Poštovana rukovodstva cenjenih sindikata

novembar 11, 2016

Prošao je protest penzionera, mimo sindikata prosvetnih radnika.Prošao je protest lekara i farmaceuta, nas opet nigde.
Prošao je i Dan prosvetnih radnika, ako je uopšte nekoga briga za to.
Sada najavljujemo obeležavanje praznika – Dan početka velikog štrajka.
Obeležićemo praznik radno i svečano, prigodnim štrajkom upozorenja. Razumem. Podržavam.
Štrajkačke zahteve neću da komentarišem. Nije mi namera da opstruiram.
Ali nešto moram da vas pitam.
Koliko vas je? Četiri reprezentativna?
Hajde nećemo ni o reprezentativnosti. Oko toga se dovoljno i sami svađate.
Zbog čega vas je više od jednog?
Vi niste partije, pa da imate različite ideologije i programe.
Sindikati ste.
Cilj je borba za bolji položaj radnika, zar ne?
Cilj vam je zajednički, zar ne?
Ni načini ostvarivanja tog cilja vam se ne razlikuju.
Svi isto postupate i koristite samo štrajk kao mehanizam pritiska na vlast.
Hajde nećemo ni o tome na koliko bi se maštovitijih načina javnost mogla animirati.
Štrajk je u redu.
Znači – zajednički vam je cilj, zajednička borba za ostvarenje cilja, a vas je i dalje četiri.
Zašto?
Da bismo imali četiri važna predsednika sindikata?
Da bismo imali četiri važna predsedništva?
Da bismo imali četiri puta po šačicu sebi važnih sindikalnih funkcionera koji se međusobno svađaju oko toga ko je važniji, pametniji, dosledniji, pošteniji?
Da li uopšte shvatate da svi mi plaćamo cenu tog vašeg samoljubivog prepucavanja?
Da li shvatate da prosečnog prosvetnog radnika savršeno ne zanima vaša međusobna borba?
Zanima nas borba za naš položaj, koju vi uporno razvodnjavate, sistematično joj umanjujete snagu, boreći se za svoje položaje.
Posle ćete nas grditi što nismo bili stabilnija i postojanija podrška vašim hrabrim i doslednim nastojanjima da se za nas izborite.
Naši će biti i krivica i odgovornost.
Vi – ni luk jeli, ni luk mirisali!
Gledam šta sada radite: jedni će održati jednočasovnu obustavu rada, a drugi će skratiti časove tog dana na 30 minuta. Čisto da se zna ko je ko! A onda ćemo raspravljati o tome ko je od vas bio u pravu i to će biti onako baš velika tema za raspravu.
Koga je za to briga osim vas, poštovana rukovodstva cenjenih sindikata?
Što je najgore i najopasnije, sigurna sam da ste i vi svesni toga kakva bismo moćna “armija” bili da smo svi pod “jednom zastvom”, a s obzirom na to koliko nas ima. Svesni ste i toga da bi se tada i neodlučni pridružili sindikatu.
Ali, avaj! Kako jedan sindikat, na toliko funkcionera?
Vučete nas za nos, dragi moji.
Tom iscepkanošću idete na ruku svakoj vlasti, ali to i sami znate.
Nama ne idete na ruku, ali znate i to.
Mene zanima zašto vas nije briga za to što nam umanjujete šanse da se za bilo šta izborimo, dok vas je četiri.
Dozvolili ste da vaši lični ciljevi budu iznad naših kolektivnih.
Što se mene tiče, dok vas je četiri, podjednako ste odgovorni za naš položaj koliko i sve vlasti do sada.
Onima koji proslavljaju Dan početka velikog štrajka, želim uspešnu priredbu.

Autor Ljubinka Boba Nedić

Izvor: Klotfrket

Tekst je napisan 2016. godine

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Jedan komentar na "Poštovana rukovodstva cenjenih sindikata"

  1. Srpski seljak kaže:

    Komentar je na mestu ali treba razumeti šta je u pozadini ovakvog ponašanja prosvetara.
    Za vreme socijalizma sindikalne organizacije su bile pod kontrolom državne bezbednosti počevši od opštinskog nivoa pa naviše. Uvek ste imali u organima vlasti zaduženog čiku za sindikalnu problematiku koji je povremeno pozivao neposlušne i previše agilne sindikalne rukovodioce na razgovor. Ako sindikalac nije hteo da sarađuje onda bi se otvarala fioka i dotičnom bi bila predstavljena fascikla sa nekim dokumentima/fotografijama i neizbežnim pitanjem “A šta ćemo sa ovim?”. Posle toga sindikalac bi bio manji od makovog zrna i radio bi tačno što se od njega traži. Normalno je da bi dobio i neke privilegije kao nadoknadu za poslušnost (plata, letovanje, zimovanje, put u inostranstvo, posao za ženu, …).
    Pouzdano znam za EPS, javnu upravu i železnice da je tako bilo i da je tako ostalo (čak je sada na višem nivou jer su strane službe unapredile tehnologiju kontrole sindikata).
    Nema razloga da sumnjamo da je drugačije u prosveti i da državna bezbednost (sada već u saradnji sa raznim stranim agenturama a pre svega MI6, BND, CIA, ..) strogo kontroliše sindikate i strukovna udruženja prosvetara (recimo Društvo učitelja Srbije).
    Čudno ponašanje sindikata prosvetara je posledidža rečenog. Najbolja demonstracija rečenog je prošli štrajk gde je bilo jasno da je isti koordiniran od strane ministarstva (Verbića i sindikalnih lidera).
    Ovakvo ponašanje sindikata je predvidljivo kada je koordinirano od strane istog gazde koji sedi sa druge strane.
    Da naši sindikati nisu koordinirani od DB i stranih agentura imali bi smo jedan snažan sindikalni pokret na nivou Srbije koji bi imao snage da stvari dotera u korist radnika. Ovako imamo da se prava radnika smanjuju, sindikati su sve više razjedinjeni, … Jednom rečju poslodavcima i državi (njenoj administraciji na vrhu) je sve bolje.
    Jedino rešenje je spontano organizovanje radnika i nezaposlenih što je danas moguće zbog društvenih mreža i pojava sindikalnog Trampa koji će to da objedini u jedinstveni sindikat radnika, nezaposlenih i penzionera Srbije.
    Možda će neko imati hrabrosti i znanje da to uradi.
    To bi bio udarac za oligarhiju i mafiju na vlasti u Srbiji.
    P.S.
    Zar mislite da da je ministar prosvete bilo ko u Srbiji. Uvek je to glavni sindikalac odnosno šef svim sindikalnim rukovodiocima. Pre svega to je proveren kadar iza koga stoji DB a sada i proverene agenturne mreže MI6, BND, CIA, …
    Nema tu slučajnosti.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama