Rodi se dete. Svi srećni, jedva čekaju da progovori

jul 12, 2018

Rodi se dete. Svi srećni, jedva čekaju da progovori. Kako primete da manje spava a više prati pogledom one koji oko njega glume budale, počinju da ga maltretiraju – kaži mama, kaži tata, kaži ujka, kaži baba… Dete bi, jadno, možda i progovorilo nego pojma nema šta ‘oće oni koji mu se unose u facu i arlauču, misleći da je gluvo i obično počne da plače.

Kad reši da progovori ono obično pogreši pa tati kaže baba, babi mama a mami ujka. Onda mu se ponovo svi unose u facu i deru se – nisam ti ja baba nego… nisam ti ja mama nego… Dok ukapira ko mu je ko i da nikako ne sme da pogreši jer dolazi do kolektivnog dranja i ljutnje, svako već svakoga mrzi misleći čime li je onaj drugi zaslužio da ga dete prvo prozove. I počinju da sumnjaju da je dete potpuno glupo iako je čim se rodilo izgledalo kao mali genijalac “vidi kako ima pametne oči“.
beba
Kad počne, kako tako, da govori svi se svojski trude da ga spreče u normalnom govoru pa kad dete kaže – Hoću sok! – svi skoče i počnu da se utrkuju ko će da ga usluži vičući – ‘Oćeš kokić, sa’će kokili, ‘oće beba pije kokili, mokili… – dete ih gleda k’o da nisu normalni i obično digne ruke od ludaka koje uopšte ne razume, pa počne rukom da pokazuje ono što hoće i samo da izgovara – to, to… gde da rizikuje da pogreši.

Dok sok u rečniku odraslih nikako ne može da bude sok nego je uvek neka mutirajuća reč, kad se dete ukaki onaj ko mu presvlači pelene obično kaže – Ala si se usr’o, sram te bilo! Smrdiš k’o tvor! Dete ukapira da samo ono sere na ovom svetu i da samo njemu smrdi govno što je stvarno sramota pa kad god se ukaki beži kao sumanuto od onog ko je posumnjao da se ukakilo i ko će pred svima da kaže kako se usralo i da je ravno tvoru. Onaj ko ga prvi uhvati diže ga pred svim gostima, nabija nos u guzu i pre nego što je vizuelno utvrdio kaže – Izgleda da si se opet usr’o! Usralo se ne usralo, dete je već osramoćeno i proglašeno za usranka prve klase.

Za dete se obično posebno sprema ručak i to ono što niko drugi ne voli, a svakome ko mu sprema ručak se želudac okreće. Na prvom mestu je spanać od koga se detetu povraća a onaj ko ga kljuka kao gusku sve vreme mu drži predavanje kako je spanać pun gvožđa i da će kad poraste biti jak kao Popaj. Dete koje još nema pojma ko mu je tata a ko baba već zna da postoji mitsko biće koje se zove Popaj i da svi žele da i ono bude isti Popaj kad poraste. Na drugom mestu je pire sa pasiranom džigericom što na oko podseća na blato koje starija sestra ispred zgrade svaki dan kuva za lutke, uglavnom dete hrane nečim što podseća na splačine. Šta zna dete šta je hrana, a sve to ima il’ gvoždje il’ vitamin C. Vremenom posade dete za sto, svima daju nož i viljušku a detetu anatomsku kašiku. Jedan od onih za stolom koji je ubeđen da dete najbolje jede iz njegove ruke hrani dete svojom viljuškom dok dete istovremeno onom anatomskom kašikom sebi gura hranu u nos, oči, uši, svuda sem u usta, jer su anatomske kašike tako napravljene da sve može da potrefi sem rođenih usta.

Na proslavi prvog rođendana ponosni tata će da kucne viljuškom u čašu i sve goste da upozori da će dete tog trenutka da napravi nešto što ni jedno dete pre njega nije, a onda će pružiti detetu čašicu rakije i reći mu da proba, dete se nećka, gura čašu, otac mu podmeće, na kraju dete poludi i celu šaku nabije u čašu od čega majka popizdi a svi gosti aplaudiraju i teše je. Posle toga mu nabija cigaretu u usta i pravi fotografiju za uspomenu i dugo sećanje koju će kasnije stalno pokazivati detetu da vidi kako je bilo napredno na prvom rođendanu ali će mu govoriti da ne puši jer to prro – nije lepo a drugo – nije zdravo. Treće, može da mu poraste rep. Ova priča će pratiti i kafu a dete će se stalno čuditi gde kriju svoje repove oni koji je piju, kad već od kafe raste rep.

I onda dete poraste do malog čoveka, to jest, počne da glumi glupog avgusta da ga ne bi više davili i smarali, ukapiralo je da će što brže da odgovor brže otići da se igra, a ostali da ostanu da se dive gluposti na koje su ga naterali.

Svi oni koji poduže nisu videli dete, kad dođu štipkaju ga za obraze i govore – Ala si porasao, buci, buci, je l’ te slušaju ovi mama i tata?! Dete ćuti, ne daje glupe odgovore na glupa pitanja, a i uče ga da ne razgovara sa nepozanatim ljudima. Onaj ko je zapeo da sazna da li ga mama i tata slušaju mu naveliko i naširoko objašnjava da zna kad se rodio “znam te još dok si srao u pelene“ i počne da mu objašnjava ko je on na porodičnom stablu, sve granu po granu. Obično slaže dete da liči na neku pra pra pra babu “ista si ona tvoja luda baba“ …

Onda krene – Je l’ voliš mamu i tatu? – dete, već totalno sluđeno odgovori da voli, ako da bog da ovaj islednik sazna sve što hoće pa da ga ostavi na miru.

A koga više voliš, mamu ili tatu? – dete odgovori da voli oboje i zajebe se.

Aaaa! Ne može tako, ne možeš da voliš mamu i tatu, nekoga moraš bar malo više da voliš, aj’ priznaj, koga više voliš. Dete gleda u mamu pa u tatu i tako par minuta pre nego što brizne u plač dok mama i tata svim ušima i očima gledaju i osluškuju šta će da kaže. Sve ovo se ponavlja sa – Koju babu više voliš, kog dedu više voliš…

Dosadni islednik ga pogleda kao govance na u ulici i kaže mu – Nisi ni za šta, šta cmizdriš, ne znaš koga više voliš, kakvo si ti to dete.

Dete i dalje plače najverovatnije sa osećajem da se pre njega nije rodio veći izdajnik roda svoga i ukapira da će čitavog života morati da kalkuliše i govori ono što drugi hoće a ne ono što oseća i misli.

Kad kasnije detetu počnu da ispadaju zubi saznaje da su mu zubi ispali zato što je spavalo sa babom a baba prdnula, zbog čega se oseća kao senilna budala jer nikako ne može da se seti kad je spavalo sa babom.

Ako ga deda izvede u šetnju tri dana će ga ispitivati da nije deda, razvratnik matori, tamo u parku našao neku drugu babu. Isto se ponavlja sa babom – da nije tamo u parku slučajno gledala u nekog drugog dedu, odma’ da je oteramo od kuće i nađemo bolju. Dete ukapira da su svi mnogo bolje živeli dok se ono nije rodilo, samo je unelo pometnju u život baba i deda ali kapira i da na njegov mig neko može da bude izbačen iz kuće i zamenjen novim i boljim, pa počinje da se bavi ucenama.

Ali i dalje ga svi tajno ispituju, mama kad tata nije tu i obratno, baba i deda kad roditelji nisu tu i obratno. Sve priče se uglavnom vode oko toga šta je ko detetu dao da jede u čemu prednjače baba i deda jer je opšte poznato da dete uvek više vole baba i deda nego oni koji su ga rodili. Baba i deda ispitivanje obično završavaju sa – Oni tvoji otac i majka su potpuno ludi!
Odavde pa na dalje sve je istorija koja se ponavlja.

Dete vodi svoju politiku, svakome govori ono što želi da čuje a svi ostali se iščuđavaju na koga li se izmetnu ovako naopako, nikad dva puta da kaže isto.

A izgledalo je kao mali genijalac “vidi kako ima pametne oči“…

Izvor: mahlat.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama