Iako se u Srbiji osnovci tek spremaju za prvo školsko zvono, u Finskoj školska godina počinje ranije – uglavnom početkom ili sredinom avgusta. Tačan datum početka nastave određuju lokalne obrazovne vlasti.
Kada se govori o finskoj školi, često se govori o zemlji u kojoj nema pritiska, nema trke za skupom opremom, nema preopterećivanja dece i gde se mnogo više pažnje posvećuje njihovoj samostalnosti i dobrobiti.
I u tome ima dosta istine. Ali finska škola iz 2026. nije potpuno ista ona škola o kojoj smo čitali pre deset ili petnaest godina.
Umesto skupe, markirane odeće – praktičnost i racionalnost
Finska kultura je tradicionalno mnogo manje opterećena pokazivanjem statusa kroz garderobu i stvari koje deca nose u školu. To, naravno, ne znači da finska deca ne vole lepe patike, rančeve ili modernu odeću, niti da svi roditelji kupuju polovnu garderobu.
Ipak, mnogo je prihvaćenije da dete bude obučeno praktično i udobno, posebno u najmlađem uzrastu. Odeća treba da omogući detetu da trči, igra se, sedi na podu, boravi napolju i nesmetano učestvuje u školskim aktivnostima.
To je važna razlika u odnosu na kulturu u kojoj se početak škole ponekad pretvara u svojevrsno takmičenje – ko će imati skuplji ranac, patike, garderobu ili školski pribor.
Osnovno obrazovanje je zaista besplatno
Za razliku od brojnih mitova koji se vezuju za finsku školu, ovo jeste činjenica.
Osnovno obrazovanje u Finskoj je besplatno, a učenici dobijaju i besplatne nastavne materijale i svakodnevni školski obrok. Učenicima kojima je put do škole dug ili opasan obezbeđuje se i prevoz.
Ipak, nije tačno da država automatski plaća baš sve što se može povezati sa školom. Na primer, za pojedine izlete, ekskurzije i škole u prirodi mogu se prikupljati sredstva, ali takvo prikupljanje mora biti dobrovoljno za učenike i roditelje.
Deca su samostalnija
Jedna od stvari koje se često navode kada se govori o finskom društvu jeste veći stepen samostalnosti dece.
U Finskoj nije neobično da deca ranije počnu sama da odlaze u školu, koriste javni prevoz, provode vreme napolju sa drugarima i preuzimaju određene svakodnevne obaveze.
Naravno, ne postoji pravilo prema kojem sva finska deca sa sedam godina idu sama u školu ili ostaju sama kod kuće. To zavisi od porodice, deteta i okolnosti.
Ali ideja da dete postepeno treba da postane samostalno jeste veoma prisutna.
I to je možda jedna od najvrednijih lekcija koju možemo da preuzmemo: deca ne postaju odgovorna tako što sve radimo umesto njih, već tako što im postepeno dozvoljavamo da rade ono što mogu sama.
Deca obavljaju kućne poslove
Učenje praktičnih veština ima važno mesto u finskom obrazovanju.
Predmet koji se može prevesti kao zanati ili radno-tehničko i kreativno obrazovanje deo je osnovnog obrazovanja, a učenici kroz njega rade sa različitim materijalima i razvijaju praktične veštine.
U kasnijim razredima postoji i domaćinstvo, kroz koje učenici uče praktične stvari povezane sa svakodnevnim životom.
To se lepo uklapa u širu ideju finskog obrazovanja: škola nije samo mesto na kojem dete treba da zapamti što više činjenica, već i mesto na kojem treba da nauči kako da funkcioniše u stvarnom životu.
A isto važi i kod kuće. Primerene obaveze nisu kazna, već deo odrastanja.
A šta je sa domaćim zadacima?
Često se može pročitati da „u Finskoj nema domaćih zadataka“. To više nije tačno kao opšta tvrdnja.
Finski sistem dozvoljava i predviđa domaće zadatke i samostalni rad. Nacionalna agencija za obrazovanje čak navodi individualne domaće zadatke i zadatke kao jedan od načina prilagođavanja nastave potrebama pojedinačnog učenika.
