Postoji jedno staro istraživanje koje, doduše, nije sprovedeno kod nas, ali opet mnogo govori o promeni koju je naše društvo doživelo.
To istraživanje vršeno je osamdesetih godina u SAD i pokazalo tad da oko 60% američkih tinejdžera čita iz zadovoljstva svakog dana. Dakle, ne zato što im je neko obećao video-igre ili sladoled, ne zato što imaju lektiru koju moraju da pročitaju, već zato što ŽELE, zato što im to pričinjava ZADOVOLJSTVO.
Danas, taj procenat je ispod 20%. Blizu polovina odraslih ne čita ni četiri knjige godišnje. Ukratko, odgajamo civilizaciju koja NE ČITA.
Ovo jesu podaci sa drugog kontinenta, ali jedna mala anketa u samo jednom odeljenju škole u nekom gradu pokazaće slične rezultate. To oni koji rade sa decom veoma dobro znaju.
Čitanje nije samo zabava. Ono je osnov kulture i kritičkog mišljenja. Ono nas uči strpljenju, trenira memoriju, razvija empatiju, podstiče maštu. Bez čitanja, onog pravog i svakodnevnog, jedno društvo postaje površno i plitko. I to nam je istorija i dokazala. Rezultati su uvek isti: kolaps memorije, kritičkog mišljenja, kulture.
Nakon pada Rima biblioteke su uništene, a pismenost se svela na manastire. Vekovima je Evropa gubila svoj put u pogledu razvoja nauke, filozofije, inženjeringa… Da, govorimo o Srednjem veku i on ima i drugi naziv. Mračno doba. A mračno je bilo jer su ljudi prestali da čitaju.
Kad je Frančesko Petrarka pronašao Ciceronova izgubljena pisma, 1345. godine, počeo je da jeca. „Kao da mogu da mu čujem glas.”, napisao je. I to otkriće je, kažu, bilo iskra od koje se rasplamsala Renesansa. Civilizacija se ponovo rodila onda kad su se ”vratile” knjige.
Isti obrazac ponovio se sa štamparskom mašinom. Čim su knjige počele da se šire, stigla je i revolucija.
Desila se tad Reformacija u hrišćanstvu, kada je Martin Luter imao hrabrosti da kritikuje ”prodaju oproštaja” koja je u katoličkoj crkvi bila uobičajena.
Potom, Naučna revolucija, koja je zauzela period od 16. do 18. veka. Kopernikus je izneo stav da je Zemlja ta koja se okreće oko sunca, a dešava se i ubrzani razvoj na polju fizike i mehanike. Rečju, formirani su temelji moderne nauke.
A u 17. i 18. veku formiran je pokret pod nazivom Prosvetiteljstvo koji je isticao razum, nauku, slobodu i ljudska prava. Filozofi poput Voltera, Rusoa, Monteskjea nazirali su ideje koje će kasnije oblikovati modernu demokratiju.
Tamo gde su knjige slavili, i misao se razvijala. Tamo gde su ih zabranili, misao je venula.
Svaki autoritarni režim ovo je jako dobro znao i razumeo. Knjige su opasne jer čuvaju memoriju, razvijaju misao, teraju nas na preispitivanje. Pokazuju razliku između dobra i zla, časti i beščašća, dostojanstva i pohlepe.
Davne 1933. godine, nacisti su sa bakljama marširali nemačkim gradovima, spalivši 25.000 knjiga. Frojda. Mana. Marksa. Ajnštajna.
Nisu oni palili papir. Oni su palili znanje i razum.
Hajnrih Hajne, čije su knjige takođe gorele, čitav vek ranije je napisao: ”Tamo gde pale knjige, paliće i ljude.” Ispostavilo se da je bio u pravu.
A evo i najtužnije ironije. Ne trebaju nam više nacisti da pale knjige. Svojevoljno ih napuštamo. Duboku misao koja dolazi sa čitanjem zamenjujemo beskrajnim fragmentima kratkog, često besmislenog sadržaja. Skrolujemo, umesto da učimo. Biramo distrakciju umesto dubine.
A rezultati? Nismo u stanju da odgledamo ni snimak duži od dva minuta, a kamo li da pročitamo tekst od 1000 reči. Istina nam postaje nejasna, ne umemo da je prepoznamo jer ne znamo kritički da mislimo. Istorija je zaboravljena. Debata se svodi na uvrede i besne ispade.
Tačno ono što se dešavalo u društvima u kojima su palili knjige. Na način koji je u skladu sa tim vremenom.
Civilizacija koja prestane da čita, postaje laka meta manipulacije. Postaje plitka na polju kulture, siromašna kad treba da mašta, slepa za sopstvenu istoriju.
Preživljava na spektaklu, ne brinući o suštini.
Eto zašto je čitanje UVEK bilo mnogo više od ličnog rasta i bogaćenja sopstvenog duha.
Čitanje je AKT OTPORA. Čitanje knjiga znači jačanje sposobnosti koje sve drugo oko nas pokušava da na oslabi. Svaka generacija koja je prigrlila knjige cvetala je. A svaka koja ih je zaboravila vratila se unazad. Ovaj obrazac nije slučajnost, on je pravilo.