Припрема за час: Корекција негативних црта личности

март 27, 2019

Психолози кажу да је један од циљева игре свестрани развој дечје личности. Још један од важних циљева је корекција негативних црта личности. Зато није случајно што сам одабрала бајку Зли вук, који се, после неколико изведених бајки у којима се појављује са негативним особинама, каје за сва недела и исправља своју грешку. Желео је дружење са свим шумским животињама.

Дакле, деца треба да уче кроз игру које су позитивне, а које негативне особине. На грешкама се учи. Игра им пружа могућност да на најприроднији и најлепши начин разрешавају своје конфликте, страхове и потешкоће. На тај начин, дружећи се, откривају свет око себе, начине да изразе потребе, мисли, осећања, могућности. Упознају себе и друге и развијају вољу за прилагођавањем и промену.

Путем електронске презентације смо обновили бајке са којима смо се већ упознали. Ученици су гледали слајдове и фронтално погађали о којој је бајци реч.

Затим су решавали загонетну причу. Играли су се мислима и идејама и на тај начин добили не само решење загонетне приче, већ и праву олују нових идеја.

Несебични Рођос

Мунгос, Амигос и Борјанка су дошли код Рођоса да позајме лук и стрелу. Дебели трапер им је рекао да би им радо позајмио, али су му лук и стрела баш тог дана потребни.

„Хајде, Рођосе, не буди тако себичан. Само да се поиграмо па ћемо ти вратити.“

„Стварно не могу да вам позајмим.“

„Рођос је у праву. Постоји нешто што припада само њему, а сви га остали користе много чешће него он“, рече лукава Борјанка.

Борјанка није хтела да му каже шта је то док није обећао да ће им позајмити лук и стрелу.

На шта је Борјанка мислила?

Одгонетали су. Није било лако погодити. Деца су наводила различите одговоре.

Одгонетка

Оно што припада само Рођосу, а сви остали га користе чешће него он, јесте његово име Рођос.

Борјанка је заслужено обезбедила себи и дечацима позајмицу од себичног Рођоса.

Затим је уследила игра – Ко ће брже, ко ће даље?

Вук и три прасета су узели маске и такмичили се у дувању аутомобила – Ко ће брже, ко ће даље?

Дували су и ветроказе који су сами направили.

Ове игре су изабране с намером да се увежба загревање гласа и дијафрагматско дисање које је неопходно за глуму и развијање особина (истрајност, упорност и издржљивост), као и разбијање предрасуда да вук мора увек да победи. Неколико сам пута поновила ову игру да би деца уочила да различити ученици бивају победници у зависности од њиховог ангажовања.

Ученици су се поделили на групе случајним избором.

Прва група је имала задатак да на средини папира напише Вук и три прасета. Свако слово постаје део неког другог слова из бајке, и тако смо добили збирку нових појмова. Направили смо и прве асоцијације на свако слово у имену уз моју помоћ.

В У К   И   Т Р И   П Р А С Е Т А  (дрво, дувати, срушити, прасићи, блато, слама, димњак, цигле, кућа).

Друга група је откривала скривене речи у реченици везане за бајку Црвенкапа:

Везли вуковци пешкире. (зли вук)

Црвен, капао сладолед. (Црвенкапа)

Пол, овације за твоје рецитовање. (ловац)

Трећа група је такође откривала скривене речи у реченици:

О, тацна се поломила! (отац)

Заменицу Ви лако можемо користити. (вила)

Кори Томић је песник. (корито)

Принц Езарел живи у каменом дворцу. (принцеза )

Голубица носи писмо. (голуб)

Четврта је премештањем слова, то јест игром асоцијације, састављала речи и откривала на коју се бајку односи:

Салам (слама), рКоиот (корито), уВк (вук), рти срапета (Три прасета)

После решавања асоцијација и откривања о којој је бајци реч, свака група је игроказом представила своју бајку.

Пре овог игроказа смо прошли кроз технике – вежбе загревања (учествује у вежбама загревања гласа, свесно користи дијафрагмасто дисање), јачина (ученик показује снагу гласа, варијације у јачини гласа ради ефекта), висина( ученик користи варијације у висини гласа ради ефекта), темпо (ученик користи варијације у темпу ради ефекта), употреба тишине (ученик користи паузу ради ефекта).

Када смо одрадили ове технике, ученици су били спремни за јавни наступ и игроказ.

Онда се огласио вук.

Вук је схватио да је постао свим животињама непријатељ, па је одлучио да замоли добру вилу и да обећа деци да ће од сада сарађивати са свим шумским животињама.

Вечерас је велики зли вук уморан. Опружен је на трави и плаче:

„Доста ми је да јурим три прасета и да дувам у њихове куће, да се претварам у баку да бих преварио Црвенкапу, доста ми је да се целе ноћи борим против козе господина Милана. Несрећан сам. Доста ми је свега!“

Мала шумска вила Ивана је чула великог злог вука. Пожелела је да му помогне. Приближила се његовој великој њушци.

„Па шта ти је, стари мој?“

„Ех, Ивана! Када би само знала!“

„Хтео бих да се променим! Хтео бих да будем вољен. Сви ме се плаше и немам пријатеље…“

„Није лако имати пријатеље ако само мислиш кога ћеш да поједеш“, прекори га Ивана.

„Знам! И желим да се променим! Уморан сам од таквог живота. Више ми није занимљиво.“

„Да ли можеш да ми помогнеш, добра вило?“

„Велики зли вуче, као и све шумске животиње, и ти имаш право на једну жељу у животу. Данас је твој дан! Реци своју жељу и ја ћу ти је испунити!“

Вук је знао шта жели. Свечано је подигао једну шапу и изјавио:

„Ја, велики зли вук, тражим да ме овде присутна шумска вила претвори у великог доброг вука и да тако остане до краја живота.“

Од тог дана, нико из шуме више не страхује од вука, који сада живи окружен пријатељима.

То је одглумио, положио заклетву и дао деци часну реч.

Све групе су састављале слагалице везане за бајке. Слагалице су раније цртала деца уз моју помоћ.

За овај час користили смо доста маски и костима. Укључила сам и родитеље у ликовну обраду маски и прављењу костима. Ради појачавања ефекта игре, у прављењу маске вука укључила сам ликовног уметника. Деци је било интересантно јер већина воли да се маскира и костимира, а у себи носи драж могућих препознавања или непрепознавања код успешно маскираних чланова групе.

Поред ликовне обраде, требало је оспособити ученике и за практичну употребу у драмској игри.

Инсистирала сам да сви ученици узму учешће. Овај рад је успоравао реализацију оног дела игре који су деца са нестрпљењем очекивала. Нека деца су показала видно нестрпљење.

Ову активност смо поновили уз присуство родитеља, ликовног уметника, колега и деце првог и другог разреда. Многа деца изразила су жељу да пробају маске и костиме што им је било и дозвољено, а колеге су добиле инспирацију за одржавање оваквих часова.

Сви коментари су били позитивни, а деца радосна и полетна за овакав начин исказивања себе и својих осећања.

Аутор: Бојана Пешић, учитељица ОШ „Чегар” Ниш

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама