Ovde su objavljeni neki od pristiglih radova na literarni konkurs na temu zime.
Kad moja ravnica zabeli
Kada padne prvi sneg i moja ravnica zabeli, tada su srećni svi, i deca i odrasli.
Lepota zimske ravnice nas sve očara i izmami napolje. Tada, okruženi svom tom belinom, mi se grudvamo i sankamo i pravimo zvezde. Posebno volim večeri kada pada sneg. Šetam sa svojom porodicom i ostavljamo tragove stazama kuda smo prošli.
Kad svane jutro, sa prozora posmatram kako i dalje pada sneg. Snežne pahulje padaju sa blistavog neba u različitim oblicima. Ipak, svaka koja udari u moj topli prozor, istog trena se otopi. Na trenutak samo uspem da vidim njenu kristalnu lepotu, a već u sledećem ona nestane.
Krupni sneg već je zabeleo ravnicu pa ona liči na veliki beli okean. Tako je velika i pitoma moja ravnica. Liči na sliku iz bajke. Čim izađeš iz sela, sve postaje tiho i mirno. Njive spavaju. Ušuškao ih je sneg kao majka što ušuška dete. Na snegu se mogu videti samo poneki tragovi životinja koje pokušavaju da nađu hranu. Vetar koji svakog dana duva, ljude tera u kuće ali životinje su još uvek tu,
kriju se od hladnoće i ljudi.
Volim moju ravnicu, tako je velika i lepa i tako ima mesta za svakog čoveka.
Dunja Savić IV 1
OŠ „Dr Aleksandar Sabovljev“, Ečka
Učiteljica Nataša Nenin
Pogledajte i: Sastavi o zimi – odabrani radovi (1. deo)
Doživljaj jedne Pahulje
Jednog lepog zimskog dana rodila se mala Pahulja. Bila je srećna što će otkriti svet i svojom belinom ispuniti tlo i doneti deci osmeh na lice.
Kada je došao taj čarobni trenutak, pahulje su se uredno poređale. Krenule su u pohod ka zemlji sa veselim zadatkom da donesu radost svoj deci. Mala Pahulja bila je prva i tek što se malo spustila sa neba, deca su je već primetila.
Pahulju je uhvatio jedan dečak i nežno je gledao na svojoj rukavici. Znao je da neće dugo poživeti ako je bude dodirnula toplota. Požurio je svojoj kući sve vreme govoreći Pahulji da joj ne želi zlo jer tamo gde je vodi neće se nikada otopiti. Kada je stigao kući, brzo je ušao i otrčao do frižidera. Otvorio je vrata i stavio je u zamrzivač.
Pahuljica se nije protivila. U zamrzivaču joj je bilo lepo, čak je upoznala i neke stare pahulje. Ipak, kada je prošao jedan dan, kada je prespavala u zamrzivaču i čula priče starih pahulja da tu zatvorene žive godinama, rešila je da traži od dečaka da je pusti da živi napolje. Dečak to u početku nije dozvolio jer je znao da će se brzo istopiti. Znala je to i mala Pahulja, ali ga je ipak molila da je izvede jer je njen zadatak da razveseli decu.
Dečak je bio dobrog srca i pristao je da izvede Pahulju. Doneo je na rukama sneg, ona je iz frižidera skočila na njega i rekla mu da je odnese na mesto gde je najhladnije. U istom trenutku kada ju je pustio, iako ju je ostavio, dečak je bio srećan. Pa da, Pahuljica je počela da širi radost.
Prošlo je nekoliko dana i dečak je otišao do mesta gde je ostavio malu Pahulju. Nije više bila tamo. Širila je radost, pa se umorila i istopila. Pogledao je dečak u nebo i učinilo mu se da nešto treperi. Bila je to mala Pahulja, pridružila se svojim sestricama zvezdicama.
Ognjen Šojić IV1
OŠ „Dr Aleksandar Sabovljev“, Ečka
učiteljica Nataša Nenin
Pogledajte i: Sastavi o zimi – odabrani radovi (2. deo)
Zimski predeo
Stigla je zima. Ledena kiša i ludi vetrovi spopadaju ovo prelepo godišnje doba. Zima bi trebala da bude kraljica, ogrnuta samo snegom i posuta veselim pahuljama.
Moju Vojvodinu ukrasio je sneg. Zebelele su se njive i ulice, krovovi kuća u strogom pravcu i krošnje ponekog četinara. Deca su vesela zbog zime. Vole oni te krupne pahulje koje padaju polako do tla. Vole sve ono što donosi boravak napolju. Stariji ne dele tu sreću. Znaju da ih čeka čišćenje snega na ulici i u dvorištima i loženje peći.
A mi, deca, obući ćemo tri trenerke, dva duksa, troje čarapa i skafander ako treba samo da izađemo napolje. Pravi se Sneško visok kao odrastao čovek i zidovi za opako grudvanje. Prošle godine bio sam bolestan baš na prvi sneg. Bilo je strašno gledati kroz prozor društvo na ulici. Ove godine nas dvanaestoro iskoristili smo svaki trenutak prvog snega. Za svaki slučaj. Roditelji nas posmatraju sa osmehom. Raduju se našoj sreći.
Zimu u ravnici volim zbog sjaja široke beline, zbog roditelja i dece koji su uvek zadovoljni kada su napolje. Dođite da se uverite.
Ognjen Nadaški IV1
OŠ „Dr Aleksandar Sabovljev“, Ečka
učiteljica Nataša Nenin
Zima
Stiglo je moje omiljeno godišnje doba. To je zima. Ja se tada najviše veselim snegu jer volim da se grudvam, sankam i pravim anđele.
U nedelju je pao prvi sneg. Moj drug Veljko je došao kod mene. Izašli smo u dvorište i skupili ono malo snega što je palo da napravimo Sneška Belića. Napravili smo malog Sneška. Stavili smo mu na glavu moju kapu, a na vrat šal. Oči i usta smo mu napravili od grumenčića uglja i grančice, a nos od šargarepe. Bio je jako lep, ali već sutra kad sam se vratila iz škole, Sneško se skroz istopio.
Nisam bila puno tužna. Znam da je zima tek stigla i da će biti još snega.
Zato se sad već unapred veselim svim novim Sneškovima koje ću zajedno sa mojim drugom napraviti.
Nina Bjelivuk 2/2
OŠ „ Nikola Tesla“, Kljajićevo
učiteljica Ružica Vukelić