Желим да представим процес учења, вежбања и провере знања како бих мало приближила јавности шта се дешава по школама. Прве две етапе ће бити урнебесно досадне јер сам морала да се до детаља вежем за конкретан пример.
1. Етапа – Обрада и увежбавање. Наставник сам енглеског језика. Радимо разлику између простог и трајног садашњег времена. У питању су два времена која се учестало користе и у говору и у свим писаним облицима енглеског језика, дакле не подучавам их нечему што неће користити.
Како се граде та два времена су већ учили (али не и научили, видећете зашто), те прво одвајам два часа да их подсетим, односно поново обрадим грађење простог и трајног садашњег времена. Вичу да им није јасна промена глагола TO BE. Покушавам да им објасним да, нажалост, ту нема објашњења, већ се учи напамет, односно усваја кроз вежбу и употребу (направим паралелу да се не може објаснити промена глагола ЈЕСАМ у српском језику, већ мора да се усвоји на исти начин). Смишљам стотине примера, налазим и о свом трошку копирам што интересантније материјале за вежбу, најављујем тест и одвајам две недеље за увежбавање разлике. Часови изгледају тако што је 30% одељења већ схватило и досадно им је, а 70% се упиње свом снагом да ментално буду на неком другом месту и не прате шта се дешава на часу, док их не прозовем да уз моју помоћ ураде вежбу, изведу дијалог или нешто слично, а и тада су присутни само тих пар минута и чини ми се да се улажу свестан напор да забораве и то што су инстант схватили што пре.
2. Етапа – Провера знања. Прошло је две недеље, моле ме да одложим тест пошто нису спремни. Одлажем тест и још недељу дана вежбамо. Дајем тест и пола одељења добија јединице (за два тачна одговора од 15 дајем двојку). По Правилнику о оцењивању, када више од пола одељења добије јединице, мора да се поништи тест, што и радим, заказујем допунску и наредне две недеље седим сама у учионици и надам се да ће ученици којима сам предложила да похађају допунску наставу доћи. После те две недеље поновног увежбавања на регуларним часовима јер нико није дошао на допунску уз невероватну лепезу изговора, поново дајем тест и опет пола ђака добија јединице. Верујте ми, да су 15% времена пратили на часовима, сви би имали петице. Е, сада сам већ стиснута временом, законски сам обавезна да имам четири оцене у току полугодишта а прву још нисам дала после два месеца због описане ситуације, тако да свима који су добили јединице дајем двојке и уписујем оцене у дневник.
3. Етапа – Жеље, честитке и поздрави. Сада крећу родитељи. Таман да грицнем ужину на петоминутном одмору јер сам наредна три одмора дежурна, долази двоје родитеља, први виче да ја не знам још ко је он и његово дете, а други се жали како нисам признала одговор ARE DOING, а тачно је написано. Ја објашњавам да је написано ћирилицом, те да ниједан човек са енглеског говорног подручја не би разумео шта ту пише, како би ми родитељ објаснио да му не солим памет јер он зна енглески из филмова и да је то тачно. На крају овог дивног дана ме директор позива у канцеларију и каже: ,,Аман, шта је теби, признај то ћирилицом и дај тројке-четворке уместо двојки, нећу да имам проблема са инспекцијом.“ И ја признам, и двојке питам да ми кажу пет речи на енглеском по избору и дам им тројке.
4. Етапа – Туга преголема. Најгоре је што није мени жао себе, него деце. Ја сам тај енглески научила, усавршавала на факултету и у Америци, усавршавам га и даље читањем, комуницирањем са пријатељима из Америке и превођењем. Али ће све те петице и четворке некада хтети да прочитају пропозиције конкурса на 99 design-у, пожелеће да преведу рецепт, одгледају филм, користе страну литературу како би се професионално усавршили, погледају sample за пропратно писмо за конкурс за посао, а неће моћи, јер ја са овим законима и разумевањем родитеља могу само да статирам у том филму њиховог онеспособљавања.
Татјана Станковић
„нисам признала одговор АРЕ ДОИНГ, а тачно је написано. Ја објашњавам да је написано ћирилицом, те да ниједан човек са енглеског говорног подручја не би разумео шта ту пише, “
Е сад, питање за наше двоазбучнике: Да ли ће и један човек са енглеског говорног подручја разумети PAZI PONOR абецедом? За друге знамо и бринемо о њиховом језику и писму а о нашем?
Poštovani, ovde se ne govori o očuvanju srpskog jezika, već o savladavanju pravila engleskog. Mada, ovde mi se čini da je u pitanju čist bezobrazluk, jer mi je neverovatno da neko posle najmanje pet godina učenja nije uspeo da zapamti na kome pismu treba da piše. Engleski je najkorisniji od svih jezika koje dete može da nauči u školi. Potencijalni poslodavci vas više ne pitaju koje jezike govorite, nego engleski i još koji jezik.
Ljubiša, vama NIJE LAKO, samo to mogu da kažem :))
Нисте разумели, очигледно, јасно и паметно је написао.
Љубиша, пишете глупости.
„Dvoazbučnike“? E moj Ljubica, ti si izgleda od onih sa dvojkama kod ove koleginice jer ne znaš da je azbuka jedna. Ono drugo je abeceda Ljubiša. Pročitaj malo bar Gugl pre nego što komentarišeš. Zato i jesmo tu gde smo jer se neadekvatni guraju gde im mesto nije.
Koleginice, bravo za tekst! Mene licno najvise nervira ono „prevodi sve filmove…cudi me da nezna u skoli“…
„nezna“!???? Ako prosvjetni radnik ne zna srpski jezik , kako da nam djeca znaju engleski! ? Jadna naša djeca i sa ovakvim nastavnicima i „pametnim“ roditeljima! Toliko!
Jeste li vi čuli za onu anegdotu:stoje Turčin, Nemac, Srbin i Francuz u Hanoveru na sajmu tehnike i sporazumevaju se nekako na engleskom i rukama i nogama uz google translate, smeju se i dogovaraju. Britanac stoji pored njih, ne razume ni delić razgovora i gunđa kako svi upropašćuju njegov maternji jezik. A kad vidi tu ćirilicu, bar neće ni znati da je i to engleski 😉
Cista realnost
Sve u detalj tacno opisano. Ja imam srecu sto predajem u srednjoj, pa imam i ‘pametnijih’ odjeljenja, i sto me ne zove direktorica da me tjera da im poklanjam ocjene (zasad, ova). I nije mi zao onih sto ih sistem zaglupljuje, jer to njih i njihove roditelje super odusevljava, vec pametnih sto ce sutra morati s njima zivjeti i dijeliti sudbinu.
Koleginice,cestitam na hrabrosti da iznesete sve one probleme sa kojima se susrecemo!
Nažalost, slični scenariji su slični u školama širom zemlje. Roditelji i učenici, pa i čitav sistem nipodaštava nastavike i uloga nastavnika još malo pa će biti svedens na prosti baby-sitting. Cilj je zabaviti decu po svaku cenu, obrazovanje je postalo samo sporedna stvar u tom procesu. Pitanje je kako pronaći motivaciju za rad u takvom sistemu i kako ustrajati u toj borbi protiv vetrenjača?!
Jednostavno, građanskom neposlušnošću nastavniika, štrajkom i odbijanjem rada u takvim uslovima.Sami smo krivi što smo to sebi dopustili.
Zivim u Holandiji i bez obzira na znanje moje dece ispisala bi decu nakon mesec dana iz skole u kojoj su ovakva pravila….nastavnik beskicmenjak, moze da zna savrseno engleski ali nju djaci trunku ne postuju. Razgovori sa roditeljima se ne obavljaju u prolazu na pauzi i nenajavljeno bez prisistva dece, vec u zakazano vreme u prisustvu dece. Skolske knjige u Holandiji bez obzira o kom jeziku se radi su samo i iskljucivo ispunjene dijalozima, sa vrlo primamljivom svakodnevnom tematikom privlacnom deci. Kontrolni se obavljaju iza svake oblasti….prvi laksi ( sve nepoznate reci se moraju znati napamer, recenice mogu naravno biti i drgacije formulisane od onih u knjizi ) ,,,, nakon toga sledece nedelje sledi teza provera skoja obuhvata i gramatiku. Ocenjivanje od 1-10 jedno pogresno slovo je 9,5 ….. i tako sve do 1…negativna je 5,4 , a 5,5 je pozitivna . Ne desava se da vise od pola razreda ima negativne. Osim toga povremeno se deci daje i nenajavljen test „slusanja-razumevanja“ nakon cega odgovaraju na pitanja. Vrlo jednostavno zauzmes stav na pocetku, saopstis pravila ponasanja i sve funkcionise. Ko ne slusa, prepisuje i sl. bice izbacen-udaljen sa casa. Samo valjda u Srbiji ste izmislili da dete ne smes da izbacis sa casa, jer to nema nigde u svetu. Laz verujte mi, i moje dete je bilo izbacivano sa casa geografije, ali s punim pravom i zasluzeno.
Oduševio me Nataša vaš tekst. Ja ne mogu da razumem kako i ko je dozvolio u Srbiji da ne možeš da izbaciš sa časa učenika koji ometa čas ili prepisuje na proveri znanja? To je ludilo! Zato nam i jeste tako. Otud i bahata deca, zajedno sa bahatim roditeljima. Niko „normalan“ neće vaspitati dete da bude bahato i nevaspitano u školi po nekakvoj definiciji. Čoveka a pogotovo dete prati „prokletstvo“: ako mu se bilo šta pruža – uzeće na sebi najlakši način. Svaki čovek bi ukrao ako ima mogućnosti, svako dete bi u školi prepisalo ako ima mogućnosti.
Nedopustivo je pričati samo o pravima dece a ne pričati (ali konstatno jer deca se ne vaspitaju samo jednom rečenim nego stalno, jer su to deca) o njihovim obavezama. Mislim da su nas pogrešni stavovi doveli tu gde smo sad. Nisu deca „sve manje inteligentna“ – čak šta više još su pametnija čim je „takva“ situacija u školama o kakvoj se priča svakodnevno. Oni samo koriste „gužvu“ dok mi svi „ludujemo“ u sopstvenim problemima.
Ради се баш о правима деце – оне деце која су нормална и нормално васпитана, да не варају, да не лажу, и да се не претварају! Таква деца се унижавају поклањањем оцена и уједначавањем с децом која су мање способна, варају и претварају се.
Nataša,svaka Vam čast!Ja radim u školi i dok sam ovo čitala vise me nervirala koleginica bez stava nego razmažena deca i njihovi roditelji!Ako neko mora da ponavlja test dva puta,a pritom postavlja onako niske kriterijima za dva,treba da se zapita da li je za ovaj posao,ne u stručnom,već u pedagoškom smislu!
Наставник/професор МОРА да буде ауторитет ученицима.
Он МОРА да зна како се од родитеља и других штите дате оцене.
Директор НЕМА право да се меша у оцењивање наставника ако:
– није посећивао часове „проблематичног“ колеге да се САМ увери где/да ли постоји проблем и тиме заузме објективни став.
– Директор са педагогом и психологом би требало да присуствује и часовима када се предаје, утврђује и оцењује.
– Директор је ДУЖАН да присуствује родитељском састанку и јавно заузме став пред родитељима, ако утврди да је наставник у праву;
Колегинице, Ви дефинитивно нисте успели да изградите свој ауторитет чак ни код колега/директора. Не гради се ауторитет смањивањем критеријума оцењивања, већ ДОСЛЕДНОШЋУ – за двојку мора да се ЗНА!
Колегиница руског језика
Свима који су добили јединице уписује двојке, а после разговора са директором за пет речи по избору ђака даје тројке?!
Колико год да се усавршавала у Америци, колегиница не треба да ради у школи. Без личног и професионалног интегритета може само да упропасти генерације.
Postoji izreka : „Ne bacaj bisere pred svinje“. Vuk karadzic zabelezio i nama preneo.
Posvetite se onim 30% ucenika koji hoce da uce i trude se. eto srece i zadovoljstva.
A pade mi jos jedna izreka : Konja mozes da dovedes na pojilo ali ga ne mozes naterati da pije.
Sve najbolje !
Poštovana profesorka, potpuno Vas razumem. Delim isto iskustvo ali sa svojim studentima na fakultetu.