Posle dugog i toplog leta, mališani se vraćaju u vrtiće i školu. Iako su sveži i odmorni, donose nove mikroorganizme iz sredine gde su boravili u toku leta. Zato se početkom jeseni i polaskom u kolektiv deca gotovo redovno razboljevaju.
Roditelji treba da znaju da je to uobičajena pojava i da se na taj način stvara imunitet. Naime, posle svake infekcije ostaju zaštitna antitela i ćelije memorije, koje štite dete pri ponovnom susretu sa tim virusom ili bakterijom. Takođe, najnovija epidemiološka istaživanja pokazuju da se u predškolskom uzrastu deca razboljevaju šest do osam puta godišnje. Te infekcije prolaze za nekoliko dana, uglavnom uz primenu simptomatske terapije i ne ostavljaju komplikacije. Za razliku od toga, infekcije kao što su zapaljenje bronhija (bronhitis), zapaljenje pluća (pneumonija) ili zapaljenje moždanica (meningitis) zahtevaju ozbiljniji terapijski pristup, a lečenje je neuporedivo duže.
Zato je za roditelje utešno da su preko cele godine, a posebno u jesenjem periodu, najčešće prehlade, sa simptomima kao što su curenje nosa, kijanje i kašalj, ponekad i lako povišena temperatura, do 38oC. Navedene simptome izazivaju uglavnom virusi i to iz grupe rinovirusa, gde ima preko 100 sojeva virusa. Zato se roditeljima čini da su deca neprestano bolesna, a u stvari se nadovezuje jedna za drugom infekcija različitim sojevima rinovirusa. Slični su simptomi infekcije adeno virusom, uz krmeljanje oka (konjuktivitis), dok su kod dece ređe druge virusne infekcije uobičajene kod odraslih, kao što su infekcije virusom gripa ili herpes virusima.
U jesen je česta pojava ovčijih boginja koje izaziva varičela virus. Uobičajeno je da u kolektivu oboli samo jedno dete, a bolest se brzo proširi na ceo kolektiv u vidu ograničene epidemije. Virus varičele se može preneti kapljičnim putem i direktnim kontaktom, ali ne obole sva deca. Prema iskustvu pedijatra, potreban je dodatni faktor, i to nedavno završena akutna bolest, hronična bolest, mala telesna težina, neredovno spavanje i ishrana, da bi dete obolelo od ovčijih boginja. Inkubacija bolesti, odnosno od kontakta sa obolelom osobom do pojave simptoma traje 3 nedelje, i ako ne oboli u tom periodu, dete sigurno neće oboleti posle toga. Kod varičele se na početku bolesti javljaju simptomi virusne infekcije, a posle par dana i karakteristična ospa na telu. Ovčije boginje nisu bolest opasna po život, osim u veoma retkim slučajevima komplikacija, ali ostavljaju smanjenje imuniteta koji traje najmanje šest meseci.
Bolest šaka, stopala i usta se javlja u mlađem uzrastu, gde se na navedenim mestima javlja karakteristična ospa u vidu plikova koji pucaju.
Uzročnici su entero virus i koksaki virus, a bolest spontano prolazi za nekoliko dana, uz primenu samo simptomatske terapije. Kod tinejdžera se često javlja infektivna mononukleoza, gde je karakteristična pojava uvećanih i bolnih limfnih žlezdi na vratu, uvećanja jetre i slezine i malaksalosti. U cilju sprečavanja komplikacija bolesti kao što su hepatitis ili ruptura slezine, savetuje se duže mirovanje, oko mesec dana.
Od bakterijskih infekcija kod dece je najčešće zapaljenje grla i krajnika uzrokovano bakterijom beta hemolitički streptokok grupe A. Bolest se odlikuje naglim početkom, u vidu povišene temperature, bola u grlu i uvećanja limfnih žlezdi na vratu. Na pregledu se često vidi gnoj na krajnicima i po tome se jedino može razlikovati od virusnog zapaljenja grla i krajnika. Kod dece je često zapaljenja uva, koje izaziva druga vrsta streptokoka i to streptokok pneumonie ili pneumokok. Bolest se kod mlađe dece ispoljava povišenom temperaturom i razdražljivošću, dok se starija deca mogu požaliti na bol ili osećaj pritiska u uvu, kao i oslabljen sluh. Sve bakterijske infekcije se leče antibioticima, koje prepisuje pedijatar na osnovu vrste bolesti. Terapija traje obično između pet i sedam dana i bolest prolazi bez posledica po zdravlje deteta.
Važne su i navike koje dete ima, počevši od spavanja, koje u zavisnosti od uzrasta treba da iznosi najmanje 8 do 12 časova. U toku spavanja se luči hormon rasta, ali i brojni faktori imunog sistema. Redovna i pravilna ishrana takođe utiče na imunitet, gde se u fazi rasta preporučuju tri osnovna obroka i dve užine. Treba uzbegavati brzu hranu i gazirane napitke, a podsticati uzimanje svežeg voća i povrća, zato što je resopcija vitamina najbolja na taj način. Ukoliko dete odbija ovaj vid ishrane, obavezno u jesenjim mesecima početi primenu suplemenata, pre svega multivitaminskih preparata koje u sebi sadrže optimalnu dnevnu dozu vitamina i minerala. Primena suplemenata se preporučuje svake godine od septembra sledeća 3 meseca, zatim se pravi pauza od oko mesec dana i ukoliko je potrebno, nastavlja se novi ciklus suplemenata od 3 meseca.
Cink se nalazi u mnogim suplementima zato što podstiče funkciju imunog sistema i to T pomoćničkih limfocita, neutrofila i makrofaga koji su važni faktori u imunom odgovoru, kao i NK ćelija koje se bore protiv malignih ćelija. Pored toga, cink ima ulogu antioksidansa tako što stabilizuje ćelijsku membranu i ima anti-zapaljensku funkciju. Zbog svih navedenih funkcija cinka, brojni radovi potvrđuju da se primenom cinka smanjuje učestalost infekcija gornjih disajnih puteva za 50 odsto. Preporučene doze cinka u prvoj godini iznose 3 mg, da bi se postepeno povećavale tokom rasta, tako da su kod odraslih doze znatno veće i iznose 8 mg za žene, 11 mg za muškarce dnevno, najviše 40 mg, koliko iznose maksimalne doze u slučajevima imunodeficijencije.
Vitamin D , pored toga što je važan za rast kostiju i zuba i kao zaštita od osteoporoze u srednjim godinama, ima i snažno imunostimulatorno dejstvo. Vitamin D usmerava sazrevanje ćelija imunog sistema i smanjuje hronično zapaljenje, od alergijskih reakcija kao što su alegijski rinitis i astma, do autoimunih bolesti u vidu multipla skleroze i reumatoidnog artritisa. Ovaj dragoceni vitamin podstiče stvaranje supstance katelicidin, koji je jedini antimikrobni peptid koji sintetiše ljudski organizam, i to ćelije kože i ćelije imunog sistema u respiratornom i digestivnom sistemu, znači sve one ćelije koje su u prvom kontaktu sa stranim antigenom. Katelicidin najbolje deluje na bakterijske infekcije, ali i na infekcije izazvane virusima i gljivicama. Zbog toga, kada u toku procesa starenja dolazi do sniženja vitamina D, dolazi do slabljenja imunog odgovora, što ima za posledicu različite infekcije. Drugi efekti vitamina D se odnose na prevenciju nastanka malignih bolesti, regulaciju krvnog pritiska i nivoa insulina, zbog čega učestvuje u prevenciji bolesti srca i dijabetesa. Preporučene dnevne doze vitamina D su 400 IJ kod dece, a kod odraslih su doze između 600 i 800 IJ, mada brojna istraživanja pokazuju da doze vitamina D treba da budu mnogostruko veće.
Izvor: dr-raketic.rs