Evo nekoliko sastava na temu zime koji vam mogu poslužiti kao inspiracija.
Stigla je zima
Jesen je polako otišla, a umesto nje stigla hladna bela zima. Ušunjala se polako u naše živote i svojim ledenim rukama čvrsto stegla ceo grad.
Snežni oblaci kao bele lađe plove nebom, a iz njih je pada prvi sneg. Nežne bele pahulje kao nebeske balerine plešu u letu dok sa velikih visina padaju na ulice i krovove kuća. Sve oko nas, polako postaje belo. Drveće je dobilo novu odeću i umorne grane nisu više gole. Zima ih je obukla u bele haljine sa dugim čipkastim rukavima. Na travnjacima su debeli vuneni tepisi, a na krovovima kuća beli šeširi. Mraz je na prozorskim staklima ispleo srebrenu čipku i umesto zavesa različitih boja, sada na svim prozorima vise bele čipkaste zavese. Zima je probudila uspavane dimnjake. Iz njih se visoko prema nebu diže gusti sivi dim. Ljudi se greju u svojim kućama, a životinje su se zavukle u svoja skloništa. Priroda se lagano sprema za zimski san. Ptice selice su odletele na jug, a vrapci su ućutali. Sede u svojim malim gnezdima skupljenih krila i drhte na hladnom vazduhu. Jedino deci nije hladno. Obučeni u toplu odeću, sa osmehom na licu trče po snegu, a on pršti po njihovi nogama.
Kad stigne zima i mraz sve okolo stegne, jedino se na dečijim licima vidi osmeh. Oni vole kad im se pahulje nežno lepe za lice, vole sneg i igre u njemu. Zima je deci omiljeno godišnje doba.
Zima
U belom krznenom kaputu i haljini od bele čipke gospođa zima je pokucala na moja vrata. Čvrsto me je zagrlila svojim ledenim rukama i pozdravila hladnim dahom.
Zima ni ovog puta nije stigla sama. Sa sobom je dovela svoje verne prijatelje, vetar i snežne oblake. Oblaci kao bele lađe plove nebom i prosipaju snežni prah na nas. Sve je belo i svetlucavo. Nežne bele pahuljice kao blistave zvezdice lepršaju u vazduhu. Padaju na krovove, prekrivaju ulice i pletu srebrenu čipku na prozorima dečijih soba. Umorne i promrzle grane drveća nisu više gole. Zima ih je obukla u bele haljine sa dugim čipkastim rukavima i ukrasila svetlucavim biserima. Krovovi kuća, okićeni snegom i ledom, ponosno pokazuju svoje bele šešire. Mraz je na prozorima naslikao slike od kristala, a ispod streha okačio staklene lepeze. Promrzli vrapci sede u svojim malenim gnezdima skupljenih krila i drhte na hladnom vazduhu. Ne čuje se njihovo veselo cvrkutanje. Čuje se samo fijuk vetra koji izvodi svoj zimski koncert igrajući se sa snežnim pahuljama, a one kao balerine plešu dok nežno ne padnu na rumena dečija lica. Dečaci i devojčice, obučeni u toplu odeću, sa osmehom na licu trče po snegu, a on pršti pod njihovi nogama.
Volim kada stigne zima, iako mi je tada hladno i oštar mraz me štipa po obrazima. Kada ona dođe, siva i sumorna slika pozne jesene nestane ispred mojih očiju. Sve oko mene postaje lepo i čisto i svuda vlada neki čudan mir.
Zima u mom kraju – pogled s mog prozora
Pogled sa mog prozora izgleda kao najlepša razglednica sa zimskim motivima.
Gledam kroz prozor i vidim pahulje koje se presijavaju na svetlu uličnih sijalica. Ogolelo granje je dobilo lepo belo odelo. Travu je pokrio beli prekrivač, izgleda kao najlepši beli ćilim. Podseća me na šećernu vunu. Sve je belo, krovovi kuća kao da su dobili bele kape. Zelene jelke iz mog parka imaju lepe bele bunde.
Ljudi koračaju po belom pokrivaču a na licima je blagi osmeh. Čini se kao da je sneg uspeo u njima da probudi ono detinjstvo što su izgubili dok su odrastali. Sve je nekako nestvarno, lepo kao u bajci. Tako meko paperjasto i nežno.
