Амблиопија или слабовидост је болест ока која првенствено узрокује оштећење вида. Позната и као “лењо око”, амблиопија или слабовидост доводи до смањења вида код једног ока што доводи до смањеног фокуса на различите објекте који се посматрају.
Поремећај вида код деце је могуће исправити само ако се лечи у раном детињству. Третман може укључивати наочаре са диоптријом, тренинг или вежбање “лењог” ока, често прекривањем здравог ока фластером, све док захваћено око не изгради снагу односно док се не побољша вид.
Карактеристично за амбилопију је и шкиљење или када дете гледа очима укрштено, а назива се страбизам. Слабовидост може да буде узрокована и тиме што се око не користи, на пример у случају урођене мрене или делимичног одсуства шаренице.
Развој вида започиње рођењем и наставља се до 8 године живота.
Узроци слабовидости
Основни узрок слабовидости код деце је:
- страбизам или разрокост
- рефрактивна аномалија (диоптрија)
- замућење очног сочива
Такође, повећан фактор ризика од слабовидости може да буде:
- прерано рођење
- поремећај у развоју
- наследни фацтор
Рефрактивне аномалије ока
Три основне рефрактивне аномалије ока су кратковидост, далековидост и астигматизам. Ове три рефрактивне грешке можемо да имамо у било ком животном добу.
Најчешћа рефрактивна аномалија код деце је кратковидост (миопија) и исказује се на неколико начина: шкиљење или скупљање капака, приношење текста или слике јако близу очију и приближавање очију или лица јако близу ТВ или др. екранима како би дете могло боље да види.
Код далековидости дете добро види на даљину, а не види добро на близину. Главобоља је један од симптома далековидности код деце будући да се дете труди да самом себи створи чисту слику коју заправо не види добро. У том процесу заправо ради хиперфункцију мишића (цилијарног мишића) акомодације – односно могућност ока да јасно види и на близину и даљину без ношења наочара. Уколико се цилијарни мишић предуго и пречесто користи, јавља се бол коју деца описују као бол око ока.
Астигматизам је аномалија ока где меридијани рожњаче ока нису исто заобљени целом својом дужином па рожњача може да изгледа помало испупчено. Код астигматизма постоји нешто специфично што дете ради, а што родитељи могу да примете, а то је положај главе код деце док обављају одређене ствари.
Да би поправило видни угао под којим је меридијан испупчен више у односу на остали део, дете нагиње главу на једну страну, а посебно ако ради нешто на близину (пише, чита, црта). Код оваквих симптома може да се сумња на астигматизам и важно је јавити се лекару специјалисти.
Оштећење видне оштрине
Само се визуалне информације из ока које су правилно усмерене преносе у визуални центар мозга и развија се вид ока, док визуалне информације из ока које шкиљи, остају неискоришћене, а вид се не развија. То се назива функционална слабовидност или амблиопија.
Могу бити велике разлике у ломној снази очију тако да је слика једног ока оштра, а код другог замагљена. Визуални центар у мозгу упоређује квалитет слика и користи само информације оштрог ока. Оно око које је замућено остаје неразвијено.
Функционално оштећење вида (амблиопија) такође може да буде узроковано оштећењем капка, ока или видног живца, као што је, рецимо, урођена мрена (катаракта) код беба, која спречава пренос оштре слике у визуално средиште мозга.
Уколико родитељи уоче горе наведене узроке, потребно је дете упутити офталмологу ради успостављања исправне дијагнозе и адекватног третмана. Дете обично не показује симптоме јер добро види само једним оком. Такође, знакови који упућују да је у питању слабовидност код малог детета могу бити страбизам или нистагмус (дрхтање очију).
Слабовидост код деце и важност раног прегледа вида
Уколико сумњате да дете има једнострану амблиопију или слабовидост можете да га једноставно тестирате тако што ћете прво покрити једно па онда друго око. Покријте својом руком дететово око. Уколико дете брзо склања руку и негодује, то би могло бити зато што покривате око доброг вида (неамблиопијско), односно дете је присиљено видети амблиопијским/оштећеним оком, а дете то не жели због слабе видне оштрине тог ока. Тада се може сумњати на слабовидост.
Наравно, овакав тест није замена за адекватан преглед који обавља офталмолог који ће успоставити дијагнозу и увек саветујемо да уколико имате било какву сумњу, одмах контактирате свог доктора. Најбољи начин за превенцију амблиопије је тестирање вида предшколске деце – најчешће у узрасту од 4 године.
Важно је опет напоменути да се вид код човека развија до његове 8. године живота па се тако и амблиопија може потпуно излечити до навршених 8 година, зато је важна правовремена дијагноза и адекватан третман. Занемаривање овога проблема може довести до озбиљних компликација па и до потпуног слепила.
