Kada razgovaramo sa decom, često im postavljamo uobičajena pitanja: „Kako je bilo u školi?“, „Šta si radio danas?“, „Jesi li uradio domaći?“. Odgovori su uglavnom jednoslojni i predvidljivi: „Dobro“, „Ništa posebno“, „Jesam“. Ovakvi razgovori, iako svakodnevni, retko nam otvaraju prozor u stvarni svet deteta – svet njegovih misli, strahova, nada i unutrašnjih dilema.
Pravo postavljanje pitanja deci je umetnost koja zahteva hrabrost da zaronimo dublje, da napustimo sigurnu zonu površnih razgovora i da pokažemo da nas zaista zanima kako dete vidi svet oko sebe.
Upravo tu na scenu stupa Knjiga pitanja za decu, koju je objavio Kreativni centar – dragoceno sredstvo za sve roditelje, nastavnike, vaspitače… za sve koji žele da ostvare dublju vezu sa decom u svom životu.
Reč je o riznici ozbiljnih i šaljivih, luckastih i dubokih pitanja za decu koja će vam sigurno otvoriti svet za koji ranije ključ možda niste imali. Ili makar za neke delove tog sveta koje ste propustili da primetite.
Trenutno je u toku akcija gde kupovinom dve knjige – Knjige pitanja za decu i Knjige pitanja za odrasle, obe dobijate po 50% nižoj ceni. Prva košta 385, a druga 450 dinara i možete ih poručiti OVDE.
Zašto su duboka pitanja važna?
Deca konstantno grade svoje razumevanje sveta, sebe i drugih. Oni donose zaključke o pravdi, hrabrosti, iskrenosti, prijateljstvu i identitetu – često u tišini, bez vodiča koji bi im pomogao da razumeju ono što osećaju. Kada im postavimo pitanje kao što je „Da li misliš da je lakše devojčicama ili dečacima?“ – jedno od brojnih promišljenih pitanja iz ove knjige, mi ih u stvari pozivamo da artikulišu nešto što su možda primetili, ali nikada nisu rekli naglas. Kroz njihov odgovor upoznajemo kako doživljavaju društvene razlike, da li primećuju nejednakosti, i kako se pozicioniraju u svetu koji ih okružuje.
Slično je sa pitanjem „Šta bi uradila kada bi svi članovi tvoje porodice zaboravili na tvoj rođendan?“. Ovo nije pitanje o rođendanima – ovo je pitanje o tome kako dete procenjuje svoju vrednost u porodici, kako reaguje na razočaranje i kako se nosi sa osećajem zanemarnosti. Odgovor može biti veseo i kreativan („Napravila bih sebi tortu!“), ali može otkriti i dublju potrebu za pažnjom ili strah od nevidljivosti.
Pitanja koja otkrivaju strahove i unutrašnju snagu
Kada pitamo dete „Da si sam i imaš samo nekoliko minuta da se sakriješ od lopova koji se spremaju da provale u kuću, gde bi se sakrio? Koje je najskrovitije mesto u tvojoj kući?“, mi ne ispitujemo njegovu bezbednosnu strategiju. Otkrivamo kako dete doživljava sigurnost svog doma, koliko poznaje prostor u kojem živi i kako funkcioniše pod pritiskom straha. To može biti uvod u razgovor o strahovima uopšte – ne samo od lopova, već od tame, samoće ili napuštanja.
Pitanje „Kada si zbog laži upala u najveću nepriliku? Šta misliš da bi se desilo da si rekla istinu?“ direktno dira u jednu od najtežih moralnih dilema detinjstva. Deca često lažu iz straha od kazne, želje da zaštite sebe ili druge, ili jednostavno zato što još uvek uče razliku između mašte i stvarnosti. Ovakvo pitanje im daje priliku da razmisle o posledicama, da priznaju grešku u bezbednom okruženju i da razumeju vrednost iskrenosti – ne kroz predavanje, već kroz sopstveno iskustvo.
Izbori koji otkrivaju vrednosti
„Ako bi mogao da popiješ pilulu od koje bi postao hrabriji ili onu od koje bi postao snažniji, koju bi odabrao i zašto? Da li bi radije ostao onakav kakav jesi?“ – ovo pitanje iz Knjige pitanja za decu je prozor u detetovu samosvest. Šta mu nedostaje? Šta smatra vrednijim – hrabrost ili snagu? I najvažnije: da li je zadovoljan sobom? Odgovor nam govori ne samo o tome kakvi bi oni želeli da budu, već i kakvi su prema sebi – kritični, saosećajni ili možda iznenađujuće samopouzdani.
Još direktnije pitanje je: „Kada bi drugarima rekao sve o sebi, uključujući i ono čega se najviše stidiš, da li misliš da bi te voleli manje ili više nego sada?“ Ovo je pitanje o ranjivosti, prihvatanju i strahu od odbacivanja. Deca koja veruju da bi ih prijatelji voleli više pokazuju zdravu samoprocenu i razumevanje da autentičnost jača veze. Ona koja veruju suprotno možda nose tajne, osećaj stida ili iskustvo odbacivanja koje zaslužuje našu pažnju.
Najintimnije pitanje: šta bi pitali roditelje?
Možda najslojevitije od svih je: „Da imaš jedan sat da roditelje pitaš sve što želiš i da znaš da će ti reći pravu istinu, koja bi im pitanja postavio – uz pretpostavku da ćeš dobiti sve odgovore i da će roditelji potom zaboraviti da su s tobom uopšte razgovarali?“ Ovo pitanje otkriva šta dete želi da zna, ali se boji da pita. Možda ih zanima da li su bili željena beba, da li su roditelji srećni zajedno, da li se ikada plaše, ili zašto im je novac uvek tema prepirke. Njihova pitanja su mapa njihovih skrivenih briga i znatiželja.
Kako slušati odgovore?
Najvažnije pravilo kod postavljanja ovakvih pitanja je slušanje bez osuđivanja. Deca brzo osete kada ih ispitujemo da bismo ih ispravili ili poučili. Ako nam se odgovor učini zabrinjavajućim, ne treba odmah skočiti u rešavanje problema. Umesto toga, možemo postaviti dodatna pitanja: „Kako se osećaš zbog toga?“, „Je li ti to teško?“, „Da li to često misliš?“.
Knjiga pitanja za decu iz izdanja Kreativnog centra pruža roditeljima, nastavnicima i starateljima strukturiran način da započnu ovakve razgovore. Pitanja su pažljivo osmišljena da pokrenu dublju komunikaciju i da decu ohrabre da istražuju sopstvene misli i osećanja. A za one koji žele da prodube i sopstvenu introspekciju i razgovore sa odraslima u svom životu, Kreativni centar je objavio i Knjiga pitanja za odrasle – jer potreba za smislenim razgovorima ne prestaje sa odraskom.
Takva pitanja ne moraju biti rezervisana za posebne prilike. Mogu postati deo vožnje do škole, večere, šetnje ili trenutka pre spavanja. Ono što je važno nije gde i kada, već da postoje – redovno, sa pažnjom i bez agende osim jedne: da razumemo dete koje je ispred nas.