Dvogodišnja devojčica sa mamom vozi kolica u supermarketu. Devojčica pokazuje na jabuke, a mama kaže. „Pogledaj ove crvene i zelene jabuke. Zar ne izgledaju ukusno?“ Uzme jednu jabuku i da je devojčici da je dodirne: „Oseti kako je glatka.“ Tada uzme kesu i doda je devojčici: „Hoćeš li da mi pomogneš da izaberem nekoliko da ponesemo kući?“ Zajedno izbroje pet jabuka i stave ih u kesu. Devojčica se trudila da pomogne mami, ali su jabuke bile teške za držanje! Morala je sa dve ruke da uzme jabuku i ubaci je u kesu. „Odlično odrađen posao!“, kazala je mama. „Hvala na pomoći!“ U ovom primeru smo videli kako je jednostavna interakcija u odeljku sa voćem otvorila vrata za vežbanje jezičkih veština, naizmenično postavljanje pitanja i davanje odgovora, razgovor, korišćenje čula i učenje brojeva. Takođe se pojavila mogućnost za podsticanje devojčicinog samopouzdanja i samopoštovanja jer joj je mama stavila do znanja da su njene misli i interesovanja važni. Mama joj je, takođe, stavila do znanja da je sposobna da sama uradi nešto, kao što je izbor jabuka i stavljanje u kesu.
Rutine obezbeđuju dve važne komponente za učenje: povezanost i ponavljanje. Zato, uživajte u običnim svakodnevnim trenucima sa vašim detetom. Ako se usput i zabavlja, sigurno i uči!
Autor: dr Tanja Milošević, pedijatar