Сваког 8. септембра у свету се обележава Међународни дан писмености. Овај датум установљен је 1965. године на Светској конференцији министара образовања, а Унеско је већ следеће године почео са његовим званичним обележавањем.
Циљ је да се скрене пажња на глобални статус писмености и образовања одраслих, као и на проблем неписмености, који је и даље присутан у великом делу света. Овогодишња тема је „Промовисање писмености у дигиталном добу“.
Писменост као људско право
Писменост је више од способности читања и писања – она је темељно људско право, неодвојиво од права на образовање. Општа декларација о људским правима из 1948. године препознала је образовање као универзално право, а самим тим и писменост. Касније декларације, попут оне из Персеполиса (1975) и Хамбурга (1997), истакле су да писменост није сама себи сврха, већ механизам за остваривање других људских права и за активну улогу појединца у друштву.
Писменост у дигиталном добу
Дигитализација мења начин на који учимо, радимо и комуницирамо. Она може бити снажан савезник у ширењу писмености, нарочито за маргинализоване групе. Истовремено, постоји ризик да људи који немају приступ дигиталним алатима буду двоструко искључени – и из традиционалних облика учења, и из предности које доноси дигитално доба.
Зато је данас неопходно, упоредо са способношћу читања и писања, развијати и дигиталну писменост – вештину безбедног и критичког коришћења информација, препознавања поузданих извора и сналажења у све сложенијем медијском окружењу.
Изазови и бројке
Упркос напретку, према подацима Унеска, најмање 739 милиона младих и одраслих у свету и даље нема основне вештине писмености. Четворо од десеторо деце не достиже минималне вештине читања, а више од 270 милиона деце и адолесцената није ишло у школу у претходној години.
У Србији, према последњем попису из 2023. године, број неписмених лица старијих од 10 година је близу 38 000, што чини 0,63 одсто становништва. Неписмених жена је много више – чак 71 одсто.
Писменим се сматра свако лице од 10 и више година које је завршило најмање 4 разреда основне школе, као и свако лице које похађа школу у време спровођења пописа.
Другим речима, међу писменима свакако има и оних који се, према мало строжим критеријумима, ту не би могли сврстати, јер свакодневни живот и школска искуства показују да некада ни завршена основна школа не мора бити гаранција писмености.
Писменост као стил живота
Стручњаци истичу да писменост није само техничка вештина, већ стил живота и начин личног и друштвеног напретка. Она је основа образовања и културе, али и практични алат без којег човек тешко може функционисати у савременом свету.
Наглашава се и значај практичне употребе језика – оно што учимо у књигама потребно је пренети у свакодневне ситуације. Управо тај корак, од теорије ка пракси, често недостаје у образовању и представља кључну карику у борби против неписмености.
Активности и подстицаји
Поводом Међународног дана писмености, широм света, као и у нашој земљи, организују се радионице, изложбе и читалачке активности за децу и одрасле. Циљ свих ових програма јесте да се подстакне љубав према читању, неговање језика и разумевање писмености као једног од најважнијих животних алата.
Међународни дан писмености је прилика да се подсетимо да овај задатак никада није завршен. Борба против неписмености захтева стално улагање у образовање, развој креативних приступа и практичну примену знања – од најранијег узраста, па све до одраслог доба.
Порука наставницима и родитељима
За наставнике и родитеље овај датум је подсећање да је свако читање са дететом, свако охрабривање да пише, свако заједничко преиспитивање значења речи и сваки напор ка овладавању дигиталном писменошћу представља корак ка већој писмености. Она јесте школска обавеза, али и трајна животна вештина која гради критичко мишљење, креативност и самопоуздање. Управо у томе лежи одговорност свих нас – да својим примером и подршком помогнемо деци да открију снагу речи, богатство језика и нове животне хоризонте.
Аутор је проф. српског језика и књижевности из Бора