Шта доброг наставника чини најбољим?

12 фебруара, 2021

Из професионалног угла, није тешко одредити одлике доброг наставника. То је онај наставник који: поседује широка знања из области којима се бави, високо је на лествици стандарда компетенција наставника и приоритетних области, дигитално је писмен, похађа семинаре, пише стручне и научне радове, има вишегодишње радно искуство, активно је укључен у рад и живот школе и још много тога. Није спорно, да су ово веома значајни предуслови за доброг наставника, посебно ако посматрате из угла Министарства просвете, директора школе или других надзорних органа. Међутим, шта је са ученицима? Којим се критеријумима они воде?

Иако су ученици један главних разлога зашто настава постоји, ретко учествују у процени наставника, и још ређе имају прилику да искажу шта им је заправо потребно у настави. Зашто? Првенствено, јер се не могу предвидети одговори ученика. Друго, из страха да они то неће озбиљно схватити. Азул Теронез, учитељ који је 27 година у послу, поставио је ово питање 26000 пута, у осам различитих школа, од оних у предграђу до елитистичких у иностранству. Добио је неке од најразличитијих и најнеобичнијих одговора, који су се у великом броју понављали.

Најбољи наставник једе јабуке

Колико год одговор на питање био чудан, увек се поставља питање шта нам ученици поручују. Направио је мали експеримент и почео је свакодневно да једе јабуке. На одмору, деца су га примећивала, чак су му и поклањала јабуке. И сами ученици су јели јабуке, тиме су се нашли на истом нивоу.

Најбољи наставник је опуштен

Понекад је потребно показати да и поред озбиљности и професионалности наставник може флексибилније да приступи ученицима.

Најбољи наставник воли да учи

Ученици нису у прилици да виде наставника да учи. Он се представља као непогрешив чувар свих знања. У реду је да наставник не зна баш све. Некада у настави је и пожељно да не зна одговоре јер тиме подстиче ученике да истражују и мисле.

Најбољи наставник зна да ученик има живот и ван школе

Пре доношења суда о постигнућу ученика, треба сагледати услове у којима живи и учи. Можда наставник не може да уђе у сваки дом, али може да слуша. Ученик ће му сигурно навести разлоге.

Најбољи наставник није наставник

Неко би се увредио овом тврдњом али она само упућује да неке важне ствари које учимо, не научимо у школи. Као што је вожња бицикла. Сетите се како су вас учили да возите бицикл, а онда размислите како бисте о томе учили у школи. Родитељи скину помоћне точкиће, седнете, неко вас гурне и пусти и тако учите. У школи бисте прво учили делове бицикла, које силе су неопходне за покретaње, затим писали есеј на тему историје бицикла, а ако уследи висока оцена, следи вожња. Мало карикирано, али схватате поенту.

Бити наставник је више од професије

То је животни позив. Привилегија. Довољно је само 45 минута да некоме заувек промените живот. Сваки наставник који воли свој посао је самим тим у игри да постане најбољи. Јер ако воли посао, радиће на себи, усавршаваће се, славиће грешке у учионици јер га оне чине више људским. Наставник који цени различитости, који процењује себе, биће отворен и за мишљења других, па и ученика. Најбољи наставник није онај који је бољи од других наставника, најбољи наставник је онај који је најбољи својим ђацима у учионици.

Аутор: Гордана Павловић, професор разредне наставе и аутор блога Игралиште за свакога

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама