Одрасла деца која одлуче да прекину однос са родитељима и да се од њих удаље, то најчешће чине као последњу опцију. Не зато што не воле своје родитеље, већ зато што осећају да им тај однос доноси више штете него користи.
Отуђење између родитеља и деце у просеку траје око девет година. Иако оно није увек трајно, јасно показује да однос какав је постојао у породици више не функционише.
Када одрасла деца прекину контакт, разлог се често крије у ових 11 особина родитеља.
Недостатак емпатије
Када се одрасла деца одлуче на прекид контакта, то је често повезано са тим што родитељи не умеју да препознају и разумеју њихове емоције. Људи без емпатије брзо осуђују и тешко прихватају туђа осећања. Не могу да се ставе у туђу позицију, па самим тим не разумеју како њихово понашање утиче на друге.
Такви родитељи често не схватају зашто се дете одлучило на прекид односа. Истовремено, људима без емпатије тешко је да изграде дубоке и стабилне односе, јер нису способни за искрену рањивост која је за блискост неопходна.
Потреба за контролом
Неки родитељи су током детињства доносили све одлуке уместо своје деце. Проблем настаје када то не престану ни када дете одрасте. Настављају да контролишу живот одраслог детета, што ствара притисак и осећај гушења.
Ако директна контрола не успе, прибегавају суптилнијим методама, попут изазивања осећаја кривице, претњи одбацивањем или чак финансијског притиска. Понекад дете стављају у улогу савезника против другог родитеља, што га доводи у веома тежак положај. Ако се такво понашање не промени, одрасла деца често бирају прекид контакта.
Непоштовање граница
Када родитељи не поштују границе које постави одрасло дете, однос брзо почиње да се нарушава. Одраслој деци је потребан простор за самосталност и изградњу сопственог идентитета.
Родитељи који те границе игноришу или стално прелазе изазивају огорченост. Поштовање граница је основа здравог односа, а када га нема, прекид контакта постаје начин заштите.
Умањивање емоција
Родитељи који умањују значај осећања своје деце често их емоционално удаљавају. Када детету говоре да претерује или да је преосетљиво, шаљу поруку да његова осећања нису важна.
И одрасли имају потребу да буду саслушани и схваћени. Ако родитељи негирају њихова искуства или им се подсмевају, то може довести до емоционалне дистанце или потпуног прекида односа.
Претерана зависност од деце
Када родитељи постану превише зависни од своје одрасле деце, било емотивно или практично, однос постаје нездрав. Таква повезаност брише границе и спречава децу да воде сопствени живот.
У таквим породицама емоције су често интензивне, а од деце се очекује стална доступност. Дугорочно, то постаје неиздрживо, па се одрасла деца повлаче.
Недостатак подршке
Деци је потребан осећај да их родитељи подржавају и верују у њих. Када тога нема, то може озбиљно утицати на самопоуздање.
Неки родитељи су претерано критични, други емоционално дистанцирани. У оба случаја, дете не добија потврду која му је потребна. Када одрасте, може схватити да такав однос никада неће добити и одлучити да се удаљи.
Улога вечите жртве
Неки родитељи стално себе виде као жртве и за своје проблеме криве друге, па и своју децу. Ретко преузимају одговорност за сопствене поступке и тешко се извињавају.
Такво понашање отежава искрен разговор, јер деца често осећају кривицу. Временом почињу да се осећају одговорним за емоције родитеља, што је исцрпљујуће, па се одлучују на дистанцу.
Немогућност контролисања емоција
Родитељи који не знају да управљају својим емоцијама стварају непредвидиво окружење. У једном тренутку могу бити брижни, а већ у следећем хладни или груби.
Таква непредвидивост код деце изазива несигурност и збуњеност, а последице се преносе и у одрасли живот. Прекид контакта тада постаје начин да се направи простор за опоравак.
Стално изазивање конфликата
Неки родитељи стално стварају напетост и сукобе у породици, било међу децом или ширим члановима. Такво окружење је врло оптерећујуће.
Да би сачували унутрашњи мир, одрасла деца често бирају дистанцу, па и потпуни прекид контакта.
Нарцистичне особине
Ако дете одраста уз нарцистичног родитеља, породични односи се углавном врте око потреба тог родитеља. Дете постаје средство за потврду, а не самостална особа.
То доводи до осећаја невидљивости и емотивне празнине. Када одрасту, таква деца често одлучују да прекину контакт.
Недостатак топлине
Родитељи који не показују нежност и блискост стварају код деце осећај да је љубав условна. Деца почињу да верују да морају да је заслуже.
То може довести до потребе за сталним одобравањем и осећаја мање вредности. Уместо да остану у хладном односу, одрасла деца често бирају да га прекину и потраже здравије везе, пише YourTango.
Извор: Нова