Kolumna: Sunđeri i krede
Autor: Boris Jašović
PROSVETNA BURŽOAZIJA UZVRAĆA UDARAC
„Odanost stvari radničke klase i duboko ubjeđenje da je borba za likvidaciju eksploatacije čovjeka preduslov za istinsko oslobođenje nacija, omogućili su Komunističkoj partiji da postane vodeća snaga svih naroda i narodnosti Jugoslavije i da u sudbonosnim danima za samoopredeljenje naroda i za njihovo oslobođenje, bude pokretač i rukovodilac te borbe“.
Ovako je govorio drug Tito. A mi ćemo reči „najvećeg sina naših naroda“, marljivo parafrazirati i ekspresno ubaciti u kontekst aktuelne prosvetne situacije u Srbiji.
Odanost stvari prosvetne klase i duboko ubeđenje da je borba za likvidaciju eksploatacije prosvetnog radnika preduslov za istinsko oslobođenje prosvetara, omogućili su Nacionalnom prosvetnom savetu da postane vodeća snaga svih prosvetnih radnika i radnica Srbije, i da u sudbonosnim danima za samoosvešćivanje prosvetara i za njihovo oslobođenje, bude pokretač i rukovodilac te borbe.
Ovako bi, naime, trebalo da bude.
Nacionalni prosvetni savet (u daljem tekstu NPS), morao bi da funkcioniše kao kontrolor „poslovanja“ na relaciji Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu ZUOV) – Ministarstvo prosvete (u daljem tekstu MIPO).
Ipak, stvari stoje daleko od pomenutog ideala.
NPS je marginalizovan, a smenu predsednika istog traži prvi čovek MIPO.
Zbog čega? Šta se desilo? Ko je kome stao na žulj?
NPS je, između ostalog, zahtevao povlačenje predloga nacrta zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu ZOSOV).
To je svakako dobro. Ukazuje na postojanje nekakve „tampon NPS zone“ između ZUOV i MIPO. Na prosvetni filter koji prečišćava štetne materije. Na metalnu cediljku koja zadržava trunje…
Uostlom, nije loše (već je vrlo poželjno), imati jedno nezavisno, kontrolno telo (recimo NPS), i pritom biti siguran da će ono voditi računa o onome što se (često nerezonski) zgotivljuje u ZUOV, a potom nekritički aminuje u MIPO.
Aleksandar Lipkovski, predsednik NPS-a, izjavio je, na primer, da procedura izrade nacrta rečenog ZOSOV-a nije dobra, ali i da ono što se nudi takvim nacrtom, ne valja. Da je neadekvatna prisutnost vaspitnih ciljeva u rečenom nacrtu, te da su prenaglašene nadležnosti MIPO – naročito njegovog prvog čoveka koji bi u budućnosti mogao postavljati i smenjivati direktore škola na osnovu partijske podobnosti
Iz ovih „jeretičkih“ opaski prvog čoveka NPS, nazire se nepokolobljiva volja celokupnog NPS da u svakom trenutku ispravlja „drine“ koje samopregorno iskrivljuju ZUOV i MIPO. (Na stranu što se iz pomenutih opaski nazire i ko je kome (i zbog čega), stao na žulj).
Problem je izgleda u tome što ZUOV i MIPO funkcionišu kao nekakvi elitistički instituti (tako se barem predstavljaju „neukim“ prosvetnim sužnjima), pretendujući istovremeno na status nedodirljive „prosvetne buržoazije“.
A to se prilično jasno dade uočiti na primeru načina na koji ZUOV i MIPO tretiraju „obične“ prosvetne smrtnike. Kako se igraju njihovim profesionalnim autoritetom, prepravljaju pravilnike o stručnoj spremi, određuju ko može predavati koji predmet isl. I to bez ikakvog konsultovanja struke iliti bilo koga iz prosvete.
A kada se jednog lepog i kišnog dana prosvetni radnik, krajnje skrušeno i podanički, obrati nedodirljivim prosvetnim instancama, moleći da mu ZUOV i MIPO razreše najjednostavnije nelogičnosti iz njihove prosvetne „kuhinje“ – oni se prema njemu ophode kao što su se nekoć bogovi s Olimpa ophodili prema običnim, bednim, smrtnicima. Ravnodušno – u najboljem slučaju.
Kvaka je u tome što zaposleni u ZUOV i MIPO zaista veruju da su bogovi s Olimpa. Tako se odnose prema podređenima, tako se izražavaju, tako se oblače, takve automobile voze, u takvim objektima žive, takav stil života preferiraju…
(Kada savetnica/službenica/pomoćnica iz MIPO dođe u neku školu, ili stupi pred televizijske kamere na štiklama od pola metra – skockana kao za svadbu (skupocena zurka, vrišteći mejkap, haljina a la grand parada i naravno štikle), odmah shvatite koliko smo svetlosnih godina udaljeni od jedne Švedske iliti Finske. Tamo se, naime, savetnice/službenice/pomoćnice iz MIPO nose kao što su se u vreme socijalizma nosile naše bivše prosvetne savetnice/službenice/pomoćnice.
(No, šta vredi kada nas novokomponovani neoliberali ubeđuju da su Švedska i Finska zaostale zemlje sa nazadnom socijalnom politikom i školstvom).
Štaviše, zavaljeni udobno u svoje solidno situirane fotelje, zaposleni u ZUOV i MIPO razmišljaju, krajnje birokratizovano, na koji način (i što nepromišljenije), ugurati europske obrazovne inovacije u ovdašnji školski sistem. Mada se „birokratizam“, još za Titovog vakta, smatrao zaraznom bolešću.
Kopipejst metodologijom na prvom mestu, ZUOV i MIPO nameću pravila igra ne pitajući one dole („igrače“), šta zaista misle o rečenim pravilima. (Kao da je buržoazija ikada pitala običnog radnika šta misli o bilo čemu?)
A kada se prosvetnim buržujima iz ZUOV i MIPO suprotstavi jedan NPS – onda bogovi s Olimpa blagovremeno reaguju i vispreno zatraže smenu njegovog predsednika – kao i marginalizovanje kompletne „opozicione“ institucije. Naravno, prethodno se spinovanjem udesi da se NPS predstavi kao skupina neažurnih lezilebovića koji sede, ništa ne rade i primaju izvanredne plate, (zanimljivo, potpuno iste kvalifikacije mogu se primeniti i na ZUOV i MIPO), samo da bi prosvetna raja „shvatila“ ko je loš momak u celoj priči.
Na ovaj način prosvetna buržoazija (ZUOV i MIPO), uzvraćaju udarac neposlušnom „savetodavnom telu“ (NPS). Razume se, preko grbače prosvetne „raje“.
Uostalom, ZUOV i MIPO nisu pozvali NPS (kamoli sindikate), da učestvuju u izradi nacrta ZOSOV – što je krajnje indikativno ponašanje.
Još je gore to što prosvetnoj i široj javnosti uopšte nisu poznati autori spornog nacrta. Kao što joj nisu poznati ni autori odluka da filozofi mogu predavati sociologiju, da hemičari mogu predavati građansko vaspitanje, da učenik može skakutati profesoru po glavi, da službene odežde ministrovih savetnica/službenica/pomoćnica…, mogu konkurisati šljaštećim odeždama estradnih umetnica…
Ipak, najgore je to što sami prosvetni radnici ne uviđaju revolucionarni potencijal institucije poput NPS-a, kao i njegovu ulogu u potencijalnoj likvidaciji eksploatacije prosvetne klase. (No, kada i ovo „telo“ jednog dana bude posednuto partijsko-politikantskim duhovima – biće kasno za otrežnjenje. Pogotovo što je i sama prosvetna klasa lišena svesti o klasnoj pripadnosti „za sebe“).
Zadovoljni odbranom vlastitih radnih mesta, neretko i tranzicionim strahom od gubitka istih – prosvetni radnici ne uviđaju da obrazovni sistem neumitno propada. Ili pak uviđaju, ali ih se to ne tiče. Dok jednog sunčanog dana neko/nešto ne zazulja i njihov egzistencijalni brodić.
Titanik je potonuo.
Oni sa šlaufima isplivali su i delimično se spasili.
Celokupan lumpenproletarijat, podavio se – beznadežno zatočen u potpalublju.
Buržoazija se izbavila – u čamcima za spasavanje.
Ali do tragedije ne bi ni došlo da su vlasnici broda i njegovi kormilari slušali glasove razuma koji su im govorili da nije dobro, zarad obaranja rekorda u brzini, juriti područjem ledenih santi.
Pametnima – dovoljno!
(U jednom od narednih izdanja „Sunđeri i Krede“ – Da li su ZUOV i MIPO odgovorili na DOPIS koji sam im, pre izvesnog vremena, kulturno uputio?)