Psiholozi kažu da je jedan od ciljeva igre svestrani razvoj dečje ličnosti. Još jedan od važnih ciljeva je korekcija negativnih crta ličnosti. Zato nije slučajno što sam odabrala bajku Zli vuk, koji se, posle nekoliko izvedenih bajki u kojima se pojavljuje sa negativnim osobinama, kaje za sva nedela i ispravlja svoju grešku. Želeo je druženje sa svim šumskim životinjama.
Dakle, deca treba da uče kroz igru koje su pozitivne, a koje negativne osobine. Na greškama se uči. Igra im pruža mogućnost da na najprirodniji i najlepši način razrešavaju svoje konflikte, strahove i poteškoće. Na taj način, družeći se, otkrivaju svet oko sebe, načine da izraze potrebe, misli, osećanja, mogućnosti. Upoznaju sebe i druge i razvijaju volju za prilagođavanjem i promenu.
Putem elektronske prezentacije smo obnovili bajke sa kojima smo se već upoznali. Učenici su gledali slajdove i frontalno pogađali o kojoj je bajci reč.
Zatim su rešavali zagonetnu priču. Igrali su se mislima i idejama i na taj način dobili ne samo rešenje zagonetne priče, već i pravu oluju novih ideja.
Nesebični Rođos
Mungos, Amigos i Borjanka su došli kod Rođosa da pozajme luk i strelu. Debeli traper im je rekao da bi im rado pozajmio, ali su mu luk i strela baš tog dana potrebni.
„Hajde, Rođose, ne budi tako sebičan. Samo da se poigramo pa ćemo ti vratiti.“
„Stvarno ne mogu da vam pozajmim.“
„Rođos je u pravu. Postoji nešto što pripada samo njemu, a svi ga ostali koriste mnogo češće nego on“, reče lukava Borjanka.
Borjanka nije htela da mu kaže šta je to dok nije obećao da će im pozajmiti luk i strelu.
Na šta je Borjanka mislila?
Odgonetali su. Nije bilo lako pogoditi. Deca su navodila različite odgovore.
Odgonetka
Ono što pripada samo Rođosu, a svi ostali ga koriste češće nego on, jeste njegovo ime Rođos.
Borjanka je zasluženo obezbedila sebi i dečacima pozajmicu od sebičnog Rođosa.
Zatim je usledila igra – Ko će brže, ko će dalje?
Vuk i tri praseta su uzeli maske i takmičili se u duvanju automobila – Ko će brže, ko će dalje?
Duvali su i vetrokaze koji su sami napravili.
Ove igre su izabrane s namerom da se uvežba zagrevanje glasa i dijafragmatsko disanje koje je neophodno za glumu i razvijanje osobina (istrajnost, upornost i izdržljivost), kao i razbijanje predrasuda da vuk mora uvek da pobedi. Nekoliko sam puta ponovila ovu igru da bi deca uočila da različiti učenici bivaju pobednici u zavisnosti od njihovog angažovanja.
Učenici su se podelili na grupe slučajnim izborom.
Prva grupa je imala zadatak da na sredini papira napiše Vuk i tri praseta. Svako slovo postaje deo nekog drugog slova iz bajke, i tako smo dobili zbirku novih pojmova. Napravili smo i prve asocijacije na svako slovo u imenu uz moju pomoć.
V U K I T R I P R A S E T A (drvo, duvati, srušiti, prasići, blato, slama, dimnjak, cigle, kuća).
Druga grupa je otkrivala skrivene reči u rečenici vezane za bajku Crvenkapa:
Vezli vukovci peškire. (zli vuk)
Crven, kapao sladoled. (Crvenkapa)
Pol, ovacije za tvoje recitovanje. (lovac)
Treća grupa je takođe otkrivala skrivene reči u rečenici:
O, tacna se polomila! (otac)
Zamenicu Vi lako možemo koristiti. (vila)
Kori Tomić je pesnik. (korito)
Princ Ezarel živi u kamenom dvorcu. (princeza )
Golubica nosi pismo. (golub)
Četvrta je premeštanjem slova, to jest igrom asocijacije, sastavljala reči i otkrivala na koju se bajku odnosi:
Salam (slama), rKoiot (korito), uVk (vuk), rti srapeta (Tri praseta)
Posle rešavanja asocijacija i otkrivanja o kojoj je bajci reč, svaka grupa je igrokazom predstavila svoju bajku.
Pre ovog igrokaza smo prošli kroz tehnike – vežbe zagrevanja (učestvuje u vežbama zagrevanja glasa, svesno koristi dijafragmasto disanje), jačina (učenik pokazuje snagu glasa, varijacije u jačini glasa radi efekta), visina( učenik koristi varijacije u visini glasa radi efekta), tempo (učenik koristi varijacije u tempu radi efekta), upotreba tišine (učenik koristi pauzu radi efekta).
Kada smo odradili ove tehnike, učenici su bili spremni za javni nastup i igrokaz.
Onda se oglasio vuk.
Vuk je shvatio da je postao svim životinjama neprijatelj, pa je odlučio da zamoli dobru vilu i da obeća deci da će od sada sarađivati sa svim šumskim životinjama.
Večeras je veliki zli vuk umoran. Opružen je na travi i plače:
„Dosta mi je da jurim tri praseta i da duvam u njihove kuće, da se pretvaram u baku da bih prevario Crvenkapu, dosta mi je da se cele noći borim protiv koze gospodina Milana. Nesrećan sam. Dosta mi je svega!“
Mala šumska vila Ivana je čula velikog zlog vuka. Poželela je da mu pomogne. Približila se njegovoj velikoj njušci.
„Pa šta ti je, stari moj?“
„Eh, Ivana! Kada bi samo znala!“
„Hteo bih da se promenim! Hteo bih da budem voljen. Svi me se plaše i nemam prijatelje…“
„Nije lako imati prijatelje ako samo misliš koga ćeš da pojedeš“, prekori ga Ivana.
„Znam! I želim da se promenim! Umoran sam od takvog života. Više mi nije zanimljivo.“
„Da li možeš da mi pomogneš, dobra vilo?“
„Veliki zli vuče, kao i sve šumske životinje, i ti imaš pravo na jednu želju u životu. Danas je tvoj dan! Reci svoju želju i ja ću ti je ispuniti!“
Vuk je znao šta želi. Svečano je podigao jednu šapu i izjavio:
„Ja, veliki zli vuk, tražim da me ovde prisutna šumska vila pretvori u velikog dobrog vuka i da tako ostane do kraja života.“
Od tog dana, niko iz šume više ne strahuje od vuka, koji sada živi okružen prijateljima.
To je odglumio, položio zakletvu i dao deci časnu reč.
Sve grupe su sastavljale slagalice vezane za bajke. Slagalice su ranije crtala deca uz moju pomoć.
Za ovaj čas koristili smo dosta maski i kostima. Uključila sam i roditelje u likovnu obradu maski i pravljenju kostima. Radi pojačavanja efekta igre, u pravljenju maske vuka uključila sam likovnog umetnika. Deci je bilo interesantno jer većina voli da se maskira i kostimira, a u sebi nosi draž mogućih prepoznavanja ili neprepoznavanja kod uspešno maskiranih članova grupe.
Pored likovne obrade, trebalo je osposobiti učenike i za praktičnu upotrebu u dramskoj igri.
Insistirala sam da svi učenici uzmu učešće. Ovaj rad je usporavao realizaciju onog dela igre koji su deca sa nestrpljenjem očekivala. Neka deca su pokazala vidno nestrpljenje.
Ovu aktivnost smo ponovili uz prisustvo roditelja, likovnog umetnika, kolega i dece prvog i drugog razreda. Mnoga deca izrazila su želju da probaju maske i kostime što im je bilo i dozvoljeno, a kolege su dobile inspiraciju za održavanje ovakvih časova.
Svi komentari su bili pozitivni, a deca radosna i poletna za ovakav način iskazivanja sebe i svojih osećanja.
Autor: Bojana Pešić, učiteljica OŠ „Čegar” Niš