Moja porodica voli da putuje. Ne moraju to biti neka egzotična putovanja, samo vreme u kom se odvojimo od svakodnevice i imamo šansu da budemo skupa 24 sata dnevno – mama, tata, jedan prvak i jedan petogodišnjak. Pošto ne volim da idem na polu-odmore na kojima moram da kuvam i čistim, radije biram da to bude i neki kraći predah, ali da se odmorim. Onako baš.
Jedan takav predah napravili smo krajem avgusta u Crnoj Gori, tačnije u hotelu Palas u Petrovcu. Iako u ovom gradu ima nekoliko hotela, Palas je najpoznatiji, ima najdužu tradiciju, a odlične recenzije na različitim platformama su mi pomogle da donesem odluku da odemo baš tamo. I kako radije letujemo van sezone kad su gužve manje, odluka je pala na kraj avgusta – leto je i dalje, ali sezona ipak jenjava.
Putovali smo iz Beograda i plašili se kako će deca podneti put. Prilično smo kategorični da nema korišćenja bilo kakvih mobilnih uređaja u vožnji, pa su se naoružali igračkama. I, evo, verovali ili ne, više od 9 sati puta proteklo je u savršenom redu. Muzičke knjige, nekoliko omiljenih igračaka i dečja mašta bili su im dovoljni.
Osim na put koji je, realno, naporan, nemamo baš nijednu zamerku. A kažu i to će se do kraja ove godine rešiti otvaranjem nove deonice do Bara.
Jedna stvar na koju sam zaboravila jer u Crnoj Gori nisam dugo bila je taj magičan spoj planine i mora. Setila sam se reči mog kuma: „Kumo, Crna Gora ti je izmišljena zemlja. Na tako maloj teritoriji imaju sve. Durmitor, more, Boku. To nema niko.“ I u pravu je. Onaj osećaj kad se s planine spuštaš ka moru me je vratio u detinjstvo kada smo samo u Crnoj Gori i letovali. I miris mora. Drugačiji je nego na drugim mestima na kojima sam letovala.
Po dolasku, prvi pozitivan utisak ostavio mi je sam grad. Petrovac je presladak mali grad, uredan i čist, sa mnogo simpatičnih radnjica smeštenih u lepim, autentičnim zgradicama. Plaža je od onog najsitnijeg šljunka koji podseća na pesak, a pored te gradske, u blizini je još nekoliko odličnih plaža koje su nas pozitivno iznenadile.
Što se tiče samog hotela, prvi utisak pri ulasku u veliki hol je impresivan – pruža se fenomenalan pogled na more i ostrvce na čijem se vrhu nalazi mala crkva. Sobe su nove, lično mislim da bi mogle biti kategorisane i sa pet zvezdica, izuzetno čiste, a osoblje ljubazno i uslužno. Primera radi, kvar u kupatilu su rešili za manje od 10 minuta nakon što smo prijavili.
Kad je hrana u pitanju, mi imamo izbirljivce u porodici i to nisu deca. Čak i oni su bili sasvim zadovoljni. Posluženje je bilo izuzetno bogato, od klasičnih jela s mesom, preko dvadesetak vrsta salata svake večeri, do školjki i morskih specijaliteta. Inače, ovo je prvi hotel u kom su deca uvek radije birala voće nego kolače, zahvaljujući (između ostalog) fantastičnoj dekoraciji voćnog stola.
Iako mi nismo ljubitelji kupanja u bazenu kad smo na moru, za one koji to vole, Palas ima i zatvoreni i otvoreni bazen sa morskom vodom koji su deca obožavala iako smo mi insistirali na tome da obiđemo plaže „u kraju“. I nismo pogrešili. Top 3 koje bih izdvojila su Drobni pijesak, Kraljičina plaža kod Svetog Stefana i Perazića Do. Tim redom.
Drobni pijesak je plaža sa belim kamenom i izuzetno čistom vodom nestvarno plave boje. Kažu da se nekad do nje teško silazilo, ali to više nije slučaj. Parking iznad plaže košta 5 evra za čitav dan. Od hotela Palas je udaljena nekih 7-8 minuta vožnje, a samo malo dalje je i Kraljičina koju jednostavno morate videti. Do ove godine je pristup bio zabranjen osim ako letujete u kompleksu na plaži gde je nedavno gost bio i Dejvid Bekam. Onda možete da zamislite kako izgleda čitav kompleks koji je sada otvoren za posete, a plaže koje mu pripadaju potpuno slobodne za korišćenje.
Sve u svemu, boravak u Crnoj Gori je nešto što ćemo sigurno ponoviti, uvek radije van sezone. Ako i vi još birate letovanje a imate tu sreću da možete da odete u septembru, razmotrite Petrovac i hotel Palas. Nećete zažaliti.
A. Cvjetić