Rupe u kriterijumima za postupak bodovanja prosvetnih radnika

jun 27, 2017

Kolumna: Sunđeri i Krede
Boris Jašović

Kad dođe mesec jun, prosvetni radnici se razlete u cilju prikupljanja neophodnih dokumenata za bodovanje – koje je u prosvetnoj zajednici poznatije pod zloglasnim nazivom “Sprovođenje postupka utvrđivanja zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, sa punim ili nepunim radnim vremenom”.
Kao što je poznato (ili nije), pomenute kriterijume za bodovanje, utanačili su reprezentativni sindikati i Ministarstvo prosvete, te ih zajedničkim snagama blagougodno uvrstili u 33. član Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika. I sve bi to izgledalo kao u romantičnoj priči o ljubavi između sindikata (uzajamno) i sindikata prosvete (zbirno), te resornog ministarstva (pojedinačno) – kada bi kriterijumi za bodovanje prosvetnih radnika nečemu valjali. Ali, avaj! Oni ništa ne valjaju, budući da su nepravični, nedovršeni (dakle polovični), krajnje nelogični i prepuni rupa (koje se povremeno pretvaraju u neugodne džombe).
Krenimo najpre od potrebne dokumentacije za bodovanje prosvetnih radnika i prve problematične tačke pod rednim brojem 3 – takmičenja!
Elem, zbog čega se isključivo boduju rezultati postignuti na takmičenjima u organizaciji Ministarstva prosvete predviđeni kalendarom takmičenja? Takav pristup, naravno, nije sporan – ali je ograničen zbog čega se automatski nameće pitanje – a zbog čega stvari ne sagledavati šire? Zbog čega ne uspostavljati saradnju sa srodnim ministarstvima – recimo sa Ministarstvom kulture? Uostalom, evo jedne nelogičnosti (obaška nepravičnosti), koju nesebično isporučujem iz vlastitog iskustva.
Prošle godine je novinarska sekcija koju predvodim, a čiji su produkt zidne elektronske novine – ZEN (koje redovno izlaze u školi), učestvovala na konkursu u organizaciji EU Info centra i osvojila jednu od tri nagrade u konkurenciji 22. škole iz čitave Srbije. Konkurs je inače nastavak prethodnih aktivnosti Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije! Kao što se iz priloženog dade nazreti, reč je o veoma ozbiljnoj priči i vrlo ozbiljnim institucijama – no, izgleda nedovoljno ozbiljnim i bitnim za bodovanje.

Stoga pozivam sindikate – borite se za to da se i takmičenja u organizaciji srodnih ministarstva i drugih vaspitno-edukativnih organizacija, uvrste u katalog kriterijuma za bodovanje prosvetnih radnika za čijim je radom u potpunosti ili delimično prestala potreba.

Odrednica pod rednim brojem 4 – pedagoški doprinos u radu, sledeća je neuralgična tačka u kontekstu bodovanja prosvetnih radnika.
Naime, za objavljeni rad iz struke predviđen je jedan jedini bod – što je krajnje ponižavajući tretman naučnog pregnuća. Još je gore to što ukoliko kojim srećnim slučajem prosvetni radnik uspe da objavi još jedan naučni rad – za takav trud neće dobiti niti jedan dodatni bod. (Interesantno poimanje motivacije).
Zar Ministarstvo prosvete ovakvim tretmanom naučnih radova želi da poruči prosvetnim radnicima da je to što rade proizvod njihovog individualnog pregnuća koje nema veze sa prosvetom? Otkuda ovakva kratkovidost Ministarstva? Ili Ministarstvo prosvete i sindikati smatraju da se naučni radovi mogu štancovati kao čarape lošeg kvaliteta, pa stoga utvrđuju kriterijum fiksiranog boda za ovu oblast? (Nije bitno koliko si naučnih članaka objavio – za sve to ćeš dobiti jedan jedini bod i tačka!) Zato molim cenjeno Ministarstvo prosvete da obrati pažnju na sledeću činjenicu – naučni radovi se (čak i kad bi neko hteo), ne mogu serijski proizvoditi, budući da se i naučni časopisi ne štampaju poput dnevnih novina, tabloida i nedeljnika. A i golema je konkurencija među potencijalnim autorima kojih je mnogo, dok je akreditovanih časopisa  malo. (Uostalom, ovu bi tačku ionako trebalo preimenovati u pedagoško-naučni doprinos u radu!)

Stoga pozivam sindikate – pokrenite inicijativu u pomenutom smeru, ali se i izborite za to da svaki izvorni naučni članak bude bodovan sa najmanje dva boda, kao i da takvo tretiranje naučnih radova ubuduće postane neupitni kriterijum za bodovanje prosvetnih radnika za čijim je radom u potpunosti ili delimično prestala potreba.

Sledeća sporna tačka prilkom bodovanja prosvetnih radnika je tačka broj 5 – imovno stanje. Zar nije nepravično da se podjednako boduju prosvetni radnici koji su podstanari i kojima polovina mesečnih primanja odlazi na stanarinu – i prosvetni radnici koji su vlasnici kuće u kojoj žive i stana koji izdaju? Neko će sada uskliknuti da radno mesto nije socijalna kategorija, da je u pitanju relikt “mračne” prošlosti (u kojoj smo de fakto bolje ževeli), međutim, prosvetni radnici (na žalost) jesu socijalni slučajevi, i njihovo radno mesto nesumnjivo pripada socijalnoj kategoriji.

Stoga pozivam sindikate – borite se za to da i podstanarski status bude uvršten u kriterijum za bodovanje prosvetnih radnika za čijim je radom u potpunosti ili delimično prestala potreba.

Pridodamo li celoj priči “humanu” akciju Vlade i Ministarstva prosvete da se iz prosvetne zajednice išutira, direktno na ulicu, preko dve hiljade prosvetnih radnika sa (obratite pažnju), ugovorima na neodređeno vreme (međ’ kojima, naravno, neće biti partijskih ljudi) – tada rečeno bodovanje još i više dobija na značaju.
Pritom, “simpatični humanitet”, proistekao iz funkcionalnih analiza Svetske banke (što je samo eufemizam za socijal-darvinistički tretman prosvetnih radnika), mora predstavljati alarm za reprezentativne sindikate da čvrsto stisnu svoju sindikalnu pest i kažu istorijsko NE poigravanjima države sa prosvetom! Bodovanja prema nepravičnim kriterijumima, kao i raspodele časova koje se tradicionalno održavaju u pijačnoj atmosferi „oduzimanja-davanja“, već su posejali seme razdora među prosvetnim radnicima i sindikatima.
A upravo su sindikati ti koji moraju da daju presudni doprinos ravnopravnoj zaštiti svih prosvetnih radnika.
U tom smislu, izmena nepravičnih kriterijuma za bodovanje prosvetnih radnika za čijim je radom u potpunosti ili delimično prestala potreba – prvi je korak u vraćanju sistema obrazovanja i vaspitanja donekle zdravim osnovama.
(U narednom izdanju „Sunđeri i Krede“ – Da li su ZUOV i Ministarstvo prosvete odgovorili na DOPIS koji sam im, pre izvesnog vremena, kulturno uputio?)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


9 komentara na "Rupe u kriterijumima za postupak bodovanja prosvetnih radnika

  1. Milena kaže:

    Sto se tice takmicenja, pored gore navedenog, dodala bih i to da je nepravicno da se boduje samo jedno najbolje i to u karijeri. To znaci da, ako dodjete do onih max 6 za prvo mesto na republickom vise i ne morate da se trudite-naprosto ste postigli maximum i sad spavajte. Slazem se i za naucne radove. Ono sa cime se ne slazem jeste podstanarski status. Pa otici cu i ja da zivim kao podstanar ako se to boduje! Predlog je bez osnova. Kao i onaj nebulozni deo gde nije jasno definisano sta je samohrani roditelj pa znam neke koji se namerno razvode (to je samo papir) kako bi imali vise bodova. Neke moje kolegenice se nisu udale, imaju dete, ne zele da se udaju, i sad imaju sva prava. Samohrani roditelj je udovac. Tacka. To sto neko nije uspeo u braku ne treba da osteti mene koja imam srecan brak. Koliko god grozno zvucalo, u pravu sam. Vasa na zalost nesrecna ljubav ili neuspela veza ili prosto to sto ne zelite da zivite sa nekim, treba da ima tragicne posledice po ostale. Nije dobro. Ponavljam, samohrani roditelj je udovac. Sve ostalo je stvar licne odluke punoletne osobe.

    1. Živanović kaže:

      Nećete otići da živite kao podstanar zbog bpdovanja jer biste u tom sčlučaju morali da vaditi dokaze iz katastra da niste vlasnik nekretnine, ali i da dokazujete da ste podstanar kod nekoga ko vas tada mora prijaviti i platiti porez državi u svostvu stanodavca. Problem je što smo navikli da razmišljamo kako zaobići državu, a predlog o bodovanju prosvetnik radnika – podstanara je sasvim na mestu.

      1. Milena kaže:

        A sta sa onima koji nisu podstanari ali otplacuju kredit za stan? Kako bodovati njih? I oni placaju nesto, u ovom slucaju ne gazdi vec banci. Licno me ne dotice da se razumemo. Ali kao sto ima ljudi spremnih da se razvedu, tako ima i onih koji su spremni na ovo sto ste gore naveli.

  2. Ivan Nikolić kaže:

    Najmoralniji i najpošteniji predlog za bodovanje bi bio da se boduju svi zaposleni u jednoj školskoj upravi iz predmeta koji predaju (jer su svi radnici istog ministarstva) a za kojim je prestala potreba u bilo kojoj školi na teritoriji te školske uprave. Na osnovu bodovanja da se napravi rang lista i da postane tehnološki višak onaj ko je zadnji na toj listi (nezavisno iz koje je škole).
    Ako dobro razmislimo videćemo da bi ovakav način bodovanja podstakao sve prosvetne radnike da se bore za sva mesta, a ne kao danas da se bore samo oni koji su direktno ugroženi a oni u školama sa velikim brojem učenika ćute. Ako su svi “u istom košu” revnosnije će se boriti za svako radno mesto.

  3. Aleksandar kaže:

    1.Bodovanje smotri gde uopšte ne postoje jasni kreterijumi su krajnje besmisleni
    2. Šta je sa borcima i učesnicima rata, ni jedan jedini bod, naravno, stidimo se njih, dobri su samo kad stavljaju glavu na mesta o kojima mnogi i ne razmišljaju..

  4. Dada kaže:

    Potpuno sam taj slucaj, e nisam podstanar.

  5. Nikolic Darko kaže:

    Dodao bih i kriterijum za broj rodjene dece, šta ćemo mi koji hoćemo decu a ne možemo da ih dobijemo čak i na vantelesnoj oplodnji. Pitam se dali nismo već dovoljno kažnjeni?

  6. kreditni zatocenik kaže:

    Draga autorko Sanja,
    Obradovao me je naslov jer sam pomislio da je ipak neko realno sagledao stvari u obrazovnom sistemu ali avaj, moja sreća je bila kratkog veka.
    Vaš je predlog da podstanari budu “povlašćena” kategorija prilikom bodovanja jer moraju ostaviti npr 100 evra za stanarinu. Ja nisam u toj situaciji jer imam nekretninu koju ću otplaćivati do kraja radnog veka (ako ga dočekam) i za tu nekretninu plaćam svakog meseca ratu kredita preko 200 evra. Mislite da mi je lakše nego nekom ko plaća kiriju???
    Moja najveća primedba na važeći pravilnik je to što se većina bodova obezbeđuje brojem godina staža a duplira se ukoliko je staž u prosveti. Ni jednom tačkom u pravilniku se ne vrednuje kvalitet nastavnika osim u onih malo bodova kao naučni doprinos. Sa maksimalno 7 bodova koji se mogu dobiti na autorstvo na odobrenom udžbeniku u odnosu na 70 bodova koji se bogu dobiti na staž, vrednovanje takvod doprinosa je minorno.
    Kad ste se već dotaknuli takmičenja, postoje kolege koje predaju predmete iz kojih nema organizovanih takmičenja a boduju se ravnopravno sa kolegama koje predaju “istu grupu predmeta” bez obzira što iz nekih drugih predmeta u okviru iste grupe postoje takmičenja.
    Ne boduje se na žalost ni učeće u poslovima na izradi maturskih zadataka, izradi kurikuluma, autorstvo i realizacija programa stručnog usavršavanja i slično što može biti pokazatelj kvaliteta nastavnika.

  7. Mimi kaže:

    Dodala bih jos jedan propust u bodovanju. Sta je sa diplomama koje se boduju. Boduju se diplomirani, boduje se master, postoji razlika u diplomama sa visom skolom a nema nigde magistrature i doktorata. Sta je sa diplomom sa doktorskih studija?

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama