Ambliopija ili slabovidost je bolest oka koja prvenstveno uzrokuje oštećenje vida. Poznata i kao “lenjo oko”, ambliopija ili slabovidost dovodi do smanjenja vida kod jednog oka što dovodi do smanjenog fokusa na različite objekte koji se posmatraju.
Poremećaj vida kod dece je moguće ispraviti samo ako se leči u ranom detinjstvu. Tretman može uključivati naočare sa dioptrijom, trening ili vežbanje “lenjog” oka, često prekrivanjem zdravog oka flasterom, sve dok zahvaćeno oko ne izgradi snagu odnosno dok se ne poboljša vid.
Karakteristično za ambilopiju je i škiljenje ili kada dete gleda očima ukršteno, a naziva se strabizam. Slabovidost može da bude uzrokovana i time što se oko ne koristi, na primer u slučaju urođene mrene ili delimičnog odsustva šarenice.
Razvoj vida započinje rođenjem i nastavlja se do 8 godine života.
Uzroci slabovidosti
Osnovni uzrok slabovidosti kod dece je:
- strabizam ili razrokost
- refraktivna anomalija (dioptrija)
- zamućenje očnog sočiva
Takođe, povećan faktor rizika od slabovidosti može da bude:
- prerano rođenje
- poremećaj u razvoju
- nasledni factor
Refraktivne anomalije oka
Tri osnovne refraktivne anomalije oka su kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam. Ove tri refraktivne greške možemo da imamo u bilo kom životnom dobu.
Najčešća refraktivna anomalija kod dece je kratkovidost (miopija) i iskazuje se na nekoliko načina: škiljenje ili skupljanje kapaka, prinošenje teksta ili slike jako blizu očiju i približavanje očiju ili lica jako blizu TV ili dr. ekranima kako bi dete moglo bolje da vidi.
Kod dalekovidosti dete dobro vidi na daljinu, a ne vidi dobro na blizinu. Glavobolja je jedan od simptoma dalekovidnosti kod dece budući da se dete trudi da samom sebi stvori čistu sliku koju zapravo ne vidi dobro. U tom procesu zapravo radi hiperfunkciju mišića (cilijarnog mišića) akomodacije – odnosno mogućnost oka da jasno vidi i na blizinu i daljinu bez nošenja naočara. Ukoliko se cilijarni mišić predugo i prečesto koristi, javlja se bol koju deca opisuju kao bol oko oka.
Astigmatizam je anomalija oka gde meridijani rožnjače oka nisu isto zaobljeni celom svojom dužinom pa rožnjača može da izgleda pomalo ispupčeno. Kod astigmatizma postoji nešto specifično što dete radi, a što roditelji mogu da primete, a to je položaj glave kod dece dok obavljaju određene stvari.
Da bi popravilo vidni ugao pod kojim je meridijan ispupčen više u odnosu na ostali deo, dete naginje glavu na jednu stranu, a posebno ako radi nešto na blizinu (piše, čita, crta). Kod ovakvih simptoma može da se sumnja na astigmatizam i važno je javiti se lekaru specijalisti.
Oštećenje vidne oštrine
Samo se vizualne informacije iz oka koje su pravilno usmerene prenose u vizualni centar mozga i razvija se vid oka, dok vizualne informacije iz oka koje škilji, ostaju neiskorišćene, a vid se ne razvija. To se naziva funkcionalna slabovidnost ili ambliopija.
Mogu biti velike razlike u lomnoj snazi očiju tako da je slika jednog oka oštra, a kod drugog zamagljena. Vizualni centar u mozgu upoređuje kvalitet slika i koristi samo informacije oštrog oka. Ono oko koje je zamućeno ostaje nerazvijeno.
Funkcionalno oštećenje vida (ambliopija) takođe može da bude uzrokovano oštećenjem kapka, oka ili vidnog živca, kao što je, recimo, urođena mrena (katarakta) kod beba, koja sprečava prenos oštre slike u vizualno središte mozga.
Ukoliko roditelji uoče gore navedene uzroke, potrebno je dete uputiti oftalmologu radi uspostavljanja ispravne dijagnoze i adekvatnog tretmana. Dete obično ne pokazuje simptome jer dobro vidi samo jednim okom. Takođe, znakovi koji upućuju da je u pitanju slabovidnost kod malog deteta mogu biti strabizam ili nistagmus (drhtanje očiju).
Slabovidost kod dece i važnost ranog pregleda vida
Ukoliko sumnjate da dete ima jednostranu ambliopiju ili slabovidost možete da ga jednostavno testirate tako što ćete prvo pokriti jedno pa onda drugo oko. Pokrijte svojom rukom detetovo oko. Ukoliko dete brzo sklanja ruku i negoduje, to bi moglo biti zato što pokrivate oko dobrog vida (neambliopijsko), odnosno dete je prisiljeno videti ambliopijskim/oštećenim okom, a dete to ne želi zbog slabe vidne oštrine tog oka. Tada se može sumnjati na slabovidost.
Naravno, ovakav test nije zamena za adekvatan pregled koji obavlja oftalmolog koji će uspostaviti dijagnozu i uvek savetujemo da ukoliko imate bilo kakvu sumnju, odmah kontaktirate svog doktora. Najbolji način za prevenciju ambliopije je testiranje vida predškolske dece – najčešće u uzrastu od 4 godine.
Važno je opet napomenuti da se vid kod čoveka razvija do njegove 8. godine života pa se tako i ambliopija može potpuno izlečiti do navršenih 8 godina, zato je važna pravovremena dijagnoza i adekvatan tretman. Zanemarivanje ovoga problema može dovesti do ozbiljnih komplikacija pa i do potpunog slepila.
Vrsta lečenja funkcionalne slabovidosti (ambliopije) zavisi od njenog uzroka. Najčešći tretman su naočare za ispravljanje refraktivnih grešaka oka, drugim rečima naočare sa dioptrijom. Ponekad, ukoliko je potrebno, leči se okluzija oka (središnja vena mrežnjače)
Vrste ambliopije
Tri su vrste slabovidnosti (ambliopije):
- Strabizmička ambliopija
- Refraktivna slabovidost
- Deprivacijska ambliopija ili slabovidost
Strabizmička kratkovidost jedan je od najčešćih uzroka bolesti. Mozak ignoriše vizualni unos informacija kod oštećenog oka, da bi izbegao dvostruki vid. Takvo stanje dovodi do ambliopije u tom oku (škiljenje).
Refraktivna ambliopija se takođe iskazuje škiljenjem. Ponekad strabizam dovodi do neujednačene refraktivne greške u očima, uprkos savršenoj prilagodbi oka. Jedno oko može biti kratkovido ili dalekovido, dok drugo oko ima bolji vid. Jedno oko takođe može imati astigmatizam, dok drugo oko nema. Kada se to dogodi, mozak se oslanja na bolje oko i ignoriše zamagljeni vid s drugog oka, što uzrokuje slabovidost u tom oku. Ova vrsta škiljenja naziva se refraktivna ambliopija (ili anisometropna ambliopija).
Deprivacijska ambliopija ili vrsta škiljenja koje se pojavljuje zato što nešto blokira ulazak svetlosti, primer je urođena siva mrena. Deprivacijska slabovidost bi trebalo da se liči brzom operacijom mrene kako bi se omogućio normalan razvoj vida i sprečilo njegovo oštećenje.
Lečenje ambliopije i vežbe za oči
U slučajevima refraktivne ambliopije, dioptrijske naočare ili meka sočiva doprinose tome da se postigne normalan vid na oba oka. Obično je potrebno preklapanje ili povijanje boljeg oka. Ovom vežbom mozak se tjra da ispravi vid u škiljećem oku odnosno smanji slabovidost.
Lečenje strabizmičke ambliopije ili slabovidosti (strabizam uzrokovan neusklađenim očima) često uključuje operaciju radi izjednačavanja očiju, nakon čega sledi vežbanje i upotreba očnih flastera preko dominantnog oka i očna terapija kako bi oba oka mogla raditi jednolično.
Nakon toga potrebno je nositi očni flaster do šest sati dnevno tokom nekoliko sedmica kako biste prisilili mozak da pravilno koristi škiljeće oko. Flaster (okluder) je potrebno staviti preko oka, a ne na naočare kako bi se onemogućilo da oko gleda sa strane. Dokazano je da je efekt okluzije veći ukoliko dete radi nešto na blizinu (crtanje, čitanje, pisanje). S obzirom na to da se deca često opiru nošenju flastera, potrebno je puno strpljenja i upornosti kako bi se postigao željeni efekt. Dete koje jako slabo vidi na nepokriveno oko više će se opirati zatvaranju dominatnog oka nego ono s boljim vidom.
Roditeljima bi to trebalo da bude znak za još veću upornost i strpljenje. Ako imate problema s detetom koje uklanja očni flaster, umesto toga možete odabrati posebno dizajnirano protetsko sočivo koje blokira ulazak svetlosti u dobro oko. Iako su protetska sočiva skuplja od očnih flastera i zahtevaju određeni pregled i prilagodbu oku, mogu da naprave znatan napredak u teškim slučajevima lečenja ambliopije, kada očni flaster ne deluje tako dobro.
Kod neke dece atropinske kapi za oči deluju vrlo dobro za lečenje škiljenja. Jedna kap u zdravo oko svaki dan može biti dovoljna da se vid ispravno koriguje. Atropin zamućuje vid izbliza u dobrom oku, prisiljavajući vaše dete da više koristi škiljeće oko, gde ga zapravo jača, a da dete ne mora koristiti očni flaster. Prednost primene atropinskih kapi za oči je ta što im nije potrebna stalna budnost kako bi se osiguralo da je vaše dete pravilno koristi u poređenju s očnim flasterom.
Međutim, atropin ima nuspojave koje treba razmotriti – uključujući fotosenzibilnost (jer se zenica dobrog oka neprestano širi).
Kako lečiti slabovidost kod dece?
Lečenje slabovidosti ili ambliopije se mora pažljivo pratiti, posebno uzimajući u obzir da lečenje može izazvati slabovidost u zdravom oku. Oštrina vida mora se meriti na oba oka pri svakoj poseti oftalmologu. Što je dete mlađe, posete oftalmologu treba da budu češće. Ako lečenje ide uspešno i oštrina vida ambliopijskog oka raste, posete mogu biti ređe, ali dete treba pratiti sve dok ne navrši 8 godina. Otprilike četvrtina dece koja su se lečila od ambliopije imaju recidiv (vraćanje bolesti), odnosno izgubili su oštrinu vida u prvoj godini nakon završetka lečenja. To se često dešava zbog loše primene propisa i tretmana.
Da li je slabovidost moguće lečiti prirodnim putem?
Iako na internetu postoji mnogo tekstova koji govore o prirodnom ili alternativnom lečenju slabovidosti, ipak stručnjaci su složni u tome da ove metode nemaju previše smisla i ne daju konkretan i siguran napredak. Osnovni princip lečenja ambliopije i dalje ostaje adekvatan tretman okluzije, odnosno zatvaranja jačeg oka te dalji saveti oftalmologa.
Autor: dr Bojan Kozomara, oftalmolog