Zatvaranje učionica usled kovid krize ponovo je otvorilo polemike u Srbiji o školovanju kod kuće za mlađe đake. Kućno obrazovanje za osnovce u svetu je već godinama u uzletu. Prednost ovog modela školovanja je u organizaciji učenja, ali ne doprinosi socijalnom i emocionalnom razvoju deteta, ističe pedagoškinja Marija Milinković za portal RTS. Šta su aduti i nedostaci nastave kod kuće i zašto sve više postaje svetski trend?
Pandemija, koja je naglo pre tri godine širom sveta zatvorila obrazovne institucije, naterala nas je da ponovo preispitamo školstvo. Osnovci i srednjoškolci su umesto sa školskih tabli gradivo učili preko aplikacija i novih platformi. Iako je period učenja od kuće, prema mišljenju roditelja, ostavio “rupe” u znanju – unapredio je načine i strategiju učenja, pokazuju svetska i domaća istraživanja.
Nastava kod kuće uticala je na socijalni i emocionalni razvoj učenika – negativno po vršnjačke odnose i mentalno zdravlje, ali su deca više vremena provodila s roditeljima.
Takozvano kućno obrazovanje (homeschooling), međutim, u ekspanziji je u svetu, naročito u Americi. Nezadovoljstvo školskim sistemom a posebno korona u SAD samo su dodatno pogurali američke porodice da najmlađe školuju u kućnim učionicama. U Srbiji, međutim, prava je retkost čuti da se osnovac obrazuje kod kuće, jer je to je pre svega “skup sport” za naše prilike.
Škole u Srbiji, prema važećim zakonskim propisima, osim redovne, mogu za osnovce da organizuju nastavu kod kuće i na daljinu, kao i učenje za đake na dužem kućnom i bolničkom lečenju.
Praktično postoje ograničenja, te tako roditelji moraju da imaju opravdane razloge, zašto bi dete umesto iz đačke klupe trebalo da uči iz fotelje.
Nacrt zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju zbog dela o nastavi kod kuće je pre deset godina u Srbiji izazvao burne reakcije struke o pitanju kvaliteta takvog načina učenja. Najnovije aplikacije, platforme i edukativni alati koji su masovno korišćeni za učenje od kuće u doba korone, deceniju kasnije, i te kako su upotrebljivi u školama kako đacima tako i nastavnicima.
Školovanje kod kuće danas je u ekspanziji u zapadnim zemljama, poput Amerike, Velike Britanije, Kanade i Australije.
Amerika danas broji više od tri miliona dece koja se obrazuju kod kuće, kažu u Nacionalnom američkom istraživačkom institutu za kućno obrazovanje, i ističu da je 2019. godine taj broj bio za pola miliona manji.
Nastava kod kuće o trošku roditelja
Iz Ministarstva prosvete Internet portalu RTS-a nisu mogli da dostavne precizne podatke o broju osnovaca koji se trenutno školuju od kuće i na daljinu jer, kako saznajemo, prema Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, takav model na zahtev roditelja odobrava škola u koju je dete upisano.
Pravo na nastavu od kuće, koje se ostvaruje u skladu sa propisanim planom i programom, odobrava se osnovcima, sem prvacima i osmacima, deci aktivnim sportistima, onima koji pohađaju muzičke i baletske škole, kao i đacima čiji roditelji privremeno odlaze u inostranstvo, kažu u Ministarstvu prosvete.
“Način ostvarivanja i organizovanja obrazovanja ili nastave kod kuće obezbeđuje roditelj u saradnji sa nastavnikom koji izvodi nastavu. Nastavnik nije zaposlen u školi u koju je učenik upisan. Troškove obrazovanja kod kuće obezbeđuju roditelji”, objašnjavaju u Ministarstvu.
Odluka direktora o nastavi na daljinu
Uporište u zakonu ima i nastava na daljinu. Pravo na ovakav vid tzv. onlajn nastave imaju, takođe, osim prvaka i osmaka, učenici koji iz opravdanih razloga ne mogu da neposredno stiču obrazovanje u školi: aktivni sportisti, đaci koji pohađaju muzičku i/ili baletsku školu, oni koji žive u mestima gde je loša infrastruktura ili deca koja zbog poslovnih obaveza roditelja privremeno odlaze u inostranstvo.
Direktor škole, prema propisama, donosi odluku o sticanju osnovnog obrazovanja i vaspitanja nastavom na daljinu. I učenje na daljinu je u skladu sa propisanim planom i programom nastave i učenja, ali edukaciju izvode nastavnici zaposleni u školi u koju je učenik upisan.
Kako kažu u Ministarstvu, nastava na daljinu organizuje se po pravilu za celu školsku godinu ali može, u skladu sa potrebama učenika, i u toku školske godine za period koji nije kraći od tri nedelje.
Izvor: RTS