Prošao je protest penzionera, mimo sindikata prosvetnih radnika.Prošao je protest lekara i farmaceuta, nas opet nigde.
Prošao je i Dan prosvetnih radnika, ako je uopšte nekoga briga za to.
Sada najavljujemo obeležavanje praznika – Dan početka velikog štrajka.
Obeležićemo praznik radno i svečano, prigodnim štrajkom upozorenja. Razumem. Podržavam.
Štrajkačke zahteve neću da komentarišem. Nije mi namera da opstruiram.
Ali nešto moram da vas pitam.
Koliko vas je? Četiri reprezentativna?
Hajde nećemo ni o reprezentativnosti. Oko toga se dovoljno i sami svađate.
Zbog čega vas je više od jednog?
Vi niste partije, pa da imate različite ideologije i programe.
Sindikati ste.
Cilj je borba za bolji položaj radnika, zar ne?
Cilj vam je zajednički, zar ne?
Ni načini ostvarivanja tog cilja vam se ne razlikuju.
Svi isto postupate i koristite samo štrajk kao mehanizam pritiska na vlast.
Hajde nećemo ni o tome na koliko bi se maštovitijih načina javnost mogla animirati.
Štrajk je u redu.
Znači – zajednički vam je cilj, zajednička borba za ostvarenje cilja, a vas je i dalje četiri.
Zašto?
Da bismo imali četiri važna predsednika sindikata?
Da bismo imali četiri važna predsedništva?
Da bismo imali četiri puta po šačicu sebi važnih sindikalnih funkcionera koji se međusobno svađaju oko toga ko je važniji, pametniji, dosledniji, pošteniji?
Da li uopšte shvatate da svi mi plaćamo cenu tog vašeg samoljubivog prepucavanja?
Da li shvatate da prosečnog prosvetnog radnika savršeno ne zanima vaša međusobna borba?
Zanima nas borba za naš položaj, koju vi uporno razvodnjavate, sistematično joj umanjujete snagu, boreći se za svoje položaje.
Posle ćete nas grditi što nismo bili stabilnija i postojanija podrška vašim hrabrim i doslednim nastojanjima da se za nas izborite.
Naši će biti i krivica i odgovornost.
Vi – ni luk jeli, ni luk mirisali!
Gledam šta sada radite: jedni će održati jednočasovnu obustavu rada, a drugi će skratiti časove tog dana na 30 minuta. Čisto da se zna ko je ko! A onda ćemo raspravljati o tome ko je od vas bio u pravu i to će biti onako baš velika tema za raspravu.
Koga je za to briga osim vas, poštovana rukovodstva cenjenih sindikata?
Što je najgore i najopasnije, sigurna sam da ste i vi svesni toga kakva bismo moćna „armija“ bili da smo svi pod „jednom zastvom“, a s obzirom na to koliko nas ima. Svesni ste i toga da bi se tada i neodlučni pridružili sindikatu.
Ali, avaj! Kako jedan sindikat, na toliko funkcionera?
Vučete nas za nos, dragi moji.
Tom iscepkanošću idete na ruku svakoj vlasti, ali to i sami znate.
Nama ne idete na ruku, ali znate i to.
Mene zanima zašto vas nije briga za to što nam umanjujete šanse da se za bilo šta izborimo, dok vas je četiri.
Dozvolili ste da vaši lični ciljevi budu iznad naših kolektivnih.
Što se mene tiče, dok vas je četiri, podjednako ste odgovorni za naš položaj koliko i sve vlasti do sada.
Onima koji proslavljaju Dan početka velikog štrajka, želim uspešnu priredbu.
Autor Ljubinka Boba Nedić
Izvor: Klotfrket
Tekst je napisan 2016. godine