Roditeljski "biseri" upućeni vaspitačicama

jun 5, 2017

Tata Tomislav Novak iz Zagreba, inspirisan jednom ‘bunom’ roditelja, odlučio je da i sam napiše šta misli o današnjem vaspitanju. Britak i pomalo ironičan, nateraće vas da se nasmejete, ali i da kao roditelj dobro razmislite o svojim stavovima i postupcima.

Evo šta ovaj tata piše:
Sećate li se još uvek svojih dana u vrtiću?
Moji su prošli krajem osamdesetih i kad vidim kako danas stoje stvari, preživeo sam „Igre gladi“, a da nisam to ni znao.
Dođem ujutru, kuvarica mi u metalni lončić pljusne griz, do ručka su mi patike pune vode, a džepovi peska i kamenja. Tri puta sedmično, svake sedmice, na meniju je bolonjez, sa dva lista zelene salate u kojima kasnije švercujem klikere i menjam ih za mesto na jedinoj rđavoj ljuljaški u dvorištu.
Tamo negde u Voltinom na tadašnjoj periferiji Zagreba, u vrtiću nazvanom po nekom narodnom heroju, na livadi sam ostavio i dva mlečna zuba, a neki stariji klipan odmah drugi dan ukrao mi je novi ping-pong reket. Adaptacija? Ako mislite na decu koja satima na ogradi plaču za majkama, onda je postojala i tada.
Izranjavana kolena, obuća iz Borova, i Hi-Man pre spavanja. Bili su to divni dani. I svi smo ih preživeli.
U međuvremenu stvari su se, čini se, promenile.
Pre koji dan čitam dramatični tekst na jednom domaćem njuz portalu o roditeljima koji dižu bunu nakon što je u jednom gradskom vrtiću nestalo papirnih čaša za vodu.
Jedno dete bilo je „toliko“ malaksalo da kad je stiglo kući je, citiram: „Popilo pola litre vode“.
Drugog su pak roditelji u panici prvo nakljukali Ventolinom, a onda je mali uspeo da objasni da je samo žedan.
„Na rubu dehidracije“, pojasnio je otac, dodavši da je vaspitačica deci rekla da piju vodu iz ruku, što neka od njih nisu znala. Skandal.
Dogodi li nam se stvarno invazija onih gigantskih metalnih stolica iz „Rata svetova“, neće nam pomoći ni Tom Kruz, a sudeći po ovim ispovestima, zagrebački će klinci prvi umreti, i to od žeđi, jer ne znaju čemu služi slavina.
Dan kasnije raspitujem se kod vaspitačica iz nekoliko gradskih vrtića. Na šta se sve žalimo i kako se sa time nose? Jesmo li mi roditelji ustvari izgubili razum?
Roditeljska knjiga žalbi debela je i dobro bi došla ekipi iz novina koje sam malopre čitao, šteta samo što su svi prigovori istiniti. Evo odabranih:
– Molim vas ne puštajte mi dete toliko često u peščanik, svaki put kad idemo kući uprlja nam ceo auto.
– Možete li malo bolje pripaziti na sinovljeve patike? Stare su tek dva dana i već su izgrebane.
– Otkad je moj sin krenuo u vrtić, kod kuće me stalno grize za ruku. Pa čemu ga to ovde učite?
– Mom ste detetu prekjuče skinuli potkošulju jer mu je kao bilo vruće i sad se prehladilo. Nisam znala da vrtić plaćam da bi kući dolazilo bolesno. Danas joj niste promenili uprljanu majicu, a taman smo hteli do grada.
Mislite da ne može gore? Idemo dalje.
– Dođi, Marko, da ti zavežem pertle, vidim da ova zlobna vaspitačica ne želi da ti pomogne.
– Zašto svake godine menjate vaspitačice? Moje dete sad ne želi da ide u vrtić jer više nema one od lani. Istraumirano je.
– Čitala sam kako je gojaznost među decom uzela maha. Predlažem da se deci zabrani da na svoj rođendan u vrtić donose tortu.
– Molio bih da mom sinu ne poslužujete piletinu. Alergija? Ne. Jednostavno ne podržavamo nehumani uzgoj živine u svetu.
– Moje dete je „zakinuto“ jer u grupi ima i mlađe dece. Bojim se da zbog toga neće dovoljno brzo napredovati.
– Juče sam slučajno opsovao pred ćerkom i ona sad to stalno ponavlja. Molim vas da to ispravite, ja sam po struci inženjer i ne razumem se u te stvari.
– Sin je juče izgubio svoju igračku u vrtiću, mi ćemo pozajmiti ovu tuđu koja mu se sviđa. Ne brinite, vratićemo je kad mu dosadi.
Vaspitačice se zaista svega naslušaju – od toga da su samo glorifikovane dadilje čija je dužnost da hrane tuđu decu i menjaju im pelene, da su duže na praznicima nego na radnom mestu ili da rade u smenama od „samo pet sati“.
Međutim, ako niste Anđelina Džolie i Bred Pit, teško da ste ikad imali priliku brinuti se ođednom za grupu od dvadesetoro dece. I svako je gladno, žedno, mora na WC i penje se preko ograde, a jedva je naučilo da hoda.
I zato nemojte se brukati, ne šaljete dete u zatvor, preživeće čak i ako mu pokidaju igračku, dobije šamar od drugara ili pojede malo glinamola.
Za ovo zadnje kažu da je zdravo za probavu.
Izvor: jutarnji

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


6 komentara na "Roditeljski "biseri" upućeni vaspitačicama

  1. Mama kaže:

    Kakav tekst! Bravo! Sve je cista istina, ali mogao bi da se napise ceo roman o zahtevima i prigovorima roditelja( naravno besmislenih). Roditelj sam i nikad mi nece biti jasno zasto vecina roditelja ocekuje od vaspitaca da ispostuje sve njihove zahteve, jer zaboga oni znaju sta je najbolje za njihovo dete, a to sto je u grupama po 30-oro i vise dece, nebitno, pa nisu ostala deca toliko bitna! Nazalost, mi sami od sve dece pravimo nesposobnjakovice, ali su nam obavezno krive vaspitacice za to. Drage vaspitacice, ne mogu ni da zamislim sta sve prezivljavate na svom radnom mestu, i jako mi je zao zbog toga. Savesno obavljate svoj posao ( vecina vas), ali roditelji nikad srecni, nikad zadovoljni!

  2. Katarina kaže:

    Potpuno se slažem pošto sam i ja dete iz vrtića sa kraja osamdesetih a moje dete trenutno ide u vrtić rekla bih da su im sad uslovi značajno bolji. Što je najgore to su uglavnom komentari roditelja koji su te generacije osamdesetih!
    Danas se bira i vrtić i vaspitačica kao i škola i učiteljica jer mali prinčevi i princeze moraju da imaju kraljevski tretman!

  3. Z.k kaže:

    Bravo za tekst. Ali sta preduzeti kad vam dete dodje iz vrtica izgrozeno ili cujete da vam je dete izaslo do glavne kapije jer ga vaspitacice nisu primetile (jer je bilo vreme za spavanje) a vaspitacica je pila kafu na drugom kraju hodnika. Ja moje dete ispisla iz vrtica jer je u roku od godinu dana islo samo dva meseca u isti zbog zapaljenja pluca i jakih bronhitisa.

    1. Ana kaže:

      Vi verovatno na poslu ne pijete kafu, a kuci sedite u sobu i gledate dete dok spava 😉 i Vi ste jedan od onih roditelja, ali sta cemo ima Vas previse 😉

      1. Z.k kaže:

        Ja ne radim zbog previse majki kao sto ste mozda Vi. Ja moje dete zdravo i pravo u vrtic odvedem, a onda dodje mama koja je nakljukala dete sirupima i bolesno ga dovela u vrtic. A to dete kada ne ide vrtic njega cuvaju babe i dede. Dok ta ista mama sedi po kaficima ceo dan i briga je i za svoje i tudju decu. Ja sam ona mama koja sama cuva svoje dete i ne radim nigde jer mi je dete u pola godine imalo zapaljenje pluca jako, i 2 puta bronhitis a naravno danas se deca ne lece antibiotiocima nego vodicama kojekavim, nego to nije tema. Da gospodjo Ana ja pijem kafu ali isto tako i posmatram sta dete radi, jer smatram da ono sa 2-3godine i dalje ne zna 100% sta sme a sta ne. ZAMISLITE JA SVOJE DETE CUVAM I VOLIM

  4. Mira kaže:

    Sreća je u tome što vam djeca neće ići u školu. Obrazovaće se preko interneta jer u slučaju da dođu u kontakt sa djecom mogu da se razbole ili ih neko počupa. Ja sam mama koja radi i ZAMISLI ČUVAM SVOJE DIJETE.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama