Svaka osoba ima jedinstvenu boju glasa i po tome se može razlikovati od drugih, jednako kao i prema otisku prsta. Međutim, uglavnom postanemo svesni značaja čuvanja svog glasa tek kada se dese neke promene u njegovom kvalitetu.
Šta je promuklost?
Promuklost ili dysphonia je poremećaj u produkciji glasa koji se može javiti u svakom životnom dobu. Manifestuje se grubim, šumnim ili hrapavim glasom, često praćenim i nepravilnom tehnikom disanja.
Iako ne tako česta kao kod odraslih, kada se javi kod dece takođe predstavlja neprijatnu pojavu koja može zabrinuti roditelje. Ukoliko traje duže ili se njene epizode ponavljaju potrebno je obratiti se lekaru.
Kako nastaje?
Glas nastaje tako što vazduh istisnut iz pluća svojom snagom pokreće vokalne nabore (glasnice) koje se nalaze u grlu a koje svojim treperenjem proizvode zvuk odnosno osnovni glas. Taj zvuk se zatim oblikuje tj. dobija boju i pojačava u rezonatorima (ždrelu, nosnoj i usnoj šupljini). Na kraju, pokretanjem jezika, usana i nepca oblikuju se i stvaraju govorni glasovi.
Međutim, ukoliko se glasnice iz nekog razloga ne spoje dovoljno ili uopšte, taj glas će dobiti šuman kvalitet i zvučaće promuklo. Uzrok tome može biti organski faktor (infekcije, otok, čvorići, izrasline) ili zloupotreba glasa (loša tehnika pevanja, vikanje, navijanje, glasan govor u zagušljivim prostorijama, imitiranje, šaputanje).
Deca su sklona vikanju i nadvikivanju u grupi vršnjaka kao i imitiranju dijaloga i junaka iz crtanih filmova. Vrtićke grupe i školska dvorišta mogu biti veoma bučna mesta, na kojima mališani komuniciraju neadekvatnim glasovnim obrascima. Kvalitet glasa kod dece koja su promukla je znatno izmenjen. Može biti izuzetno grub, dubok i hrapav te privlači pažnju okoline jer zvuči mnogo zrelije u odnosu na svoj uzrast. Takođe, često menja visinu a javljaju se i prekidi u glasu i zastajkivanje pri pokušaju uzimanja vazduha.
I dok će promuklost nastala usled respiratorne infekcije ili npr. alergije imati prolazan karakter ona koja je posledica nepravilne tehnike govora iziskuje logopedski tretman. Zato, kada se lekarskim pregledom ustanovi da nema organskih promena, dete bi trebalo uputiti logopedu koji se bavi ovom vrstom poremećaja. Logopedska intervencija podrazumeva savetodavni rad u cilju promene loših govornih navika i eliminisanja nepovoljnih sredinskih faktora, obučavanje pravilnom disanju i tehnici govora. Vežbanje se sa mlađom decom realizuje se kroz igru i dramatizaciju a sa starijima koriste posebni programi i interaktivni sadržaji kako bi vežbanje bilo zanimljivije i prijemčivije.
Saveti za roditelje
Primena mera prevencije kao što su: izbegavanje konzumacije hladnih i gaziranih pića, izbegavanje vikanja, šaputanja i korišćenje neprirodnih govornih stilova. Praktikovanje vokalnog odmora, naročito u slučaju respiratornih infekcija i alergija.
Kada roditelji primete promuklost kod svog deteta, prvi korak je obraćanje pedijatru i pregled kod ORL specijaliste. Na taj način će se otkloniti eventualni organski uzrok ovog poremećaja. Međutim, ukoliko je promuklost funkcionalne prirode neophodan je logopedski tretman.
Autor: Vesna Jerinić, dipl. defektolog-logoped, centar za defektološku podršku razvoju i učenju ABC dete