Иако се у Србији основци тек спремају за прво школско звоно, у Финској школска година почиње раније – углавном почетком или средином августа. Тачан датум почетка наставе одређују локалне образовне власти.
Када се говори о финској школи, често се говори о земљи у којој нема притиска, нема трке за скупом опремом, нема преоптерећивања деце и где се много више пажње посвећује њиховој самосталности и добробити.
И у томе има доста истине. Али финска школа из 2026. није потпуно иста она школа о којој смо читали пре десет или петнаест година.
Уместо скупе, маркиране одеће – практичност и рационалност
Финска култура је традиционално много мање оптерећена показивањем статуса кроз гардеробу и ствари које деца носе у школу. То, наравно, не значи да финска деца не воле лепе патике, ранчеве или модерну одећу, нити да сви родитељи купују половну гардеробу.
Ипак, много је прихваћеније да дете буде обучено практично и удобно, посебно у најмлађем узрасту. Одећа треба да омогући детету да трчи, игра се, седи на поду, борави напољу и несметано учествује у школским активностима.
То је важна разлика у односу на културу у којој се почетак школе понекад претвара у својеврсно такмичење – ко ће имати скупљи ранац, патике, гардеробу или школски прибор.
Основно образовање је заиста бесплатно
За разлику од бројних митова који се везују за финску школу, ово јесте чињеница.
Основно образовање у Финској је бесплатно, а ученици добијају и бесплатне наставне материјале и свакодневни школски оброк. Ученицима којима је пут до школе дуг или опасан обезбеђује се и превоз.
Ипак, није тачно да држава аутоматски плаћа баш све што се може повезати са школом. На пример, за поједине излете, екскурзије и школе у природи могу се прикупљати средства, али такво прикупљање мора бити добровољно за ученике и родитеље.
Деца су самосталнија
Једна од ствари које се често наводе када се говори о финском друштву јесте већи степен самосталности деце.
У Финској није необично да деца раније почну сама да одлазе у школу, користе јавни превоз, проводе време напољу са другарима и преузимају одређене свакодневне обавезе.
Наравно, не постоји правило према којем сва финска деца са седам година иду сама у школу или остају сама код куће. То зависи од породице, детета и околности.
Али идеја да дете постепено треба да постане самостално јесте веома присутна.
И то је можда једна од највреднијих лекција коју можемо да преузмемо: деца не постају одговорна тако што све радимо уместо њих, већ тако што им постепено дозвољавамо да раде оно што могу сама.
Деца обављају кућне послове
Учење практичних вештина има важно место у финском образовању.
Предмет који се може превести као занати или радно-техничко и креативно образовање део је основног образовања, а ученици кроз њега раде са различитим материјалима и развијају практичне вештине.
У каснијим разредима постоји и домаћинство, кроз које ученици уче практичне ствари повезане са свакодневним животом.
То се лепо уклапа у ширу идеју финског образовања: школа није само место на којем дете треба да запамти што више чињеница, већ и место на којем треба да научи како да функционише у стварном животу.
А исто важи и код куће. Примерене обавезе нису казна, већ део одрастања.
А шта је са домаћим задацима?
Често се може прочитати да „у Финској нема домаћих задатака“. То више није тачно као општа тврдња.
Фински систем дозвољава и предвиђа домаће задатке и самостални рад. Национална агенција за образовање чак наводи индивидуалне домаће задатке и задатке као један од начина прилагођавања наставе потребама појединачног ученика.
Оно што јесте карактеристично је другачији однос према количини рада, одмору и времену које дете има ван школе.
Дакле, није поента у томе да финска деца „никада не раде ништа код куће“, већ да школски систем не полази од идеје да ће већа количина домаћих задатака аутоматски произвести боље знање.
То је важна разлика.
Учење није само седење и слушање
Још једна популарна представа о Финској јесте да прваци тамо „не морају да седе мирно“.
Финска школа заиста даје много простора различитим начинима рада, активном учешћу ученика, сарадњи, самосталности, кретању и учењу кроз искуство.
И даље постоји класична предметна настава – математика, језици, природне и друштвене науке, историја, физичко, уметност и други предмети. Али се она комбинује са интердисциплинарним учењем. Важећи национални курикулум предвиђа да свака школа најмање једном годишње организује мултидисциплинарни модул у којем се повезују различити предмети.
Дакле, финска школа није „школа без предмета“, како се понекад представља на интернету.
Игра и боравак напољу и даље су важни
Идеја да дете не треба да проведе цео дан седећи за столом и даље је веома присутна.
Фински образовни систем последњих година чак додатно наглашава физичку активност. Од 1. августа 2026. промовисање физички активног начина живота постаје законска обавеза у предшколском и основном образовању.
То је занимљив показатељ правца у којем се систем развија: циљ није само да дете буде успешно на тесту, већ и да се током одрастања развије у здраво, самостално и функционално људско биће.
Финска се данас мења – посебно када је реч о екранима
Финска је претходних година веома много улагала у дигитализацију образовања. Међутим, сада се део тог приступа преиспитује.
Од 1. августа 2025. уведена су законска ограничења коришћења телефона и других мобилних уређаја током наставе у основним школама. Ученици не смеју да их користе током часа осим када наставник то дозволи у образовне сврхе или када постоји други оправдан разлог.
А у јануару 2026. финске националне здравствене и образовне институције објавиле су препоруку да се деци млађој од 13 година не препоручује поседовање сопственог паметног телефона. За децу од 6 до 10 година препоручује се највише сат времена дневно пред екраном у слободно време, а за узраст 11–13 година највише два сата.
То је можда једна од најзанимљивијих промена у односу на слику Финске коју смо имали пре десетак година.
Финска више не полази од тога да је свака нова технологија аутоматски добра за образовање.
Шта, онда, можемо да научимо од Финске?
Не можемо једноставно рећи: „Финска нема домаће задатке, па их не треба имати ни код нас.“
Не можемо ни рећи: „У Финској деца само седе, играју се и уче кроз забаву.“
Финска школа је много структурисанија од те представе.
Оно што јесте вредно пажње је шира филозофија:
дете не мора да буде под сталним притиском да би учило; школа не мора да буде такмичење; самосталност се гради од малих ногу; практичне вештине имају своју вредност; време за одмор и игру није изгубљено време; а када се покаже да нека реформа или технологија не даје очекиване резултате, систем може да је преиспита.
И управо је ово можда највећа разлика између финског модела и његове популарне интернет верзије.
Финска није пронашла чаробни рецепт за савршену школу. Она, као и сви други образовни системи, покушава, греши, мења се и прилагођава. Управо та спремност да се оно што не функционише поново размотри, једна је од највреднијих карактеристика финског образовања.