Врста лечења функционалне слабовидости (амблиопије) зависи од њеног узрока. Најчешћи третман су наочаре за исправљање рефрактивних грешака ока, другим речима наочаре са диоптријом. Понекад, уколико је потребно, лечи се оклузија ока (средишња вена мрежњаче)
Врсте амблиопије
Три су врсте слабовидности (амблиопије):
- Страбизмичка амблиопија
- Рефрактивна слабовидост
- Депривацијска амблиопија или слабовидост
Страбизмичка кратковидост један је од најчешћих узрока болести. Мозак игнорише визуални унос информација код оштећеног ока, да би избегао двоструки вид. Такво стање доводи до амблиопије у том оку (шкиљење).
Рефрактивна амблиопија се такође исказује шкиљењем. Понекад страбизам доводи до неуједначене рефрактивне грешке у очима, упркос савршеној прилагодби ока. Једно око може бити кратковидо или далековидо, док друго око има бољи вид. Једно око такође може имати астигматизам, док друго око нема. Када се то догоди, мозак се ослања на боље око и игнорише замагљени вид с другог ока, што узрокује слабовидост у том оку. Ова врста шкиљења назива се рефрактивна амблиопија (или анисометропна амблиопија).
Депривацијска амблиопија или врста шкиљења које се појављује зато што нешто блокира улазак светлости, пример је урођена сива мрена. Депривацијска слабовидост би требало да се личи брзом операцијом мрене како би се омогућио нормалан развој вида и спречило његово оштећење.
Лечење амблиопије и вежбе за очи
У случајевима рефрактивне амблиопије, диоптријске наочаре или мека сочива доприносе томе да се постигне нормалан вид на оба ока. Обично је потребно преклапање или повијање бољег ока. Овом вежбом мозак се тјра да исправи вид у шкиљећем оку односно смањи слабовидост.
Лечење страбизмичке амблиопије или слабовидости (страбизам узрокован неусклађеним очима) често укључује операцију ради изједначавања очију, након чега следи вежбање и употреба очних фластера преко доминантног ока и очна терапија како би оба ока могла радити једнолично.
Након тога потребно је носити очни фластер до шест сати дневно током неколико седмица како бисте присилили мозак да правилно користи шкиљеће око. Фластер (оклудер) је потребно ставити преко ока, а не на наочаре како би се онемогућило да око гледа са стране. Доказано је да је ефект оклузије већи уколико дете ради нешто на близину (цртање, читање, писање). С обзиром на то да се деца често опиру ношењу фластера, потребно је пуно стрпљења и упорности како би се постигао жељени ефект. Дете које јако слабо види на непокривено око више ће се опирати затварању доминатног ока него оно с бољим видом.
Родитељима би то требало да буде знак за још већу упорност и стрпљење. Ако имате проблема с дететом које уклања очни фластер, уместо тога можете одабрати посебно дизајнирано протетско сочиво које блокира улазак светлости у добро око. Иако су протетска сочива скупља од очних фластера и захтевају одређени преглед и прилагодбу оку, могу да направе знатан напредак у тешким случајевима лечења амблиопије, када очни фластер не делује тако добро.
Код неке деце атропинске капи за очи делују врло добро за лечење шкиљења. Једна кап у здраво око сваки дан може бити довољна да се вид исправно коригује. Атропин замућује вид изблиза у добром оку, присиљавајући ваше дете да више користи шкиљеће око, где га заправо јача, а да дете не мора користити очни фластер. Предност примене атропинских капи за очи је та што им није потребна стална будност како би се осигурало да је ваше дете правилно користи у поређењу с очним фластером.
Међутим, атропин има нуспојаве које треба размотрити – укључујући фотосензибилност (јер се зеница доброг ока непрестано шири).
Како лечити слабовидост код деце?
Лечење слабовидости или амблиопије се мора пажљиво пратити, посебно узимајући у обзир да лечење може изазвати слабовидост у здравом оку. Оштрина вида мора се мерити на оба ока при свакој посети офталмологу. Што је дете млађе, посете офталмологу треба да буду чешће. Ако лечење иде успешно и оштрина вида амблиопијског ока расте, посете могу бити ређе, али дете треба пратити све док не наврши 8 година. Отприлике четвртина деце која су се лечила од амблиопије имају рецидив (враћање болести), односно изгубили су оштрину вида у првој години након завршетка лечења. То се често дешава због лоше примене прописа и третмана.
Да ли је слабовидост могуће лечити природним путем?
Иако на интернету постоји много текстова који говоре о природном или алтернативном лечењу слабовидости, ипак стручњаци су сложни у томе да ове методе немају превише смисла и не дају конкретан и сигуран напредак. Основни принцип лечења амблиопије и даље остаје адекватан третман оклузије, односно затварања јачег ока те даљи савети офталмолога.
Аутор: др Бојан Козомара, офталмолог