Ovo pismo na našu adresu je stiglo sa malim zakašnjenjem od samo dve godine. Tada je nastavnica Dubravka Matov napisala svojim šestacima (sada osmacima) za kraj školske godine pismo koje će svako od njih sigurno čuvati kao jednu od najlepših uspomena na osnovnu školu.
„Deca su rođena za jedan bolji svet, pre svega onaj u kom odrasli imaju bolji rukopis. U tom slučaju dobili biste pravo old-fešn pismo, a ne ovu kompjutersku verziju. Pritom, odrasli bi trebalo da su savršeni, kako bi služili za ugled, jer kad bi se sabralo sve što od vas želi i što u vama vidi svaki pojedinačni nastavnik i roditelj – svako od vas bi bio takođe savršen. Srećom, neki odrasli, ili neke osobine odraslih, još uvek vam mogu poslužiti kao primer kako ne treba.
Moje 6/2, obraćam vam se sa „vi“, jer je svako od vas dovoljno, snažno, nepokolebljivo, jedinstveno, lepo, upečatljivo „ti“, tj. „ja“, iz vaše perspektive gledano. Zato je normalno da se te male stene (ličnosti) u zajedničkoj vreći (odeljenje) bore za više mesta, sudaraju i varniče. Nesreća je to što mesta uvek ostaje isto, osim ako se vreća ne pocepa. A mi, devojke nekog prošlog vremena, sve smo naučene da šijemo, pa volimo da ušivamo kad ugledamo neku rupicu. Da smo devojke vašeg vremena, nabavile bismo novu vreću! Novo ne vredi koliko staro. Vredi manje, jer ništa nisi uložio u njega. Čitaćete o Malom Princu, njegovoj Ruži i lisici, i shvatićete da prostora zapravo ima – u vama.
Širite svoje unutrašnje biće, opraštajte sebi i drugima, i budite uvereni da je ono što radite sada podjednako važno kao i ono što rade odrasli, samo s druge strane. Sad kad ste zakoračili u svet odraslih, detinjstvo će brzo i burno proleteti, a vaš zadatak je da se družite, rastete, učite, zaljubljujete se, podržavate, mislite dobro sebi i drugima, varničite i uvek se pomirite, kreirate lepa sećanja i hvatate uspomene, kao leptirove.
Čestitam vam na uspehu koji ste ostvarili ove naporne 2015/2016. godine. Imate konkretne razloge da budete ponosni na sebe. Setite se samo teškoća, problema, životnih činjenica… koje su vas iznenadile, a koje ste pobednički prevazišli!
Hvala na tome što vas zovem „moje“ odeljenje. Hvala na kalorijama koje ste mi istrajno sagorevali motivišiću me da uporno ponavljam jedne iste savete i pravila ponašanja, obavezujući me da u tome budem kreativna!
Razredna.”