Прекомерна телесна тежина или претилост код деце данас је велики проблем. Родитељи не придају велику важност правилној прехрани своје деце док се не појаве последице. Нажалост, ова последица није ограничена само на прекомерну тежину, што нарушава складан физички изглед. Естетски критеријуми су само је један од разлога за реаговање, али постоји нешто пуно важније – здравље.
Медицинска пракса, као и бројна истраживања, показују да се велик број претиле деце суочава с озбиљним здравственим проблемима. Неки од њих су поремећаји метаболизма, раста, спавања, полног развоја, дијабетеса, тескобе, депресије.
Истовременоно, претила деца имају већу тенденцију болестима срца, јетре, рака и можданог удара.
Драги родитељи, ово је само дио последица које се могу догодити у телу вашег детета ако је склоно претилости. Због тога је важно реагирати на време.
Правилна исхрана се ствара од првих залогаја
У првим месецима дојење (мајчино млеко) или адаптирана млечна формула је једини и најважнији дечји оброк. Међутим, како дојенче расте, тако расту и његове потребе. То значи да је развој дететовог пробавног и нервно-мишићног система досегао одређену количину и поступно прелази на чвршћу храну. Тај се поступак одвија поступно и пажљиво, правилним одабиром намирница и контролом како беба реагира на њих.
Кашице, мешавина мешаног воћа или поврћа, зобене пахуљице за бебе, месо, супе, воћни компоти и сокови први су чврсти оброци. Такође, је важно да оброци буду увек свежи, у одређено време и ограничени. Родитељи чине велику грешку када терају своју бебу да једе цели оброк или када га интензивно хране оним што највише једе.
Дакле, о родитељима зависи хоће ли беба започети здрав живот.
Развој детета и правилна прехрана
Здрава прехрана кључни је услов за правилан раст и развој деце. То је најважније у том раздобљу, јер омогућује мозгу, костима и другим органима да остваре свој пуни потенцијал. Има велик удио у емоционалном, менталном и социјалном развоју детета. То значи да је правилна исхрана повезана с количином енергије деце, њиховим расположењима, друштвености, концентрацијом, успехом у школи.
Здрава прехрана у том раздобљу значи да дете једе из сваке скупине хране оно што је најпотребније:
Јаја – значајан извор гвожђа, фолата и осталих витамина Б сгрупе, витамина А, Е, цинка, фосфора, антиоксиданса. Беланце садржи све потребне протеине, док су жумањци извор есенцијалних масних киселина. Јаја имају значајан утицај на раст и развој средишњег нервног сустава.
Млеко и млијечни производи – кључна храна за дечју прехрану јер је највећи извор калцијума потребног за развој костију и коштаног система.
Пилеће месо – изврстан је извор протеина, калциијума, фосфора, гвожђа.
Риба – храњива и најуравнотеженија храна; богата је калцијумом и свим потребним витаминима и минералима. Садржи најмањи постотак масти и холестерола из осталих врста меса.
Житарице – садрже витамин Б и фолну киселину, важне за структуру мишића. У здравој исххрани инсистира се на конзумирању житарица, док се рафиниране житарице не препоручују јер су у процесу обраде изгубиле своје важне храњиве састојке.
Воће и поврће – главни су извор витамина и минерала који су деци неопходни за раст и развој. Влакна из воћа и поврћа регулишу пробаву и пробавни сустав.
Будући да различита храна има различите мешавине храњивих састојака, неопходна је разноликост.
Реците „стоп” слаткишима и грицкалицама
Чињеница је да деца воле слаткише и грицкалице, као и то да често претерују. Можемо рећи да су за то криви родитељи јер су шећер у прехрану свог детета увели рано док је још било дете. Наиме, маме и тате слаткише често користе као награду за добро понашање. Штовише, ако имају навику јести нешто слатко након ручка, свесно или несвесно то преносе детету. То ствара лоше навике које је касније тешко искоренити.
Мала је шанса да ће деца заувек избацити слаткише и грицкалице из исхране. Тада је решење свести их на минимум. Такође, постоји могућност проналаска замене за њих у облику воћа и интегралних производа. Родитељи овде морају да играју кључну улогу. Не само да морају бити строги, већ и делом морају дати добар пример детету.
Адолесценти и претилост
Дечја претилост се јавља у ранијој доби, али проблеми које она ствара настављају се и касније. Претилост може бити велики проблем у адолесценцији. То је прелазно раздобље у људском животу, односно време када дете поступно постаје одрасла особа. Адолесценцију обележава развој интелектуалне, социјалне, емоционалне и полне зрелости, а претилост може утицати на сваку од њих.
Проблеми који се могу појавити код претилих адолесцената у том раздобљу су: смањени хормон раста и успорени рад хормона штитњаче, успорена полна зрелост, рани менструални циклуси код девојчица, лоша концентрација, анксиозност и социјална удаљеност.
Како спријечити претилост код деце?
Постоји неколико једноставних начина превенције претилости код деце, а они су препорука свим родитељима:
Правилан одабир хране.
Ограничени оброци (3 оброка и 2 међуоброка).
Једите сваки оброк у одређено време.
Кухана и печена храна уместо пржене.
Не послужујте велике порције.
Не присиљавајте дете да једе све с тањира.
Правилно и споро жвакање хране.
Већи унос течности (вода, не сокови).
Слаткиши нису награда.
Телесна активност је врло важна.
Аутор: Теодора Петровић