Razvod braka nije nešto što se planira. Činjenica je da mnogi parovi ostaju u lošem braku zbog dece. Oni najčešće čekaju najpovoljniji momenat za razvod kako bi deca što manje patila. Ipak, za decu je bolje da žive u zdravim okolnostima sa jednim roditeljem umesto da neprestano strepe zbog roditeljskih svađa.
Prema mišljenju dečjeg psihologa dr Skota Kerola, neminovno je da će deca patiti zbog razvoda roditelja. On kaže da će u uzrastu do druge ili treće godine ta patnja će biti manje izražena, jer su mali i ne shvataju problem. Svakako će i oni primetiti da se nešto događa, posebno ako su podjednako vezani za oba roditelja.
Ne ispoljavaju sva deca patnju na isti način
Nakon treće godine trauma za dete će biti veća, jer deca u tom periodu imaju sećanja i tada su u situaciji donekle da shvate da se nešto događa. Naravno, što je dete starije situacija će biti traumatičnija, posebno u uzrastu oko jedanaeste godine. Ne zaboravite da je dete do tada već nekih deset godina živelo sa oba roditelja i najverovatnije je razvilo dobar odnos i sa jednim i sa drugim.
U tom uzrastu su deca nesamostalna i prilično egocentrična tako da će razvod roditelja prihvatiti mnogo teže. Prema mišljenju dr Kerola sam čin razvoda nije toliko stresan koliko ono što dolazi posle. Tada deca najviše pate, jer odlaskom jednog roditelja imaju utisak da gube deo sebe. Trauma se povećava ukoliko se roditelji jedno drugom svete preko deteta ili tako što jedan roditelj prestaje da ispunjava roditeljske obaveze.
U takvim situacijama dete se stalno preispituje tražeći krivicu u sebi. Vremenom kako dete raste i sazreva, posebno ulaskom u pubertet, ono sve više teži samostalnosti i okreće se vršnjačkim grupama. To svakako ne znači da dete u ovom uzrastu neće patiti, ali će umeti da kontroliše svoju patnju.
Bez obzira na uzrast deteta zadatak roditelja je da se maksimalno potrude kako bi mu olakšali situaciju. To što su se roditelji razveli i što nisu mogli da žive zajedno nikako ne znači da nakon razvoda treba da prestanu da izvršavaju roditeljske obaveze.
Ne tražite podršku od deteta, jer ono je vezano za oba roditelja
Razvod će svakako imati uticaj na dete i njegove prve reakcije su najčešće tuga, briga, frustracija i bes. Deci najteže pada prilagođavanje na nove okolnosti. Roditelji bi trebalo da izbegavaju konfliktne situacije pred decom, a o svojim osećanjima ne bi smeli da razgovaraju u njihovom prisustvu.
Takođe bi trebalo da se potrude da njihov razvod ne poremeti detetovu rutinu koliko god je to moguće. Normalno je da u procesu razvoja ljudi traže podršku od roditelja, prijatelja i stručnjaka. Međutim, mnogi roditelji greše tražeći podršku od deteta. To nikada nemojte raditi, čak i ako vam dete samo nudi podršku.
Najčešći dečji strahovi prilikom razvoda roditelja
Psiholozi se slažu u stavu da se u zavisnosti od uzrasta deteta njihovi strahovi manifestuju na različite načine.
Mala deca najčešće strahuju da će jedan od roditelja prestati da ih voli.
Starija deca – predškolski i mlađi školski uzrast osećaju krivicu zbog razvoda roditelja. Njihov najveći strah je da se mama i tata razvode zbog njih, odnosno smatraju da su oni iz nekog razloga krivci.
Tinejdžeri – imaju strah da se nekom od roditelja ne desi nešto loše, mada kod njih najčešće preovlađuje ljutnja. U ovom uzrastu deca najčešće okrivljuju jednog roditelja i nemaju želju da komuniciraju sa njim.
Kako saopštiti detetu da se roditelji razvode?
Razgovor prilagodite uzrastu deteta, ali u svakom slučaju detetu treba jasno staviti do znanja da ono nije ni slučajno krivo zbog svega što se događa između mame i tate. Ovo mu je potrebno ponavljati što češće. Možda je najbolje reći detetu da mama i tata neće živeti zajedno kako se ne bi više svađali, ali naglasiti da njihova ljubav prema detetu ostaje nepromenjena.
Potrebno je da deci date što više informacija kako biste ih pripremili za promene koje predstoje. Trudite se da im saopštite biranim rečima i ni slučajnu pred detetom ne osuđujte drugog roditelja.
Šta decu najviše pogađa prilikom razvoda?
Usled razvoda, deca gube svakodnevni kontakt sa jednim roditeljem. Ovo je nešto najgore što može da se desi ako je već razvod braka neminovan. Vremenom će sve manje vremena provoditi sa njim i na taj način njihova bliskost bledi. Mada, nije retko da dete izgubi blizak kontakt i sa roditeljem sa kojim živi. S obzirom na stres koji svaki razvod nosi sa sobom, roditelj koji dobija starateljstvo nad detetom, nekada nije u situaciji da detetu pruži podršku na adekvatan način.
Kako u većini slučajeva razvod nosi mnoštvo promena, to je nešto što svakako u velikoj meri pogađa decu. Sem što neće više živeti sa oba roditelja, mnoga deca su u situaciji da zbog preseljenja promene školu. To istovremeno znači i razdvajanje od bliskih drugara, što deca veoma teško podnose. Takođe mogu osetiti i materijalne poteškoće, jer zbog novonastale situacije neretko se dešava da deca bivaju lišena svakodnevnih potrepština na koje su navikli.
Roditelji mogu i moraju da pomognu deci
Glavnu ulogu u prilagođavanju deteta na razvod igraju roditelji. Od njihove posvećenosti i umeća zavisi kako će dete podneti razvod braka svojih roditelja. Nikada ne postavljajte detetu pitanje kog roditelja više voli. Ne samo da će mu biti teško da odgovori na ovo pitanje, već ga na taj način izlažete dodatnom stresu.
Sem što je potrebno i u normalnim okolnostima, nakon razvoda je potrebno da sa detetom ostvarite što prisniji odnos. Budite mu na raspolaganju i pružite mu ljubav i razumevanje. Zdrav odnos koji ostvarite sa detetom imaće pozitivan uticaj na njegovo samopouzdanje i na postignuća.
Osnažite dete, jer ono svakako sumnja u svoje sposobnosti da se suoči sa novonastalom situacijom. Ukoliko se dete oseća kao bespomoćna žrtva i ukoliko je sklono ka samosažaljenju veća verovatnoća je da će tokom odrastanja imati anksiozni poremećaj. Vaš zadatak je da ga ohrabrite objasnivši mu da svi ponekad moramo da se suočimo sa drugačijim životnim okolnostima. Bodrite ga, govoreći mu da verujete u njega i da znate da ono ima i snage i sposobnosti da prihvati novonastalu situaciju. I što je još bolje, pokažite mu to ličnim primerom.
Autor: Slavica Bijelić