Ситуација у којој просветари ћуте, поклањају оцене и плаше се својих ђака и њихових родитеља прави је шамар српском школству

КОМЕНТАР: Шамар
У Техничкој школи у Младеновцу ученик је прошле недеље ошамарио професорку, али неће трпети никакве последице у школском систему
У Техничкој школи у Младеновцу ученик је прошле недеље ошамарио професорку, али неће трпети никакве последице у школском систему. Отац га је исписао, па кад нема ученика, нема ни дисциплинског поступка. Може слободно да тражи нову школу.
Истог дана, у 14. гимназији у Београду један други професор добио је отказ, јер је ударајући књигом о клупу, наводно, ударио и једну ученицу. Наставник је суспендован, па осуђен, па остао без лиценце и шансе да као дипломирани професор српског језика икада више нађе посао у струци. Оптужиле су га ученица и њена најбоља другарица, а нико други у целом разреду није могао да потврди да је књига, којом је наставник лупио о сто да пробуди ученице које су на часу спавале, заиста и додирнула главу једне од њих.
Ученици су научили своја „права“, па само пљуште пријаве против наставника – ако нису задовољни оценом, ако их неко попреко погледа, ако им се не допада тон, ако су одговарали кад нису били расположени… У све попустљивијој атмосфери, у којој су правила игре увек на страни ученика, наставници све више посустају. Не желећи „саслушања“, суочавања и мучне процесе пред инспекцијом, одустају од казни, не закључују јединице ни кад су заслужене.
Пре само неколико деценија просветни систем борио се да учитеље одвикне од ћушки и повлачења за уво. Данас су се улоге окренуле – ђаци су насилници, а наставници жртве. Само су методе бруталније.
Ситуација у којој просветари ћуте, поклањају оцене и плаше се својих ђака и њихових родитеља прави је шамар српском школству, медвеђа услуга деци која би на време морала да науче и шта је одговорност и шта је казна. Зато се насиље мора протерати хитно, не молбом, него законом
Пише Ивана Мићевић
 
Извор: Новости