Шта нам помаже да памтимо и досадне ствари?

април 17, 2015

 
Како и зашто Сунце залази? Сви волимо да гледамо залазак Сунца, али Jolanda Blackwell жели да њених осам ученика заиста размишља о томе, да се питају и постављају питања. Због тога је Јоланда, иначе наставник у калифорнијској школи Oliver Wendell Holmes Junior, одлучила да на свом часу физике ученицима прикаже видео-снимак заласка Сунца. “Питала сам их”, каже Јолнда, “шта се то креће и зашто?”. Ученици су имали различите одговоре. Неки су мислили да се Сунце помера а неки, наравно, да је залазак Сунца последица окретања Земље око своје осе. Када се дискусија распламсала, Јоландин највећи изазов је био како задржати пажњу ученика. “Било је много горућих питања”, рекла је.
učitЂаке који постављају питања а затим истражују одговоре сањају многи добри учитељи, а у срцу свега је радозналост. Јоланда, наравно, разуме да је радозналој деци много лакше држати пажњу.  Али зашто је то тако? Шта је зправо то радозналост, и како она настаје? Студија објављена у часопису “Неурон“ октобра прошле године објашњава како долази до хемијских промена у мозгу када постанемо радознали, и како нам то помаже да боље учимо и памтимо информације.
Како функционише радознали мозак
“Свакога дана се сусрећемо са огромним бројем информација”, каже Charan Ranganath, професор психологије на Универзитету у Калифорнији, и један од истраживача на овој студији. “Али чак и људи да одличном меморијом памте само мали део онога што се десило пре два дана”. Професор Ranganath се питао зашто неке информације памтимо а друге заборављамо. Он и његови сарадници су окупили 19 волонтера, који су имали задатак да прочитају више од стотину питања и одговора и оцене их по томе колико су интересантни. Нека од тих питања су: “шта термин диносаурус заправо значи?“ или “која песма групе “Битлс“ се најдуже задржала на топ листама?“.  Док су волонтери читали питања и одговоре истраживачи су, помоћу MRI машине, пратили активности на мозгу. Уочено је да интересовање за неко питање и одговор покреће активности у хипокампусу, делу мозга који има важну улогу за памћење.
“То базично коло у мозгу нас мотивише да радимо оне ствари за које ћемо бити награђени“, објашњава професор Ranganath. “Оно се активира када добијемо новац или чоколаду, али и када смо радознали.  Када је хипокампус активан, наш мозак лучи хемијску супстанцу допамин, која нас покреће. Ова супстанца има и важну улогу у повезивању ћелија које утичу на процес учења“.
Заиста, када су истраживачи касније испитивали учеснике експеримента, они који су показали већу радозналост док су читали питања имали су и више тачних одговора.
Радозналост нам помаже да памтимо и досадне ствари
Истраживачи су открили да радознали људи боље памте и неке мање битне или чак потпуно небитне информације. “Рецимо, гледате последњу епизоду серије Breaking Bad и веома сте заинтересовани шта ће се десити са главним ликом у серији, Волтером Вајтом“, наводи Ranganath. “Нема сумње да ћете запамтити шта се десило у серији, али је врло вероватно да ћете се такође сећати и шта сте јели пре ове епизоде, или шта сте радили после тога“.
“Ову појаву учитељи могу искористити у раду са децом“, каже Evie Malaia, професор на Универзитету Арлингтон у Тексасу. “Примера ради, ако ученик жели да буде астронаут, како ћете повезати то његово интересовање са учењем таблице множења? Једноставно му постављајте таква питања која ће захтевати да се множењем реши неки проблем из области свемирских истраживања“, каже професор Malaia. На крају часа ученици ће запамтити решење тог практичног проблема, али ће запамтити и како су до њега дошли путем множења.  “Деца на овај начин заправо преузимају кормило и осећају се задовољнијим ако сами дођу до знања које учитељ од њих захтева“, каже  Malaia. “Радозналост је основни али веома интензиван импулс код људи. На тој особини морамо базирати учење“.
Шта још увек не знамо
Многи научници и данас не разумеју суштину радозналости. “Радозналост је веома компликована за истраживање“, каже професор Ranganath. “Постоји свега неколико студија о радозналости“.
Примера ради, научници не знају откуд људима потреба за учењем, мада са становишта еволуције постоји логично објашњење. “У нашем мозгу постоји основна потреба за непрестаном борбом. Што више знамо о свету око нас то ћемо лакше изаћи на крај са свим опасностима које у њему вребају“, каже професор Ranganath.
Научници такође покушавају да схвате колико дуго трају ефекти радозналости. Ако дете покаже радозналост на првом часу, да ли ће током целог дана успешно прихватати информације, или ће касније изгубити интересовање?
Професор Ranganath истражује и зашто су неки људи радозналији од других. “Постоје многи чиниоци који утичу на то како се допамин ствара у мозгу, као што су године старости, стрес, па и лекови или дроге“, наводи Ranganath. “Генетски фактори такође утичу на то колико смо радознали. Када будемо знали више о овим стварима, више ћемо моћи да помогнемо онима који су незаинтересовани“. каже професор Ranganath.
Приредио: А.Ц.
Извор: Kqed

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама