Savremeno doba obeležile su brojne borbe za jednakost i ravnopravnost, a ove vrednosti predstavljene su kao najviša civilizacijska tekovina 21. veka i prva su asocijacija na slobodarski orijentisanu zapadnu kulturu, nasuprot konzervativnijoj kulturi istočnog sveta.
Rasna i polna ravnopravnost, prava nacionalnih manjina, seksualna orijentacija, rodno osetljiv jezik, samo su neke od tema, koje su poslednjih godina stalno aktuelne, ali, koliko smo zaista iskreni u svemu tome? Da li smo, kao društvo, zaista razvili svest o ljudskim pravima, ili su ljudska prava i slobode samo sredstvo, kojim krugovi moćnika ostvaruju lične interese i stiču profit?
Selektivna tolerancija pobuđuje ozbiljnu sumnju u iskrenost namera u borbi za, samo odabrana, ljudska prava.
Svedoci smo fenomenu da se ni u najrazvijenijim državama sveta, ne govori dovoljno, ili uopšte, o pravima na izbor religije, ili pravo na izbor da se ne bude religiozan. I dalje je prihvatljivo da se religija prenosi “sa kolena na koleno”, i ne govori se o tome da li je u redu da dete ima pravo da bira svoju religiju, ako je uopšte želi.
U balkanskim zemljama postoji još ekstremniji fenomen, a to je neraskidiva veza nacionalnosti i veroispovesti, a nisu retke ni situacije da se roditelji odreknu svoje dece ukoliko ona odluče da stupe u brak sa osobom drugačije veroispovesti.
Bilo koja vrsta nametanja stavova vrlo je štetna po mentalno zdravlje. Duhovnost treba da bude stvar ličnog izbora.
Ako vas dete pita “postoji li Bog”, šta ćete mu reći? Jedino ispravno bi bilo da odgovorite da neki ljudi veruju da postoji, drugi ne. Da postoji mnogo različitih religija u svetu, a da neki kažu da je Bog, zapravo, samo jedan. Da postoje učeni, mudri, pametni ljudi koji ne veruju, ali i oni koji veruju. Dete ima pravo da zna, a na njemu je da bira u šta želi da VERUJE. Jer vera bi trebalo da bude upravo to – vera, ne uveravanje.
Mala je verovatnoća da osoba, kojoj su od rođenja servirana učenja koja mora da upamti kao pesmicu i čiju verodostojnost ne sme da dovodi u pitanje, pod pretnjom najstrožom kaznom, sutradan postane samostalna ličnost, sa razvijenim kritičkim i logičkim razmišljanjem i sposobnostima za neprekidni razvoj.
Autor: dr Željko Ranilović