Toliko je pogled divan sa mog prozora da sam na trenutak zaboravila da sam u mojoj toploj sobi. Kao da sam se našla u nekom nestvarnom svetu.
U poznu jesen
Pozna jesen je puna belila. Sve je lepo kao razglednica.
U parkovima deca se igraju, grudvaju i prave Sneška Belića. Sve me podseća na susret zimi. Ogolelo drveće je dobilo svoje bele kapute. Trava je dobila svoj beli pokrivač, a jelke su dobile lepe bunde. Sneg na našim ulicama me podseća na šećernu vunu. Bake i deke šetaju belim ulicama, a njihova sećanja ih podsećaju na mladost. Kuće su dobile nove bele kape. Snežne pahuljice dodiruju nam naše hladne, crvene nosiće.
Dok sam koračala po belom pokrivaču na trenutak sam imala osećaj da se nalazim u nekoj beloj bajci i idem u susret zimi.
O zimi
Slikarka Zima je stigla u moj grad. Nežno se ušunjale i sve začarala.
Uzela je veliku slikarsku četku i oslikala ceo grad belom bojom. Krovovima kuća i zgrada je naslikala bele kape sa ponekom crvenom tufnom. Jelkama je naslikala divne bele bunde, prošarane tamno zelenom bojom. Za parkove je utrošila najviše bele boje, pa parkovi izgledaju kao veliki oblaci. Za ulice je izmešala belu i sivu boju.Na parkinzima su automobili crvene, plave, žute boje. Slikarka Zima ih je išarala belom bojom. Na staklima automobila naslikala je nežne pahulje i srebrne dvorce iz neke ledena bajke.
Kako je samo lepo oslikala naš grad. Prava je umetnica slikarka Zima.
Decembarski dani
Kad stigne decembar i osvanu hladni decembarski dani, znamo da je zima na korak od nas i da će uskoro jesenje sivilo našeg grada zameniti njena beskrajna belina. Stara godina je na izmaku i bliže se nova, puna radosti i prazničkih čarolija.
Svake godine decembar nas obraduje prvim pahuljama snega. Dok ćutke klize dole sa nebeskih visina, one nežno lepršaju u vazduhu i okreću se poput balerina. Nošene vetrom padaju na krovove kuća, prekrivaju parkove, ulice i dvorišta i pletu belu čipku na prozorima dečijih soba. Svojom nestašnom igrom izazivaju osmeh na dečijim licima i pozivaju ih da izađu napolje, da se zajedno igraju. Decembarski dani su dani u kojima priroda počinje da polako tone u svoj duboki zimski san. Ne čuje se cvrkut ptica, jer su selice odavno otišle na jug, a vrapci su se sakrili u svojim malim gnezdima uplašeni zimom i hladnoćom koja ona donosi. Dok priroda ide na spavanje, dimnjaci se bude. Iz njih se visoko prema nebu diže gusti dim koga vetar rasteruje bacajući na njega nežne bele pahulje. Iako nema veselog cvrkutanja ptičica i hladnoća steže sve oko sebe, decembarski dani su puni radosti. Zimsku tišinu razbija dečija graja i škripa drvenih sanki. Obučeni u toplu odeću, dečaci i devojčice sa osmehom na licu trče po belom prekrivaču. Njima ne smetaju mraz i hladnoća. Dok se pahuljice nežno lepe za njihova rumena lica i sneg pršti pod njihovim brzim nogama, oni uživaju u lepoti tog decembarski dan. Neki od njih će uživati i u lepoti decembarske noći dok budu šetali ulicama grada koje okićene mnoštvom lampica i novogodišnjih ukrasa blistaju u mraku.
U danima decembra kada padne prvi sneg, nežne pahulje svojim kristalnim sjajem oteraju sivilo pozne jeseni i sve oko nas zablista beskrajnim sjajem. Drveće obučeno u belu odeću, travnjaci prekriveni belim tepihom i okićene ulice nas podsećaju da stiže zima, a sa njom Nova godina i novogodišnji pokloni kojima nas decembarski dani na svom odlasku daruju.
Još sastava o zimi pogledajte OVDE i OVDE
Izvor: danijelaocokoljic.wordpress.com