Љубав према детету нема граница, али ако желите да подигнете добро васпитано дете мораћете да успоставите нека основна правила. Ево седам корака који ће вам помоћи да сасечете лоше понашање у корену:
Поставите јасне, једноставне границе
Ако не оставите простора за тумачење, избећи ћете каснију расправу. Ако кажете детету како може да добије колач, остављате простор за то да се нада да ће добити и други након првог. Уместо тога реците детету како може да добије један колач и да вас касније не пита за други.
Држите се постављених граница без обзира на све
Свима се догоди да кажу детету да може да поједе само један колач, а онда крену да размишљају о томе да ли је то била добра одлука. Ову ситуацију треба сагледати у дугорочном смислу. Можда би и било у реду да дете добије још један колач, али запитајте се да ли желите да сваки пут будете у дилеми. А то ће се и догодити ако се не држите граница.
Не попуштајте мољакању
Ово је просто правило. Једном када попустите научили сте дете да то пролази.
Нека вас дете убеди да треба да му дате дозволу
Ако дете жели нешто око чега нисте сигурни, тражите да вас убеди у то да треба да дате дозволу. Примера ради, ако дете жели да одгледа нешто на ТВ-у и обавеже се да прво склони играчке или одрема, можете се сложити да је у реду да одгледа жељену емисију.
Захтевајте да дете прво заврши обавезе, па онда да се игра
Попустљивошћу не чините никакву услугу детету. Студије показују да то што сте стриктни по питању обавеза и одговорности, развија код детета способност да се избори са фрустрацијама. Ово важи чак иако дете има једноставне обавезе по кући, као што је склањање играчака на место, или вам помаже да очистите неред који је направило.
Немојте се плашити разочарења
Нико не воли да гледа како му је дете тужно, али оно не може сваки пут да добије оно што хоће. Док учи како да прихвати разочарење дете уједно развија способност да се у каснијем животу суочи са емоционалним стресовима.
Учите дете да заради да добије то што жели
Многи стручњаци верују да деца постају размажена уколико лако добијају оно што желе. Као последица тога, таква деца све узимају здраво за готово. Ако дете жели нову играчку поставите систем награђивања у коме ће, мало по мало, зарадити ту лутку својим добрим понашањем.
Čovek mora sebe da unesreći u svojoj biti da bi mogao da ima motiva da uživa u traženju užitka.
Nema ničeg lošeg u tome kada malo dete poželi da mu roditelj kupi igračku. Realna potreba deteta je da se igra sa igračkama. Ali ako u nemogućnosti roditelja da mu zadovolji tu potrebu, dete nastavi da insistira na zadovoljenju te potrebe, ono će morati da sebe u biti unesreći da bi imalo motiva da i dalje želi igračku, uprkos osujećenju njegove realne potrebe. Tada detetom ovladava želja za igračkom koja nije više odgovor na realne potrebe deteta, već na nezadovoljstvo u koje je to dete palo u pokušaju da zadovolji svoju realnu potrebu. Unesrećivanjem čovekovog duha nastaju potrebe Ega za satisfakcijom koje nisu realne potrebe čoveka. Ako bi realna potreba deteta za igračkom sada i bila zadovoljena, unutrašnje nezadovoljstvo bi i dalje ostalo, dete bi vrlo brzo pokazalo nezadovoljstvo igračkom koju je dobilo, i sublimiralo bi svoje nezadovoljstvo u neprestanu i neumerenu potrebu za igračkama.
Vidimo da postoje razlike između realnih potreba života i unutrašnjih potreba za satisfakcijom koje su izraz unutrašnjeg nezadovoljstva duha. Dete može da padne u unutrašnje nezadovoljstvo ne samo osujećenjem realne potrebe za ljubavlju i pažnjom, već i preteranim ugađanjem koje prevazilazi njegove realne potrebe. Detetu tako postaje iskušenje da zloupotrebljava ljubav i pažnju radi traženja satisfakcije u doživljajima ljubavi i pažnje, što ga čini ravnodušnim prema potrebama drugih ljudi i prema sopstvenim realnim potrebama.
Kako svaka faza razvoja ličnosti izaziva različite prijatne doživljaje, ona može postati objekat zloupotrebe radi satisfakcije i na taj način omesti pravilnu funkciju sposobnosti koja se u toj fazi razvija. Na taj način i zloupotreba polnih sposobnosti u vreme njihovog pubertetskog razvoja rezultuje nesposobnošću čoveka da odgovori na potrebe za koje je odgovoran u kasnijim fazama razvoja njegove ličnosti, a to su bračne i društvene odgovornosti. U slučaju zloupotrebe seksualnih i emotivnih sposobnosti, osoba više voli seksualni užitak i osećanja koja mu izaziva partner, nego samog partnera. Jednostavno rečeno, potreba za užitkom postaje čoveku važnija od njegovih egzistencijalnih potreba i odgovora na potrebe za ljubavlju svog seksualnog partnera. Osoba postaje spremna da ugrozi svoju egzistenciju radi užitka.
Razvojne sposobnosti imaju za svrhu da njima čovek odgovori na realne potrebe života, ali ako postanu izvor satisfakcije, one dovode do zaostajanja u daljem razvoju čovekove ličnosti. Učvršćivanje (fiksacija) na određenoj fazi razvoja je utoliko jače ukoliko je dete više osujećivano u svojim težnjama i potrebama, ali i u slučaju njegovog preteranog zadovoljavanja. Pogledajmo koje su sve posledice učvršćivanja (fiksacije):
„Nedovoljno ili preterano uživanje u bilo kojoj fazi može dovesti do fiksacije u toj fazi i do razvoja karakterističnih osobina te faze.“ (Spencer A. Rathus, Psychology: Concepts and Connections, pg 427)
„Osim toga, preterano uživanje ili frustracija u bilo kojoj fazi može dovesti do regresije, što je tendencija da se vratite na prethodni psihoseksualni nivo u susretu sa sukobom ili stresom.“ (Irving B. Weiner, W. Edward Craighead, The Corsini Encyclopedia of Psychology, Volume 2, pg 529)
„I preterano uživanje i preterana frustracija mogu oblikovati prirodu punoletnih karakternim osobinama, kao i neurotičnim prilagođavanjima.“ (E. Jerry Phares, Introduction to personality, pg 96)
„Psihopatologija ili problemi sa mentalnim zdravljem takođe mogu biti izazvani fiksacijom na bilo kojoj od ovih faza razvoja. Fiksacija se može razviti kao posledica prekomerne frustracije ili preteranog zadovoljenja.“ (Poul Rohleder, Critical Issues in Clinical and Health Psychology, pg 24)
Добри родитељи умеју да разликују праве потребе детета од његових жеља и хирова. Они увек одговарају на потребе, али морају да умеју да поставе границу и да не повлађују детету у свему!
Poštovani, ja imam ćerku koja februara puni dve godine. Pošto znam da razume puno toga u mom obraćanju njoj, ja primenjujem ove principe već sad. U većini slučajeva mi uspeva, ili bar jeste do skora. Onda se u njoj javilo potpuno neobuzdano jogunstvo, za koje pretpostavljam da je faza. ali je izuzetno naglašeno. Ja verujem da je potrebno da budem dosledna u svom stavu, i da joj ne popuštam pred napadima besa, ali, meni je izuzetno neprijatno kad ona krene na red ulice da viče intenzitetom ranjenog slona, zbog toga što na primer ja insistiram da me drži za ruku dok preazimo ulicu, a ona smatra da ona treba da sama šeta. Ili npr kad odemo u prodavnicu i padne joj na pamet da treba da dobije čokoladu, aniti je vreme za čokoladu, i kući ih ima već puno, ona krene da vrišti i to traje dok ne stignemokući. Pošto ja više vremena provodim s njom nego suprug, iako on deli moje stavove i na isti je način vaspitava, ona tražži tatu čim joj nešto nije po volji.
Da li samprerano počela sa strogim vaspitvanjem? Jer ja ne smatram da je to slučaj.
Molim vas da mi pomognete, kako da se nosim sa ovim problemima, oni u meni izazivaju jaku frustraciju jer sebe ne smatram dobrim roditeljem zato što mi je dete po trećinu dana histerično.
http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/kada-bih-ponovo-mogla-odgajati-svoje-dete/
Pade mi na pamet da kad već spominjete čokoladu nije možda ishrana u pitanju i da pokušate da joj ukinete slatkiše pa da vidite ima li neke razlike u ponašanju.Čitala sam negde o tome i verujem da ima tu nečega. Moje dete je takođe imalo tu fazu kroz koju smo samo prošli bez preteranog razmišljanja o svim ovim teorijama nisam bila tako strogo dosledna u nekim zahtevima i vaspitavanju i sada je najmirnije dete u celoj školi. Moje je mišljenje da bi se nekom strogoćom u tom uzrastu dete samo naučilo na svađanje. U situaciji kao što je prelaženje ulice ne sme da se popušta naravno.Takođe ne podržavam besmisleno kupovanje gomile igračaka. Inače najslađe je zabranjeno voće pa tako i ono što detetu najviše braniš biće mu najinteresantnije a ako mu to dozvoliš posle nekog vremena neće više ni tražiti.