Ono što jeste karakteristično je drugačiji odnos prema količini rada, odmoru i vremenu koje dete ima van škole.
Dakle, nije poenta u tome da finska deca „nikada ne rade ništa kod kuće“, već da školski sistem ne polazi od ideje da će veća količina domaćih zadataka automatski proizvesti bolje znanje.
To je važna razlika.
Učenje nije samo sedenje i slušanje
Još jedna popularna predstava o Finskoj jeste da prvaci tamo „ne moraju da sede mirno“.
Finska škola zaista daje mnogo prostora različitim načinima rada, aktivnom učešću učenika, saradnji, samostalnosti, kretanju i učenju kroz iskustvo.
I dalje postoji klasična predmetna nastava – matematika, jezici, prirodne i društvene nauke, istorija, fizičko, umetnost i drugi predmeti. Ali se ona kombinuje sa interdisciplinarnim učenjem. Važeći nacionalni kurikulum predviđa da svaka škola najmanje jednom godišnje organizuje multidisciplinarni modul u kojem se povezuju različiti predmeti.
Dakle, finska škola nije „škola bez predmeta“, kako se ponekad predstavlja na internetu.
Igra i boravak napolju i dalje su važni
Ideja da dete ne treba da provede ceo dan sedeći za stolom i dalje je veoma prisutna.
Finski obrazovni sistem poslednjih godina čak dodatno naglašava fizičku aktivnost. Od 1. avgusta 2026. promovisanje fizički aktivnog načina života postaje zakonska obaveza u predškolskom i osnovnom obrazovanju.
To je zanimljiv pokazatelj pravca u kojem se sistem razvija: cilj nije samo da dete bude uspešno na testu, već i da se tokom odrastanja razvije u zdravo, samostalno i funkcionalno ljudsko biće.
Finska se danas menja – posebno kada je reč o ekranima
Finska je prethodnih godina veoma mnogo ulagala u digitalizaciju obrazovanja. Međutim, sada se deo tog pristupa preispituje.
Od 1. avgusta 2025. uvedena su zakonska ograničenja korišćenja telefona i drugih mobilnih uređaja tokom nastave u osnovnim školama. Učenici ne smeju da ih koriste tokom časa osim kada nastavnik to dozvoli u obrazovne svrhe ili kada postoji drugi opravdan razlog.
A u januaru 2026. finske nacionalne zdravstvene i obrazovne institucije objavile su preporuku da se deci mlađoj od 13 godina ne preporučuje posedovanje sopstvenog pametnog telefona. Za decu od 6 do 10 godina preporučuje se najviše sat vremena dnevno pred ekranom u slobodno vreme, a za uzrast 11–13 godina najviše dva sata.
To je možda jedna od najzanimljivijih promena u odnosu na sliku Finske koju smo imali pre desetak godina.
Finska više ne polazi od toga da je svaka nova tehnologija automatski dobra za obrazovanje.
Šta, onda, možemo da naučimo od Finske?
Ne možemo jednostavno reći: „Finska nema domaće zadatke, pa ih ne treba imati ni kod nas.“
Ne možemo ni reći: „U Finskoj deca samo sede, igraju se i uče kroz zabavu.“
Finska škola je mnogo strukturisanija od te predstave.
Ono što jeste vredno pažnje je šira filozofija:
dete ne mora da bude pod stalnim pritiskom da bi učilo; škola ne mora da bude takmičenje; samostalnost se gradi od malih nogu; praktične veštine imaju svoju vrednost; vreme za odmor i igru nije izgubljeno vreme; a kada se pokaže da neka reforma ili tehnologija ne daje očekivane rezultate, sistem može da je preispita.
I upravo je ovo možda najveća razlika između finskog modela i njegove popularne internet verzije.
Finska nije pronašla čarobni recept za savršenu školu. Ona, kao i svi drugi obrazovni sistemi, pokušava, greši, menja se i prilagođava. Upravo ta spremnost da se ono što ne funkcioniše ponovo razmotri, jedna je od najvrednijih karakteristika finskog obrazovanja.