Када разговарамо са децом, често им постављамо уобичајена питања: „Како је било у школи?“, „Шта си радио данас?“, „Јеси ли урадио домаћи?“. Одговори су углавном једнослојни и предвидљиви: „Добро“, „Ништа посебно“, „Јесам“. Овакви разговори, иако свакодневни, ретко нам отварају прозор у стварни свет детета – свет његових мисли, страхова, нада и унутрашњих дилема.
Право постављање питања деци је уметност која захтева храброст да заронимо дубље, да напустимо сигурну зону површних разговора и да покажемо да нас заиста занима како дете види свет око себе.
Управо ту на сцену ступа Књига питања за децу, коју је објавио Креативни центар – драгоцено средство за све родитеље, наставнике, васпитаче… за све који желе да остваре дубљу везу са децом у свом животу.
Реч је о ризници озбиљних и шаљивих, луцкастих и дубоких питања за децу која ће вам сигурно отворити свет за који раније кључ можда нисте имали. Или макар за неке делове тог света које сте пропустили да приметите.
Тренутно је у току акција где куповином две књиге – Књиге питања за децу и Књиге питања за одрасле, обе добијате по 50% нижој цени. Прва кошта 385, а друга 450 динара и можете их поручити ОВДЕ.
Зашто су дубока питања важна?
Деца константно граде своје разумевање света, себе и других. Они доносе закључке о правди, храбрости, искрености, пријатељству и идентитету – често у тишини, без водича који би им помогао да разумеју оно што осећају. Када им поставимо питање као што је „Да ли мислиш да је лакше девојчицама или дечацима?“ – једно од бројних промишљених питања из ове књиге, ми их у ствари позивамо да артикулишу нешто што су можда приметили, али никада нису рекли наглас. Кроз њихов одговор упознајемо како доживљавају друштвене разлике, да ли примећују неједнакости, и како се позиционирају у свету који их окружује.
Слично је са питањем „Шта би урадила када би сви чланови твоје породице заборавили на твој рођендан?“. Ово није питање о рођенданима – ово је питање о томе како дете процењује своју вредност у породици, како реагује на разочарање и како се носи са осећајем занемарности. Одговор може бити весео и креативан („Направила бих себи торту!“), али може открити и дубљу потребу за пажњом или страх од невидљивости.
Питања која откривају страхове и унутрашњу снагу
Када питамо дете „Да си сам и имаш само неколико минута да се сакријеш од лопова који се спремају да провале у кућу, где би се сакрио? Које је најскровитије место у твојој кући?“, ми не испитујемо његову безбедносну стратегију. Откривамо како дете доживљава сигурност свог дома, колико познаје простор у којем живи и како функционише под притиском страха. То може бити увод у разговор о страховима уопште – не само од лопова, већ од таме, самоће или напуштања.
Питање „Када си због лажи упала у највећу неприлику? Шта мислиш да би се десило да си рекла истину?“ директно дира у једну од најтежих моралних дилема детињства. Деца често лажу из страха од казне, жеље да заштите себе или друге, или једноставно зато што још увек уче разлику између маште и стварности. Овакво питање им даје прилику да размисле о последицама, да признају грешку у безбедном окружењу и да разумеју вредност искрености – не кроз предавање, већ кроз сопствено искуство.
Избори који откривају вредности
„Ако би могао да попијеш пилулу од које би постао храбрији или ону од које би постао снажнији, коју би одабрао и зашто? Да ли би радије остао онакав какав јеси?“ – ово питање из Књиге питања за децу је прозор у дететову самосвест. Шта му недостаје? Шта сматра вреднијим – храброст или снагу? И најважније: да ли је задовољан собом? Одговор нам говори не само о томе какви би они желели да буду, већ и какви су према себи – критични, саосећајни или можда изненађујуће самопоуздани.
Још директније питање је: „Када би другарима рекао све о себи, укључујући и оно чега се највише стидиш, да ли мислиш да би те волели мање или више него сада?“ Ово је питање о рањивости, прихватању и страху од одбацивања. Деца која верују да би их пријатељи волели више показују здраву самопроцену и разумевање да аутентичност јача везе. Она која верују супротно можда носе тајне, осећај стида или искуство одбацивања које заслужује нашу пажњу.
Најинтимније питање: шта би питали родитеље?
Можда најслојевитије од свих је: „Да имаш један сат да родитеље питаш све што желиш и да знаш да ће ти рећи праву истину, која би им питања поставио – уз претпоставку да ћеш добити све одговоре и да ће родитељи потом заборавити да су с тобом уопште разговарали?“ Ово питање открива шта дете жели да зна, али се боји да пита. Можда их занима да ли су били жељена беба, да ли су родитељи срећни заједно, да ли се икада плаше, или зашто им је новац увек тема препирке. Њихова питања су мапа њихових скривених брига и знатижеља.
Како слушати одговоре?
Најважније правило код постављања оваквих питања је слушање без осуђивања. Деца брзо осете када их испитујемо да бисмо их исправили или поучили. Ако нам се одговор учини забрињавајућим, не треба одмах скочити у решавање проблема. Уместо тога, можемо поставити додатна питања: „Како се осећаш због тога?“, „Је ли ти то тешко?“, „Да ли то често мислиш?“.
Књига питања за децу из издања Креативног центра пружа родитељима, наставницима и старатељима структуриран начин да започну овакве разговоре. Питања су пажљиво осмишљена да покрену дубљу комуникацију и да децу охрабре да истражују сопствене мисли и осећања. А за оне који желе да продубе и сопствену интроспекцију и разговоре са одраслима у свом животу, Креативни центар је објавио и Књига питања за одрасле – јер потреба за смисленим разговорима не престаје са одраском.
Таква питања не морају бити резервисана за посебне прилике. Могу постати део вожње до школе, вечере, шетње или тренутка пре спавања. Оно што је важно није где и када, већ да постоје – редовно, са пажњом и без агенде осим једне: да разумемо дете које је испред нас.